Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere
Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako navode, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine.
Foto: Pixabay
Ti proizvodi, dodaju, preplavljuju zapadna tržišta.
Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je za Novu ekonomiju da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.
"To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom", kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.
Dodao je i da "Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom", tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.
"Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost", kazao je Bjelić.
Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.
"Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme", rekao je Bjelić.
Na pitanje da li neki od tih "jeftinih kineskih proizvoda" utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.
Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.
"Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može", objasnio je Bjelić.
On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.
Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope veoma visoki i da se povećavaju u poslednje vreme - nema opasnosti.
Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su "stvar politike", jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.
Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.
"Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta", kazao je Bjelić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Podizvođač na rekonstrukciji pruge Novi Sad - Budimpešta u vlasništvu deteta: Ova firma nije jedina
08.01.2025.•
1
Kompanija LHR, kao podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, bila je angažovana na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra.
Pokrenuta istraga o 2,6 miliona Teslinih vozila
08.01.2025.•
0
Američka administracija za bezbednost saobraćaja otvorila je istragu o 2,6 miliona vozila kompanije Tesla zbog izveštaja o udesima za koje se sumnja da su izazvani sistemom za daljinsku kontrolu.
Stečaj u Srbiji u proseku traje duže od tri godine: Novi Sad drugi po broju postupaka
07.01.2025.•
1
U Srbiji je u toku 1.490 stečajnih postupaka, pokazuju najnoviji podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži
07.01.2025.•
0
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.
Zlatne rezerve najveće u Kini, Švajcarskoj i Indiji
07.01.2025.•
0
Kina, Švajcarska i Indija su u vrhu po pitanju rasta zlatnih rezervi, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka.
"Propadanje počelo još 1992.": Srbija bi mogla da ostane bez domaćeg mesa, a to znači više cene
07.01.2025.•
19
Srbija je nekada bila jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa, a sada odgajivači svinja upozoravaju da je proizvodnja u potpunom kolapsu.
Direktori najvećih britanskih firmi za 29 sati zarade više nego radnik za godinu dana
07.01.2025.•
4
Izvršnim direktorima najvećih britanskih firmi koje su deo indeksa londonske berze FTSE 100 potrebno je samo 29 sati rada da zarade više nego njihovi zaposleni za godinu dana.
Proizvodnja kompanije Stelantis u 2024. pala za 37 odsto
07.01.2025.•
1
Proizvodnja vozila kompanije Stelantis u Italiji pala je za 37 odsto prošle godine, posebno pogođena velikim padom u proizvodnji automobila koja je bila najslabija u poslednjih 68 godina.
Indonezija primljena u BRIKS
07.01.2025.•
2
Indonezija je primljena u BRIKS savez ekonomskih zemalja u razvoju kao punopravna članica, saopštio je Brazil kao predsedavajuća zemlja.
Cena kakaoa nastavlja da "divlja"
07.01.2025.•
2
Cene kakaoa porasle su na berzama u Njujorku na najviši nivo u više od nedelju dana, za čak 5,7 odsto.
Nemci u 2024. zamenili 53 miliona maraka u evre
07.01.2025.•
1
Građani Nemačke u prethodnoj godini su, više od 20 godina nakon uvođenja evra 2002, zamenili blizu 53 miliona nemačkih maraka u evre.
Na birou više od 354.000 nezaposlenih: Ko najteže, a ko najlakše dolazi do posla?
06.01.2025.•
10
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
06.01.2025.•
24
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Ko je nabolji spoljnotrgovinski partner Srbije: Kina pretekla Evropsku uniju?
05.01.2025.•
5
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do septembra najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka sa 363,6 miliona dolara.
Mali: Građani će ove godine videti prve objekte za Ekspo 2027
05.01.2025.•
40
Radovi na izgradnji objekata za Ekspo 2027. teku po planu i građani će tokom ove godine moći da vide prve objekte, tvrdi ministar finansija Siniša Mali.
Formirani timovi za dugoročni gasni aranžaman sa Rusijom i za pitanje NIS-a
05.01.2025.•
4
Vlada Srbije formirala je formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom ugovoru za snabedvanje gasom i za pregovore o NIS-u.
Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
04.01.2025.•
2
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
5
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Vlada o sankcijama NIS-u i danas i sutra: Igrokaz, zastrašivanje ili trenutak da se NIS vrati Srbiji
04.01.2025.•
19
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević zakazao je za sutra u 10 časova sednicu Vlade, nakon što je jedna sednica već održana danas.
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati
04.01.2025.•
7
Zbog obustave tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu rastu tenzije, pre svega Evropi.
Bajden odbio da proda "US Steel" Japanu: U ime američkih nacionalnih interesa
04.01.2025.•
4
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden odbacio je ugovor vredan skoro 15 milijardi dolara kojim se predlaže da japanska kompanija za proizvodnju čelika Nipon Stil kupi američku firmu "US Steel".
Komentari 15
sada su kvalitetniji
Брат.Бачванин
Antuntun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar