Troše li ovako i svoje pare: Vlada Srbije izbegava konkurenciju, pa sve plaća skuplje
Nema šta, Fiskalni savet se poslednjih meseci baš ozbiljno pozabavio budžetom za narednu godinu.
Nakon što je obelodanjen krajnje komotan pristup srpske vlade kada je reč o korišćenju para iz stavke obavezna rezerva, pred ovim savetodavnim telom našlo se pitanje javnih projekata.
Dva sporna objekta
Neposredan povod je glasna kritika javnosti dva projekta koje Vlada Srbije promoviše bezmalo kao infrastrukturnu osnovu za budući razvoj Srbije. Reč je o nacionalnom stadionu i izgradnji novog sajamskog kompleksa.
Oba su locirana u Surčinu, jedan do drugog, a rok izgradnje je, praktično, dve-tri godine s obzirom na plan da se organizuje izložba EXPO 27, odnosno nameravane kandidature za domaćinstvo, zajedno sa još nekoliko prestonica obližnjih država, evropskog fudbalskog šampionata u različitim uzrastima.
Kada je pre nekoliko godina lansirana ideja o nacionalnom stadionu, prva procena izgradnje je iznosila 70 miliona evra. U međuvremenu je predsednik Vučić, najistaknutiji promoter projekta, više puta popularisao ideju, uvek povećavajući predviđene troškove, pa se stiglo do sume od otprilike 300 miliona evra.
U budžetu za 2024. godinu za ovu namenu je predviđeno 30 milijardi dinara, ali bez troškova izgradnje pruge od Zemuna do budućeg zdanja, koja bi ujedno i glavnu srpsku železničku magistralu povezivala sa aerodrumom "Nikola Tesla" i budućim sajamskim kompleksom.
Naravno i pruga košta, prema prvim procenama najmanje 28 milijardi. Za novi izložbeni kompleks ove, ali i dve naredne godine biće iz budžeta izdvajano po 23 milijradi dinara. Procenjeni zbirni troškovi dva sporna projekta i prateće pruge su 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 miilijarda evra.
Kriterijum za izbor izvođača radova
Istina, predsednik Vučić je u nekoliko navrata najavio ulaganja od čak 12 milijardi evra samo u sajamski kompleks, ali je verovatno imao u vidu i buduća ulaganja privatnih investitora u pojedine segmente unutar kompleksa. Teško je zamisliti da bi i neka višestruko bogatija država, kamoli Srbija, bila spremna da uloži toliki novac poreskih obveznika u samo jedan objekat.
Kako skoro deceniju unazad država Srbija dosta ulaže, pre svega u izgradnju puteva, ali i u druge javne projekte, Fiskalni savet je u određenoj meri analizirao i izgradnju Moravskog koridora, autoputa kroz Frušku Goru, saobraćajnice prema Crnoj Gori, državne puteve Ruma-Šabac-Loznica, Valjevo-Iverak i Niš- Merdare, pruge Beograd-Novi Sad-Subotica, čija je zbirna vrednost oko 8,4 milijarde evra, koliko će biti uloženo iz državne kase u desetak sezona.
Čemu je služio Linijski zakon
Zajedno za sve ove objekte, kao i za nameravani kompleks u Surčinu, jeste da se izvođač određuje mimo postojećeg Zakona o javnim nabavkama, na osnovu posebne regulative. Do pre osam meseci to je bio takozvani Linijski zakon, a osnovna razlika između dve regulative je u proceduri izbora izvođača. Zakon o javnim nabavkama predviđa izbor na osnovu konkursa i veoma je strog po ovom pitanju.
Sa druge strane, po Linijskom zakonu srpska vlada određuje kriterijume za izbor izvođača radova i to ne mora biti konkurs. Svi pobrojani dosadašnji javni projekti su vođeni po Linijskom zakonu i ni u jednom slučaju nije bilo konkursa.
Fiskalni savet ističe da je u ovakvim prilikama veoma teško znati da li je odabran optimalan izvođač. Posebno je teško utvrditi da li je dogovorena cena realna ili se konkursom, na osnovu ponude više učesnika, mogla postići niža. Novom procedurom je izbegnuto upravo ono na čemu Zakon o javnim nabavkama striktno insistira - konkurencija pri izboru izvođača radova.
Koliko se moglo uštedeti
Evropska unija je imala oštre prigovore na ovakvo ponašane srpske vlade. U čak tri poslednja godišnja izveštaja iz Brisela u Beograd su upućivanje kritike upravo na proceduru izbora izvođača radova. Osnovna primedba je da je ovakvim ponašanjem srpska vlada praktično eliminisala Zakon o javnim nabavkama koji se u poslovnom svetu doživljava kao pouzdani i jedini zaštitnik fer konkurencije.
Napokon je država u maju mesecu ukinula takozvani Linijski zakon, ali svi projekti koji su započeti da se grade po njegovim odredbama biće nastavljeni po istoj regulativi.
U tvrdnjama pojedinih građevinaca koji su, suprotno očekivanjama, izostali u izvedbi javnih projekata, ističu da se principom konkurencije u velikom broj slučajeva mogla postići i do 35 odsto niža cena, a da se na svakom javnom projektu iz ove grupe moglo uštedeti između 20 i 30 odsto prihvaćene cene.
Drugim rečima, samo pri ovim ulaganjima od 8,4 milijarde evra moglo se ušparati između 2,1 i 3,2 miljarde. Za siromašnu Srbiju više nego velika svota iz koje se moglo izgraditi na desetine bolnica, škola, zabavišta, bitno poboljšati prenosna strujna i internet mreža Srbije...
Brat blizanac
Ono što je naročito zabrinulo Fiskalni savet jeste novi zakon koji je u Skupštini usvojen uporedo sa usvajanjem budžeta za narednu sezonu. Reč je o takozvanom bratu blizancu tek ukinutog Linijskog zakona, zapravo možda i o još komotnijoj regulativi.
Po novom zakonu, kriterijum izbora izvođača radova više ne određuje srpska vlada, već sama firma koje se osniva za realizaciju svakog pojedinačnog projekta svojim internim aktom određuje tako važnu stvar kao što je izbor izvođača.
Cilj je, očito, da se izbegne primena Zakona o javnim nabavkama, a sve pred novi investicioni ciklus u kome nacionalni stadion i novi sajamski kompleks nisu mala stavka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
0
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
2
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Komentari 8
Пеле
Zemlja čudesa
Naravno da ne, na svojim parama nema masne provizije.
V
Problem sa javnim nabavkama je što prateći te procedure do 2027. ne bi stigli da izgrade ni šupu, a kamoli objekte i infrastrukturu za expo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar