Srbija plaća skoro najviše kamate u Evropi: Sledeće godine za otplatu javnog duga 1,5 milijarde evra

Javni dug Srbije, kako se predviđa budžetom za 2024. godinu, biće smanjen u odnosu na BDP na 51,7 odsto, sa 53,3 odsto sa koliko se očekuje da ćemo završiti ovu godinu.
Srbija plaća skoro najviše kamate u Evropi: Sledeće godine za otplatu javnog duga 1,5 milijarde evra
Foto: Pixabay
Ovo naravno ne znači da će se dug države smanjiti u apsolutnom iznosu, već samo da će njegov rast biti manji od rasta BDP-a, piše Danas.
Od 2020. godine odnos javnog duga i BDP-a se smanjuje, sa 57,8 odsto te godine. Međutim, kako se navodi u oceni predloga budžeta koju je dao Fiskalni savet, to se dešavalo u skoro svim zemljama Evrope, a razlog je zajednički - inflacija.
Naime, zahvaljujući visokoj inflaciji, ukupno u 2021. i 2022. godini u Srbiji je ona iznosila 16 odsto, a u ovoj godini će biti oko 13 odsto, nominalni BDP je beležio izuzetno visok rast. S obzirom da se iznos javnog duga deli sa nominalnim BDP-om, jasno je da se količnik smanjivao.
 
U te dve godine, 2021. i 2022, udeo javnog duga u BDP-u u Srbiji je smanjen za 2,2 procentna poena. Zaduženost EU merena na ovaj način smanjena je u proseku za osam procentnih poena. 
 
Najveće smanjenje zaduženosti desilo se u zemljama koje su imale i najviši javni dug. U Grčkoj je na primer, javni dug u odnosu na BDP smanjen za čak 35 procentnih poena u ovom periodu.
 
Prosek smanjenja javnog duga prema BDP-u u zemljama Centralne i Istočne Evrope iznosio je 4,3 odsto. 
 
Iako Srbija ima veći javni dug prema BDP-u od proseka zemalja CIE, a dvostruko manje je smanjena zaduženost, Fiskalni savet zaključuje da je bilo prostora da se zaduženost Srbije znatno više smanji u prethodnom periodu. 
 
Takođe, oni ocenjuju i da je deficit za 2024. od 2,2 odsto BDP-a, iako manji nego ovogodišnjih 2,8 odsto BDP-a, mogao dodatno biti smanjen kako bi se brže oborila inflacija.
 
I mada sa trenutnim nivoom zaduženosti Srbija spada u evropsku sredinu, po ceni koju plaća za taj dug nalazi se pri vrhu.
 
Kako se navodi u analizi Saveta, u prošloj godini Srbija je prosečno plaćala kamatnu stopu na svoj dug oko tri odsto. Prosek za zemlje CIE iznosio je 2,2 odsto. Višu kamatnu stopu od Srbije u Evropi plaćale su samo Češka, Italija, Poljska i Mađarska.
 
Od prošle godine situacija se drastično pogoršala. Početkom 2022. godine euribor je bio -0,5 odsto. Početkom ove godine on je već skočio na 2,7 odsto, da bi se u ovom trenutku nalazio na oko 4,1 odsto.
 
Stopa prinosa na evroobveznice Srbije denominovane u dolarima sada je veća od sedam odsto, dok je prinos na obveznice u evrima oko 6,5 odsto.
 
"Skoro petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam, devet odsto)", navodi se u analizi Saveta uz napomenu da iako je i drugim zemljama poskupelo zaduživanje Srbija ostaje u vrhu po visini kamatnih stopa.
S obzirom da će se Srbija naredne godine zadužiti za oko 6,5 milijardi evra, od čega 1,7 milijardi za finansiranje deficita i 4,8 milijardi za vraćanje dospelih dugova, novi dugovi će biti po svemu sudeći znatno skuplji od onih koji nam dospevaju.
 
U budžetu za sledeću godinu planira se da se za otplatu dugova izdvoji čak 183,6 milijardi dinara ili više od 1,5 milijarde evra. 
 
To je veoma blizu iznosu ukupnih subvencija države u budžetu za sledeću godinu za koje je planirano 184,5 milijardi dinara, koje uključuju i subvencije za poljoprivredu i za železnicu i privlačenje investicija itd. i za skoro 30 milijardi dinara više nego što će biti izdvojeno za socijalno osiguranje i zaštitu.
 
U odnosu na ovu godinu za kamate će biti izdvojeno 35 milijardi dinara ili oko 300 miliona evra više naredne godine.
 
Zaključno sa poslednjim danom septembra javni dug Srbije iznosio je 35,2 milijarde evra ili 50,9 odsto BDP-a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • milenko

    28.10.2023 04:12
    šabani
    ..šabani svi redom, pljuvali su Tita i Jugu maksimalno zbog ''duga'' koji je ostavio. Ovi današnji šabani su nas zadužili 10x više i gore. Ni auto-put ne znamo sami da napravimo a kamoli fabriku za bilo šta.
  • Ekonomista

    26.10.2023 17:31
    Kakva vlast, takve i kamate
    S obzirom na to to kakvu vlast imamo, dobro je da i po visini kamata nismo "šampioni Evrope". Ali istrajno težimo tome...
  • general

    26.10.2023 13:29
    znači
    ne može bolje samo da ne dođe bivši režim , onda smo nadrljali ...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.