Srbija plaća skoro najviše kamate u Evropi: Sledeće godine za otplatu javnog duga 1,5 milijarde evra
Javni dug Srbije, kako se predviđa budžetom za 2024. godinu, biće smanjen u odnosu na BDP na 51,7 odsto, sa 53,3 odsto sa koliko se očekuje da ćemo završiti ovu godinu.
Foto: Pixabay
Ovo naravno ne znači da će se dug države smanjiti u apsolutnom iznosu, već samo da će njegov rast biti manji od rasta BDP-a, piše Danas.
Od 2020. godine odnos javnog duga i BDP-a se smanjuje, sa 57,8 odsto te godine. Međutim, kako se navodi u oceni predloga budžeta koju je dao Fiskalni savet, to se dešavalo u skoro svim zemljama Evrope, a razlog je zajednički - inflacija.
Naime, zahvaljujući visokoj inflaciji, ukupno u 2021. i 2022. godini u Srbiji je ona iznosila 16 odsto, a u ovoj godini će biti oko 13 odsto, nominalni BDP je beležio izuzetno visok rast. S obzirom da se iznos javnog duga deli sa nominalnim BDP-om, jasno je da se količnik smanjivao.
U te dve godine, 2021. i 2022, udeo javnog duga u BDP-u u Srbiji je smanjen za 2,2 procentna poena. Zaduženost EU merena na ovaj način smanjena je u proseku za osam procentnih poena.
Najveće smanjenje zaduženosti desilo se u zemljama koje su imale i najviši javni dug. U Grčkoj je na primer, javni dug u odnosu na BDP smanjen za čak 35 procentnih poena u ovom periodu.
Prosek smanjenja javnog duga prema BDP-u u zemljama Centralne i Istočne Evrope iznosio je 4,3 odsto.
Iako Srbija ima veći javni dug prema BDP-u od proseka zemalja CIE, a dvostruko manje je smanjena zaduženost, Fiskalni savet zaključuje da je bilo prostora da se zaduženost Srbije znatno više smanji u prethodnom periodu.
Takođe, oni ocenjuju i da je deficit za 2024. od 2,2 odsto BDP-a, iako manji nego ovogodišnjih 2,8 odsto BDP-a, mogao dodatno biti smanjen kako bi se brže oborila inflacija.
I mada sa trenutnim nivoom zaduženosti Srbija spada u evropsku sredinu, po ceni koju plaća za taj dug nalazi se pri vrhu.
Kako se navodi u analizi Saveta, u prošloj godini Srbija je prosečno plaćala kamatnu stopu na svoj dug oko tri odsto. Prosek za zemlje CIE iznosio je 2,2 odsto. Višu kamatnu stopu od Srbije u Evropi plaćale su samo Češka, Italija, Poljska i Mađarska.
Od prošle godine situacija se drastično pogoršala. Početkom 2022. godine euribor je bio -0,5 odsto. Početkom ove godine on je već skočio na 2,7 odsto, da bi se u ovom trenutku nalazio na oko 4,1 odsto.
Stopa prinosa na evroobveznice Srbije denominovane u dolarima sada je veća od sedam odsto, dok je prinos na obveznice u evrima oko 6,5 odsto.
"Skoro petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam, devet odsto)", navodi se u analizi Saveta uz napomenu da iako je i drugim zemljama poskupelo zaduživanje Srbija ostaje u vrhu po visini kamatnih stopa.
Pročitaj još
S obzirom da će se Srbija naredne godine zadužiti za oko 6,5 milijardi evra, od čega 1,7 milijardi za finansiranje deficita i 4,8 milijardi za vraćanje dospelih dugova, novi dugovi će biti po svemu sudeći znatno skuplji od onih koji nam dospevaju.
U budžetu za sledeću godinu planira se da se za otplatu dugova izdvoji čak 183,6 milijardi dinara ili više od 1,5 milijarde evra.
To je veoma blizu iznosu ukupnih subvencija države u budžetu za sledeću godinu za koje je planirano 184,5 milijardi dinara, koje uključuju i subvencije za poljoprivredu i za železnicu i privlačenje investicija itd. i za skoro 30 milijardi dinara više nego što će biti izdvojeno za socijalno osiguranje i zaštitu.
U odnosu na ovu godinu za kamate će biti izdvojeno 35 milijardi dinara ili oko 300 miliona evra više naredne godine.
Zaključno sa poslednjim danom septembra javni dug Srbije iznosio je 35,2 milijarde evra ili 50,9 odsto BDP-a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
2
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
0
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
27
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 6
milenko
Ekonomista
general
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar