"Obećan izvoz svinjskih glava, nožica, a nemamo svinja": Veliki dil sa Kinom pokušavan još od Tita
Srbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji. Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju, piše Danas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
"Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije", ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
"Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport...", objašnjava sagovornik lista Danas.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
"Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu", kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
"Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano", pojašnjava Bjelić.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
"Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije, odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica", objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
"Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU", pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
"Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom", ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
"Još davne 1978. godine Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine", objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
"Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo", objašnjava Prostran.
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
"Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu", navodi ovaj sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
"Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem", upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
"I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja", naglašava Prostran.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako da sačuvate novac tokom januara a možda i februara: Plansko budžetiranje i štednja
11.01.2025.•
5
Januar je poznat kao "najduži" mesec u godini pa je potrebno uštedeti koji dinar posle praznične euforije i potrošačke groznice.
Stručnjaci za energetiku o sankcijama NIS-u: Posledice će biti jasnije kada se odluka precizira
11.01.2025.•
10
Stručnjaci za energetiku ističu da ne mogu sa sigurnošću da ocene posledice uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog nepreciznosti te odluke, ali kažu da je ta odluka bez presedana.
Javni dug Srbije na kraju novembra iznosio 38 milijardi evra
11.01.2025.•
20
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine iznosio je oko 38,39 milijardi evra, što je bilo 46,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
NIS: Poslovanje se u ovom trenutku odvija neometano, analiziraćemo sve posledice sankcija
10.01.2025.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je večeras da se poslovanje te kompanije u ovom trenutku, nakon uvođenja američkih sankcija, odvija neometano.
Gaspromnjeft: Nastavljamo da radimo
10.01.2025.•
2
Kompanija "Gaspromnjeft" saopštila je da je odluka o uključivanju njene imovine na američku listu sankcija neosnovana i nelegitimna.
Amerikanci dodali NIS na listu sankcionisanih
10.01.2025.•
32
Sjedinjene Američke Države su objavile ažuriranu listu sankcionisanih ličnosti i firmi, na kojoj je i Naftna industrija Srbije.
Proizvođači mleka posle sastanka: Mlekare neće da odustanu od smanjenja otkupnih cena
10.01.2025.•
15
Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu danas uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru.
NBS zadržala kamatnu stopu na 5,75 odsto
10.01.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Mlekare smanjile otkupne cene, danas razgovor u ministarstvu
10.01.2025.•
0
Predstavnici udruženja proizvođača mleka u Srbiji razgovaraće danas u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara koje su smanjile otupne cene sirovog mleka od pet do 11 dinara po litri.
Poskupelo gorivo u Srbiji - ovo su nove cene
10.01.2025.•
19
Gorivo u Srbiji je poskupelo za dva dinara u proseku.
Banke će zbog AI ukinuti 200.000 radnih mesta u narednih tri do pet godina
09.01.2025.•
4
Globalne banke će ukinuti 200.000 radnih mesta u narednih tri do pet godina pošto će veštačka inteligencija (AI) preuzimati zadatke koje trenutno obavljaju ljudi.
Američke sankcije NIS-u: Treba li država da otkupi udeo u NIS-u i hoće li ga se Rusi odreći?
09.01.2025.•
28
Državni zvaničnici poslednjih dana ubeđuju javnost da Srbija ima novca da otkupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije a finasijski stručnjaci tumače da li je to jasna namera ili spekulacija.
Analitičar Vasilev: Vučić spreman da NIS prepusti Amerikancima
09.01.2025.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije ali analitičari tvrde da je njegov cilj preuzimanje kontrole nad tom, većinski Ruskom, kompanijom.
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta: Srbija će u 2025. samo za kamate dati 1,9 milijardi evra
09.01.2025.•
6
Srbija je prinuđena da se i u 2025. godini zadužuje zbog deficita u budžetu, a samo za kamate će ove godine država morati da plati 1,9 milijardi evra.
Država daje 3,6 miliona evra subvencija Matijeviću za renoviranje hotela u Beogradu
09.01.2025.•
40
Ministarstvo privrede potpisalo je sporazum o dodeli 3,6 miliona evra subvencija za renoviranje Hotela Slavija u Beogradu, koji je u vlasništvu kompanije "Matijević".
Formirano vladino telo za snabdevanje gasom, na čelu Vučević, a u njemu i Mali, Đurić, Vulin...
09.01.2025.•
7
Premijer Miloš Vučević rukovodiće Koordinacionim telom za usmeravanje rada u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja naftom i gasom Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Dijaspora slala manje para u Srbiju: I dalje najviše doznaka stiže iz Nemačke
09.01.2025.•
3
Priliv doznaka u Srbiju tokom perioda januar-septembar 2024. iznosio je 3.760,4 miliona evra.
Koliko zlata ima u deviznim rezervama Narodne banke Srbije?
08.01.2025.•
9
U deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS), početkom poslednjeg meseca prošle godine nalazilo se 47,9 tona zlata.
Mićović: I da se uvedu sankcije NIS-u - ne treba očekivati kataklizmu i skok cene goriva
08.01.2025.•
8
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da čak i u slučaju uvođenja sankcija NIS-u ne treba očekivati "kataklizmu" u snabdevanju, niti drastičan porast cena.
Uprkos sankcijama: EU uvezla 15,5 miliona tona gasa iz Rusije
08.01.2025.•
2
Evropska unija je prošle godine uprkos sankcijama uvezla 15,5 miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije, prema podacima o kretanju brodova koje je analizirao Blumberg.
Podizvođač na rekonstrukciji pruge Novi Sad - Budimpešta u vlasništvu deteta: Ova firma nije jedina
08.01.2025.•
19
Kompanija LHR, kao podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, bila je angažovana na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra.
Komentari 20
N
Ne sporim ja moć Kine, već demagogiju tvojih vođa.
Ispij ti još jednu kaficu, pa prošetaj da radno vreme brže prođe.
NKNS
@N
Naime godišnji BDP Kine je 35 trilion $, a to je da ti prevedem 35 hiljada milijardi $ i vidiš u pravu si oni imaju te pare i mogu da ulože.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar