Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere

Autor: Nova ekonomija

Info
01.06.2024.
09:53 > 09:56
Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako navode, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine.
Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere
Foto: Pixabay
Ti proizvodi, dodaju, preplavljuju zapadna tržišta.
 
Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je za Novu ekonomiju da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.
 
"To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom", kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.
Dodao je i da "Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom", tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.
 
"Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost", kazao je Bjelić.
 
Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.
 
"Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme", rekao je Bjelić.
 
Na pitanje da li neki od tih "jeftinih kineskih proizvoda" utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.
 
Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.
 
"Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može", objasnio je Bjelić.
 
On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.
Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope veoma visoki i da se povećavaju u poslednje vreme - nema opasnosti.
 
Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su "stvar politike", jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.
 
Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.
 
"Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta", kazao je Bjelić.

Teme

kina kineski proizvodi

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

  • sada su kvalitetniji

    01.06.2024 • 17:27
    90-i neke kada su pozatvarali domaću priozvodnju ili još nešto ostalo,nije se moglo naći, u tim kineskim prodavnicama je bilo svega,a jeftino. Nije bilo kvalitetno,a da ne ušivam čarape tamo ih je bilo.

  • Брат.Бачванин

    01.06.2024 • 15:48
    Г7?
    Они одавно нису Г7. Сад се само тако зову. Они су више нешто између Г8 и Г14.

  • Antuntun

    01.06.2024 • 15:43
    Kineska država odluči da napravi ogromnu fabriku nečega za šta joj je potrebno da sagradi grad za smeštaj radnika oko nje i pod pretnjom nestanka u noći čitave familije isprazni sela u krugu 100 kilometara i sve ih prebaci na rad u tu fabriku. Naravno da će takva roba biti jeftina. Zbog toga su se ugasile čitave industrijske grane u Srbiji, a domaći komentatori se zapljuvaše objašnjavajući kako je to super jer Kina pobeđuje Zapad. Kakva opšta šizofrenija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 15 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

VIDEO Završena haotična sednica Skupštine Novog Sada: Naprednjaci izgurali svoje
VIDEO Završena haotična sednica Skupštine Novog Sada: Naprednjaci izgurali svoje
Četvoro uhapšeno zbog podmetanja požara u
Četvoro uhapšeno zbog podmetanja požara u "Korpi": Bacili Molotovljev koktel i pobegli
Mladom vozaču nakon preticanja kolone kod Alibunara oduzeto vozilo - drugo za deset dana
Mladom vozaču nakon preticanja kolone kod Alibunara oduzeto vozilo - drugo za deset dana

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija