Cene mlečnih proizvoda najviše uticale na inflaciju

Autor: Biznis.rs

Info

24.12.2023.

09:43 > 09:40

Republički zavod za statistiku objavio je analizu poskupljenja koja je pokazala da je međugodišnji rast cena hrane od 22,3 odsto ove godine najviše bio određen rastom cena mlečnih proizvoda.

Cene mlečnih proizvoda najviše uticale na inflaciju

Foto: 021.rs

Mlečni proizvodi u tri kvartala ove godine su poskupeli 33,9 odsto, piše Biznis.rs.

Ne zaostaje ni povrće, koje je za devet meseci poskupelo 32,6 odsto međugodišnje, meso je skuplje 16,2 odsto, a hleb i žitarice 18,4 odsto. Kućne budžete u istom periodu opteretila su i poskupljenja struje za 21,3 odsto i ogreva za 26,3 odsto međugodišnje.

Mlečni proizvodi najviše su "namučili" novčanike potrošača, a među njima jogurti, i to voćni i sa dodatkom žitarica, zatim sve vrste svežeg sira i punomasno mleko.

Mlečni proizvodi su, kako ističe Republički zavod za statistiku (RZS) u novembarskom izdanju "Trendova", učestvovali u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena sa 12,4 odsto.

U analizi se ističe da međugodišnji rast cene povrća, koji je za tri kvartala ove godine iznosio 32,6 odsto, postepeno usporava u poređenju sa prvom polovinom godine.

"Rast cena i dalje je najviše određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, šargarepe i paradajza, koji čine jezgro rasta cena povrća u prva tri kvartala 2023. godine, dok je jedini deflatoran uticaj imala cena belog luka", ističu analitičari RZS.

Kada je reč o međugodišnjem rastu cene mesa od 16,2 odsto u prva tri kvartala 2023. godine, ona je najviše bila određena rastom cene svinjskog mesa bez kostiju i svih vrsta slanine, zatim goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa.

Ukupno učešće ovih kategorija u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prva tri kvartala 2023. iznosilo je 41,6 odsto.

Nisu mirovale ni cene hleba i žitarica, a međugodišnjem poskupljenju od 18,4 odsto najviše su doprinela poskupljenja belog hleba i slanih grickalica, kao i svih vrsta i testenina, koja su u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovali sa 57,2 odsto.

Što se tiče energije kao velike stavke potrošačke korpe, RZS je izračunao da je nakon tri kvartala 2023. godine međugodišnji rast cena u toj grupi iznosio 11,7 odsto.

Najveći uticaj na rast ove grupe imalo je poskupljenje struje za domaćinstva od 21,3 odsto i rast cene ogreva za 26,3 odsto, zbirno učestvujući u strukturi međugodišnje stope rasta inflacije potrošačkih cena u prva tri kvartala 2023. sa 12,5 odsto, ukazali su analitičari RZS u "Trendovima".

U strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva od 26,3 odsto, rast cene drva za ogrev činio je 63,3 odsto, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta.

Podsetimo da RZS prognozira da će inflacija u četvrtom tromesečju ove godine iznositi oko osam odsto, a za celu 2023. godinu oko 12,6 odsto.

Na osnovu modela vodećeg indikatora potrošačkih cena (IPC RZS) prognoziran je međugodišnji rast cena u prvom kvartalu 2024. godine od oko 5,3 odsto.

Teme

inflacija

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

25.12.2023 • 02:03

Komparacija

Mala laž, velika laž, statistika.

0 0 0
SuperNova

24.12.2023 • 15:46

Slažem se sa svima, ali samo u ovom slučaju mlečnih proizvoda , isrina je da snose veći deo "krivice" i van granica Srbije... u španiji su nekih 25% skuplji, mada je takodje istina da su u poslednja 2 meseca po proizvodu 0,5-0,10 € pojeftinili ali se nikada neće vratiti na cenu od pre godinu dana,inflacija drma celu evropu

1 0 +1
BoeserWolf

24.12.2023 • 11:55

U prevodu, da se ekonomski magovi nisu mesali u cene mleka, imali bismo manju inflaciju. Ne može slobodno tržište da izazove inflaciju koliko moze partija.

13 16 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.