"Obećan izvoz svinjskih glava, nožica, a nemamo svinja": Veliki dil sa Kinom pokušavan još od Tita
Srbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji. Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju, piše Danas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
"Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije", ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
"Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport...", objašnjava sagovornik lista Danas.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
"Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu", kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
"Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano", pojašnjava Bjelić.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
"Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije, odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica", objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
"Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU", pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
"Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom", ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
"Još davne 1978. godine Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine", objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
"Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo", objašnjava Prostran.
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
"Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu", navodi ovaj sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
"Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem", upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
"I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja", naglašava Prostran.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
11
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
37
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 20
N
Ne sporim ja moć Kine, već demagogiju tvojih vođa.
Ispij ti još jednu kaficu, pa prošetaj da radno vreme brže prođe.
NKNS
@N
Naime godišnji BDP Kine je 35 trilion $, a to je da ti prevedem 35 hiljada milijardi $ i vidiš u pravu si oni imaju te pare i mogu da ulože.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar