Švedska ostaje bez gotovine - bukvalno

Prošle godine prvi put nakon gotovo 170 godina u Švedskoj nije zabeležena nijedna pljačka banke.
Švedska ostaje bez gotovine - bukvalno
Foto: Pixabay
S obzirom na izrazito nasilni karakter organizovanog kriminala u ovoj skandinavskoj zemlji, o čemu često čitamo poslednjih meseci, prethodna rečenica zvuči prilično neverovatno. Međutim, odgovor je jednostavan - švedske banke nema smisla pljačkati zato što u poslovnicama i trezorima više nema gotovine.
Švedska je trenutno najnaprednija zemlja sveta kad je reč o bezgotovinskom plaćanju, a švedske banke predvodnici su tog trenda. Čitavi sektori, na primer javni prevoz, uopšte više ne prihvataju gotovinu. Generalno je velika šansa da švedske prodavnice, restorani, muzeji, hoteli, razne uslužne delatnosti i javne ustanove neće primiti gotovinu, odnosno da će kupac ostati bez robe ili usluge ako nema neki oblik digitalnog plaćanja.
Čak ni poreska uprava neće prihvatiti nikakvo gotovinsko plaćanje, što neki smatraju apsurdom i pitaju se zašto država ne želi da primi novac koji je sama štampala. Jedine ustanove koje su zakonski obavezne da prime gotovinu prilikom plaćanja participacije su bolnice. 
 
U nedavnom istraživanju koje je sprovela švedska središnja banka pokazalo se da je samo osam odsto građana platilo kovanicama ili novčanicama svoju poslednju kupovinu. Taj postotak pre samo desetak godina iznosio je 40 odsto.
 
Čak ni stariji više ne koriste gotovinu
 
Čak su i starije osobe, za koje se smatra da teško prihvataju digitalne novotarije, uveliko prestale da koriste gotovinu. Udeo osoba od 65 do 84 godine starosti koje kažu da su koristile gotovinu u poslednjoj kupovini opao je na devet odsto, a pre samo dve godine bio je na 16 odsto. Veruje se da su mnogi stariji građani prešli na digitalno plaćanje s pojavom pandemije kovida19.
 
Većina švedskih građana nikad u rukama nije imala krupnije novčanice, poput onih od 500 ili 1000 kruna, i često nemaju pojma kako izgledaju. Generalno je u Švedskoj sasvim normalno i uobičajeno živeti godinama bez ijedne jedine kovanice ili novčanice u novčaniku. U poslednje vreme ubrzano nestaju i fizičke, plastične kreditne i debitne kartice, a zamenjuju ih digitalne i mobilne verzije, kao razni drugi oblici instant digitalnog plaćanja.
 
Ukupna gotovina Švedske danas iznosi otprilike 80 milijardi kruna ili oko sedam milijardi evra, ali to je tek nešto više od jedan odsto od ukupne mase novca. Analitičari očekuju da će za petnaestak godina gotovina potpuno odumreti i da će Švedska, verovatno prva u svetu, postati bezgotovinsko društvo. 
 
Na gotovinu se gleda kao na bespotrebni trošak i sigurnosni rizik, kao i stalnu metu falsifikovanja. Osim toga, digitalne transakcije lakše je kontrolisati.
 
 
Međutim, nisu svi oduševljeni bezgotovinskim društvom. Već godinama traje rasprava da li je zakonito odbiti gotovinu kao sredstvo plaćanja. Iako u zakonu stoji da su "novčanice i kovanice koje izdaje Riksbank legalno sredstvo plaćanja", bivši glavni pravni stručnjak švedske središnje banke Erik Friberg ovako je argumentovao pravo trgovaca da odbiju gotovinu:
 
"Kupovina u prodavnicama u suštini predstavlja sklapanje ugovora između dve strane. Prodavnice mogu da izbace gotovinu iz tog ugovornog odnosa, odnosno mogu slobodno kupcima da predstave svoje uslove za kupovinu."
 
Osim pravnih prepreka, postoje i neki ozbiljniji argumenti za zadržavanje gotovine u opticaju. Naime, rat u Ukrajini pokazao je u kakvim se problemima digitalizovano društvo može naći kad jednom iznenada nestane struje i interneta.
 
Novčanice i kovanice još služe kao rezervni sistem ako elektronska sredstva plaćanja prestanu da funkcionišu. No, budući da sve manje Šveđana plaća novčanicama, infrastruktura povezana s gotovinom, poput bankomata ili blindiranih kola za prevoz novčanica, više ne bi mogla da podnesu iznenadni povratak na keš.
 
"Ako dođemo u kriznu situaciju i ljudi ponovo budu morali da koriste gotovinu, važno je zadržati gotovinski sistem kao rezervno rešenje. Inače ćemo imati društvo koje ne funkcioniše", rekao je za švedsku nacionalnu televiziju bivši viceguverner Riksbanka Henri Ohlson.
 
Slična situacija u susednim zemljama
 
Susedne skandinavske zemlje takođe beleže trend napuštanja gotovine, ali ga ne prihvataju bez reakcije. U Danskoj postoji zakon koji kaže da su sve prodavnice s osobljem dužne da prime gotovinu, uz određene izuzetke noću. 
 
U Norveškoj vlada takođe predlaže pooštravanje zakona o gotovini.
 
U Švedskoj već godinama postoji Gotovinski pokret, organizacija koja se bori protiv nestanka gotovine u javnosti i upozorava da Švedska nije predvodnik trenda nego da je ostala usamljena u ekstremnoj digitalizaciji plaćanja.
 
Kako bi ukazao na potrebu zadržavanja novčanica i kovanica u opticaju, Gotovinski pokret uveo je nagradu za svakoga ko se istakne u tom smislu. Ove godine novčanu nagradu od 10.000 kruna u gotovini (nešto manje od hiljadu evra) osvojio je kiosk na železničkoj stanici u Kopingu koji je nastavio da prodaje putne karte za gotovinu čak i nakon što je švedska Državna železnica (SJ) ukinula takvu mogućnost.   
Predsednik Gotovinskog pokreta Bjorn Erikson upozorava da je lako nadzirati živote građana u situaciji kad se svaka kupovina digitalno beleži.
 
"Sledeći korak mogao bi biti sistem socijalnog rejtinga, što znači da vas kompanije ili vlasti nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od toga šta radite. U najmanju ruku neprijatan razvoj događaja koji je u Kini već postao stvarnost", rekao je Erikson.
 
Dodao je da šveski napredak u korist digitalnog mora da se završi. 
 
"Zadovoljni smo što razvijamo nove pametne metode plaćanja i aplikacije i što podstičemo finansijsku tehnologiju. Ali ne bismo smeli da potpuno razgradimo analogni sistem koji imamo i za koji znamo da radi u svim situacijama", ističe Erikson.
  • Bezelbub

    31.10.2023 09:01
    I tako dok neko ne izvuče šteker
  • Igor

    30.10.2023 10:30
    @Da
    "Ovo je neverovatno za naše nepismene “naprednjake”."

    Mislim da oni koji barataju novcem bilo da su naprednjaci ili ne (pre bih rekao da se oni koji barataju -da ne kazem manipulisu- parama ne vezuju uvek samo za jednu organizaciju, vec su fleksibiliniji) - nisu tako nepismeni, krezavi i naivni kao sto provejava kroz ove komentare. Mozda neki ubogi naivni izmanipulisani glasac jeste, ali takvi svakako nemaju novca. Oni koji profitiraju.. itekako su upuceni u to sta znaci gotovina i bankovni racun i transakcije i oporezivanje... cisto sumnjiam da nose novac u kesama, osim ako su bas ono krimosi, mada i za njih je potcenjivanje jer i oni odlicno znaju kako da konvertuju i skladiste materijalnu vrednost. Mozda o tome znaju i vise nego nadprosecno obrazovani gradjanin koji radi za platu.
  • Toma

    30.10.2023 10:08
    Moze se reci da je i Kina danas potpuno drustvo bez gotovine. Za malobrojne goste i strance placanje postaje jako tesko (da ne kazem nemoguce) jer gotovina sve manje prolazi a da bi mogli placati u Kini morate biti u njihovom sistemu (wechat pay koriste maltene svi)... eventualno u hotelima i odredjenim institucijama koje je drzava odobrila mogu da prodju kreditne kartice i to je to, ali ne svuda. Van tih hotela/prodavnica/usluga necete moci nista ni sa kreditnom karticom. Pa vi vidite da li je to bas tako prakticno... Ne kazem da ce svedska vlada uraditi isto sto i kineska ali nacini zloupotrebe/kontrole itekako postoje, onog momenta kada neko moze da unosi i brise i ogranicava vas... svakako je za vlade i banke ovo bolja opcija inace se ne bi toliko agresivno nametala. Za gradjane.. veliko pitanje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija