Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta

Helikopterski novac je termin koji je svojevremno skovao čuveni ekonomista Milton Fridman kao meru štampanja novca i nediskriminatornog sipanja u bankarski sektor da bi se sprečila kriza likvidnosti.
Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta
Foto: 021.rs
Od pandemije 2020. godine, države su počele da sipaju novac iz budžeta građanima i privredi kako bi pregurali zatvaranja zbog širenja virusa.
 
Većina zemalja koje su to radile već krajem 2020. godine napustile su deljenje novca šakom i kapom kao instrument ekonomske politike, ali ne i Srbija, piše Danas.
 
U novembru će penzioneri dobiti po 20.000 dinara, a krajem godine i korisnici socijalne pomoći po 10.000 dinara. Pre toga su po 10.000 dinara dobili mladi do 16 godina.
Ako se vratimo unazad, videćemo da su razne grupe stanovništva u čak 15 navrata za četiri godine dobijala neki novac iz budžeta.
 
Računica pokazuje da je na taj način država iz budžeta podelila više od 2,2 milijarde evra ili 3,7 odsto BDP-a iz 2022. godine.
 
Od samog početka, u stručnoj javnosti javio se skepticizam prema ovim merama. Prvo, njihov ekonomski efekat je upitan, a drugo, deluje da je deljenje novca često bilo u službi predizborne kampanje.
Prvo i najveće od tih davanja bilo je čuvenih 100 evra za svakog punoletnog građanina za šta je iz budžeta isplaćeno oko 610 miliona evra.
 
Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Parlamentarni izbori održani su 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate "Vučićevih 100 evra".
 
Od tih prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više. Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.
 
Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.
 
Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.
 
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.
 
"Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama", napominje Gajić za Danas.
 
On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.
 
"Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva", navodi Gajić, dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.
I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je "svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova".
 
"Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri", primećuje Dugalić.
 
On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.
 
"Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje", napominje Dugalić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Gari

    07.11.2023 07:41
    @ Najjace od svega
    Nije to licemerje, jer ljudi uzimaju svoje pare, a glasaju po svom izboru i savesti. Licemerje bi bilo da uzimaju pare koje je Vucic zaradio pa deli.
  • Маркони

    06.11.2023 09:04
    Шта очекивати од овакве пропале и корумпиране власти? Подмазују народ нашим( задуженим парама) а онда овај глупи,примитиван и неписмен народ наследне на ту причу па нас после избора многоструко више кошта...
  • Najjače od svega

    06.11.2023 08:50
    Najbolje je što svi ovi koji viču protiv Vučića prvi polete da se prijave da dobiju te pare koje on deli. Kao nisu za to, a nijedna osoba neće odbiti. Licemeri.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.