Dokle će vlast da nas zadužuje?
Vest da je Ustavni sud Nemačke proglasio formiranje budžeta najmoćnije evropske zemlje neustavnim poučna je i za vlade drugih država, naročito onih sklonih zaduživanju.
Foto: 021.rs
Za Srbiju pre svih.
Podsetimo se toka događaja.
Zabrana zaduživanja
Vlada Olafa Šolca je muku mučila kako da kasu popuni toliko da bude dovoljno za prethodno isplanirane rashode naredne godine. Najproblamatičnija stavka je bila takozvana "Zelena agenda" koju je Zelena stranka od kako se našla u izvršnoj vlasti neprekidno i drastično uvećavala. Koliko god da su se nemački finansi upinjali, nedostajalo je oko 60 milijardi evra. Predložili su da se Savezna država zaduži.
Međutim, u trećem paragrafu član 105 Osnovnog zakona, kako se u Nemačkoj naziva ustav, zapisano je da se "budžeti Savezne države i pokrajina moraju principijelno uravnotežiti bez podizanja novih kredita". Odredba praktično nalaže da se državna i pokrajinske kase napune isključivo po osnovu poreza i drugih nameta.
U daljoj razradi ove teme Osnovni zakon pokrajinama u celosti zabranjuje zaduživanje, dok saveznoj državi dopušta minimalno, do 0,35 odsto bruto nacionalnog dohodka. Lane je BDP Nemačke iznosio 3.890 milijardi evra, što znači da je država mogla da se zaduži najviše 13,5 milijardi evra.
Kako je BDP za narednu godinu, prema proceni, tek nešto viši, sličan je i obim dopuštenog zaduživanja države. Šezdeset miljardi je previše. Samo je za slučaj prirodne katastrofe ili vanredno neizvesne političke situacije ostavljena mogućnost znatnijeg posuđivanja novca.
Teret budućim generacijama
Oštra odredba je doneta još 2009. godine, dok je kancelar bila Angela Merkel i kada su mnoge vlade, noseći se sa posledicama svetske finansijske krize, uletale u nove kredite. Tadašnji nemački ministar za finansije je odluku naznačio kao "istorijsku kojom država pokazuje sposobnost da deluje u pogledu međugeneracijske pravednosti".
Kako je rečeno, zaduživanje države vodilo bi ka tome da naredne generacije iz budžeta mnogo više izdvajaju za otplatu kamata. Procenjeno je da je veće kreditiranje budžeta nekorektno prebacivanje tereta deci i unucima.
I tada se, kao i danas, povela rasprava o ovom pitanju, najjači argument suprotnog stanovišta je da se stroga odredba, kakve nema u zakonodavstvu drugih evropskih država, nepovoljno odrazila na investicije u infrastrkturu i tehnologije.
Toliko o Nemačkoj, pogledajmo sada koliko se Srbija zadužuje.
Ove godine budžetski deficit biće 2,5 odsto BDP, otprilike 1,54 milijarde evra, i pokriva se zaduživanjem države. Ako uporedimo sa u Nemačkoj dopuštenih 0,35 nacionalnog BDP vidimo da se Srbija sedam puta više zadužuje. To se, baš kao što je govorio bivši nemački ministar, ponajbolje vidi po visini budžetskog novca kojim se otplaćuju kamate.
Pročitaj još
Silan novac za kamate
Od 2020. godine Srbija se zadužila skoro 11 milijardi evra. Stoga ne iznenađuje da je za otplate kamate te 2020. utrošeno 948 miliona, ove će biti oko 1,290 milijarde evra, dok će se naredne morati izdvojiti 1,595 miljardi, skoro 70 odsto više nego samo četiri sezone ranije.
Reč je ne samo o posledicama uvećavanja zaduživanja, već i o rastu kamata na globalnom finansijskom tržištu. Procene su da će već 2026. godine Srbija za kamate izdvajati 2,2 milijardi. Gotovo dva i po puta više nego samo šest godina ranije.
Srbija svakako nije Nemačka i, kao i velika većina nedovoljno razvijenih zemalja, pati od manjka kapitala i prirodno je da pozajmljuje nešto više od zemalja razvijenih ekonomija. Ipak, valja uvek imati na umu odredbu nemačkog Osnovnog zakona, te kontrolisati isplativost i efikasnost svakog pojedinačnog državnog ulaganja.
Samo u tom slučaju biće koristi od državnog zaduživanja, a otplata kamata budućim generacijama neće bio prevelik teret nametnut od strane neodgovornih roditelja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
11
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Komentari 27
komsija
Nemanja
Pa ne zadužuju nas zapadni globalisti nego upravo ovi koji najviše srbuju, zato ove "države" uskoro neće ni biti.
I ovo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar