Žensko preduzetništvo u Srbiji: Konstantna borba protiv stereotipa u biznis vodama
Izražena razlika u platama, neplaćeni kućni rad i poslovna segregacija, koja se ogleda u nižim pozicijama u firmama za žene, samo su deo sveprisutne rodne diskriminacije u svetu i kod nas.
Foto: Pexels
Tradicionalna društva poput srpskog duže vremena provode u promenama, pa i žene koje su deo radne snage moraju duže da se bore za manje uspehe u odnosu na muškarce.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, tek svako peto preduzeće u Evropi ima izvršnu direktorku, a ta stopa se smanjuje kao je preduzeće veće. Istraživanje Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da tržište rada kojim upravljaju mahom muškarci pokušava da eliminiše žene iz upravljačkih uloga, a na sve to, žene čine 96 odsto populacije koja ne traži posao zbog brige o deci ili starijim članovima porodice.
Žene se poslednjih decenija sve više odlučuju da uzmu stvari u svoje ruke i reše svoje egzistencijalne probleme tako što će biti same svoje šefice, a takve firme će češće i upošljavati žene. S druge strane, žene istovremeno i uprkos preprekama, sve više žele da uspeju na tržištu i tu vidimo rast ženskog preduzetništva. Prema poslednjim informacijama Agencije za privredne registre, svako treće registrovano preduzeće u Srbiji vode žene.
O preduzetnicama u serijalu "Biznis plan" na 021.rs govori predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije dr Sanja Popović Pantić. Ona kaže da je udruživanje preduzetnica u celoj Evropi potreba koja je proistekla jer se žene teže odlučuju na osnivanje sopstvenog biznisa, a na tom putu se susreću sa preprekama koje muškarci možda nemaju.
Žene nemaju dovoljno novca
"Kad je reč o našem regionu, prva i osnovna prepreka je nedostatak kapitala - žene su kod nas u manjem procentu vlasnice nekretnina, što je neophodan uslov za davanje kolaterala bankama i apliciranje za bilo kakva sredstva, kredit. To vam je početna prepreka i muškarci je uglavnom nemaju. Drugi razlozi su prisutni stereotipi u društvu o tome da žene nisu dovoljno sposobne da imaju uspešne firme, što su stigme koje žene prate posebno kad su mlade i na samom početku svog preduzetničkog puta. Zato vam je udruživanje neophodno, imate na jednom mestu podršku i izvor svih bitnih informacija, a nikada nećete biti same jer imate vrata na koja uvek možete da pokucate", priča Sanja Popović Pantić.
Ruše se stereotipi da su žene loše u biznisu. Za taj poduhvat zaslužne su same žene; Foto: Pixabay
Žensko preduzetništvo danas izgleda dosta drugačije u odnosu na pre dve decenije. Sve je više fondova koji finansiraju žene sa idejama, a naša sagovornica kaže da se vidi razlika na tržištu.
"Današnje preduzetnice osnivaju firme ne zbog nužde, kao pre 10 godina, već iz potrebe da se dokažu, okušaju u preduzetništvu i nečemu gde se osećaju kompetentnima. To je veliki pomak. Istraživanje iz 2011. godine pokazalo je da čak 66 odsto žena firmu osniva iz nužde, dok je danas taj postotak iz želje i potrebe za izazovom. Interesantno je i da je sve više žena u sektorima novih usluga i tehnologija, hrabrije se upuštaju u korišćenje novih tehnologija - otvaraju veb šopove, rade digitalnu prodaju, društvene mreže", poručuje predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.
Ova činjenica jeste ogroman napredak u odnosu na prošlost kada se od žena očekivalo da isključivo posluju u manje plaćenim sektorima "odgovarajućim za žene", da rade kraće i nikako ne delegiraju poslove već ih isključivo izvršavaju, što bi značilo da je nemoguće da žena bude menadžerka.
Dr Popović Pantić ističe i da je neke benefite na tržištu sa sobom donela i pandemija, bez da se umanjuju vidne loše posledice. Ipak, kaže ona, žene su navikle na otežane uslove za rad.
"Žensko preduzetništvo je poslednje dve decenije prolazilo kroz lanac kriza, kao i društvo i cela privreda. Napravite dva koraka napred i jedan ili dva koraka unazad. Imali smo bombardovanje, pa odjeke velike finansijske krize koji su posebno pogodili izvoznice, pa korona i sada rat u Ukrajini, koji je umnogome uticao na firme koje se bave transportom. Na sve je uticao i skok cena i smanjena kupovna moć, ali ono što mogu da kažem s vremenske distance je da žene uspešno plivaju kroz sve poteškoće, a razlog je možda taj što su se paralelno s razvojem ženskog biznisa još brže razvijali programi podrške kroz međunarodne projekte", navodi naša sagovornica.
Ona otkriva da Udruženje poslovnih žena Srbije godinama, uz pomoć USAID-a, zagovara afirmaciju žena kao dobavljača u lancima dobavljača, što je izuzetno rigorozna oblast.
Koliko je javnog novca u ženskom preduzetništvu?
Sanja Popović Pantić kaže da je i najmanja suma kojoj imate pristup korisna za preduzeće, odnosno firma može da pronađe svoj interes. Ministarstvo privrede je ove godine izdvojilo čak 600 miliona dinara za javni poziv za razvoj ženskog preduzetništva, što je najveća suma do sada i ne podrazumeva ograničenja po pitanju starosti preduzeća ili sektora kojim se žene bave.
"Prvi put su i uslužne firme mogle da konkurišu. Naravno, uvek može bolje - za jedan od tih programa deo novca se dodeljivao kao bespovratna sredstva, a drugi deo su tražili kredit banke. Neke naše članice ukazale su da treba omogućiti da se učestvuje sa sopstvenim sredstvima jer je to jeftinije nego kredit. Moj savet je da svaka preduzetnica dobro razmotri sve raspoložive programe i sagleda svoje mogućnosti - u igri su programi na republičkom, opštinskom, pa i na pokrajinskom nivou u Vojvodini, koji ima kontinuitet", navodi Popović Pantić i dodaje da je udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća 32 odsto, što je na nivou evropskog proseka.
I kvalitet preduzeća koja vode žene su na sve boljem nivou, što se ogleda u brojnosti preduzeća koja se bave STEM poslovima (nauka, inženjerstvo, tehnologija i matematika).
Bilo kakvo ulaganje u svoja znanja i veštine doprineće razvoju vašeg preduzeća. Velika prepreka za žene u preduzetništvu je činjenica da u posao ulaze bez znanja iz menadžmenta i preduzetništva, uprkos tome što su odlične u svojim primarnim veštinama i obrazovanju.
"Imamo preduzetnice iz različitih zanimanja koje su završile, recimo, Medicinski fakultet, ali kroz formalno obrazovanje nisu imale prilike da se edukuju kako da vode firmu. Tu mnogo pomaže članstvo u udruženjima i to bih savetovala svim preduzetnicama. Budite otvorene za učenje, stvarajte kontakte, jako je bitno i znanje iz marketinga jer vam je potrebna procena konkurencije, analiza tržišne niše, procene cena. Bitno je razumevanje uslova u kojima radite - nedavno smo uspele da se uključimo u lanac dobavljača na aerodromu, ali je to zahtevalo korekciju cene i procenu naših članica koliko im se tako nešto isplati. Ne savetujem da se ulazi u posao spontano, kao ni da se ne ulaže u obuke i treninge. Pokušajte da nađete vreme za te aktivnosti jer su vrlo bitne za održivost firme", savetuje naša sagovornica.
Udruženje poslovnih žena Srbije danas dodeljuje tradicionalno priznanje "Cvet uspeha za ženu zmaja" i to najboljim preduzetnicama koje imaju izvozno orijentisanu firmu, uspešan poslovni model, a dodeljuje se i specijalno priznanje. Takođe, šestu godinu zaredom biće dodeljeno i priznanje kompanijama koje primenjuju princip Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i koje su pružile najbolji model uključivanja žena u lance dobavljača.
Razgovor sa predsednicom Udruženja poslovnih žena Srbije dr Sanjom Popović Pantić u serijalu "Biznis plan" poslušajte u nastavku ili na LINKU.
U narednom izdanju bavimo se još jednom izuzetno popularnom temom - ekološkim preduzetništvom i "zelenim idejama" u Srbiji.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar