Cena pšenice u svetu raste: Hoće li biti zarade za proizvođače u Srbiji ove godine?
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive, ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina.
Foto: Pixabay
Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste, piše RTS.
Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka, trebalo bi da krene već naredne nedelje.
Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.
"Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici, da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko šest tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje nego pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu", navodi Miletin.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a.
Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou, i ove godine imati ozbiljan gubitak.
Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom
Poljoprivrednik iz Botoša Borislav Čizmaš kaže da su ulaganja u prethodnoj sezoni bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko pet tona.
"To znači da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica, ne možemo da kažemo tačno dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate pet tona ili tri i po tone po hektaru", kaže sagovornik RTS-a.
Kao i sve ratare, raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su se proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
"Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute", dodaje ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
Poljoprivrednik iz Ečke Roman Kadarjan podseća da se tačno zna kako se računa cena pšenice.
"Računa se koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine", kaže on.
Dodaje da je pšenica ove godine bila ispod 20 dinara.
"Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi, potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu", dodaje Kadarjan.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
Geopolitički uticaj
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj kaže za RTS da cena pšenije, prema njihovoj kalkulaciji, iznosi 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru.
"To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak", kaže ona.
Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.
"Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi sa očekivanim tokovima prometa i visinom cena robe", objašnjava sagovornica RTS-a.
Proizvođači opterećeni starim dugovima
Proizvođači koji su imali prosečne prinose ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu zaredom.
Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka bili su u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.
"Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje nego 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.
Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.
Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše jedan ili dva posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala.
Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "021 otkriva: Mladić teško povređen u masovnoj tuči na Ribarcu, policija radi na rasvetljavanju")
.jpg "Drugačiji ulazak u Novi Sad: Pogledajte plan urbanista za Temerinski put")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država razmišljala da zabrani Booking u Srbiji: Šta kažu u toj platformi za izdavanje?
17.10.2024.•
29
Siva ekonomija u turizmu uzima maha, a nedavno je državni aparat "uperio prst" u globalnu platformu Booking.com i slične portale pod optužbom da nelegalno posluju u našoj zemlji.
Evropska centralna banka smanjila kamatnu stopu
17.10.2024.•
0
Evropska centralna banka (ECB) je danas smanjila referentnu kamatnu stopu sa 3,5 odsto na 3,25 odsto, pošto je stopa inflacije u Evropskoj uniji opala na najniži nivo za više od tri godine.
Beograđani, šta biste još hteli? Siromašna provincija finansira prestonički metro
17.10.2024.•
47
Ponovo smo se uverili da je Srbija zemlja apsurda u kojoj se dešavaju stvari kakve drugde nisu uobičajene.
Erbas otpušta 2.500 ljudi
17.10.2024.•
4
Kompanija Erbas, najveći svetski proizvođač komercijalnih aviona, objavila je da će ukinuti do 2.500 radnih mesta u sektoru za vojsku i svemir u okviru restrukturiranja svojih poslovnih aktivnosti.
Razvoj industrijskih zona u Srbiji: Kako lokalna privreda podstiče zapošljavanje u manjim gradovima
16.10.2024.•
0
Iako je Beograd važan ekonomski centar, ključne industrijske zone u Srbiji, ipak se nalaze u manjim gradovima. Pogledajte na koji način one oblikuju domaće tržište rada.
Srbija se zadužuje za još 178 miliona evra: Kredit od Dojče banke za izgradnju metroa
16.10.2024.•
13
Vlada Srbije zadužila se kod Dojče banke, uzevši kredit od više od 178 miliona evra, za potrebe izgradnje metroa, objavljeno je na sajtu Vlade.
Loše vesti za paore: Srbija rizikuje da izgubi milione evra iz EU programa za poljoprivredu
16.10.2024.•
16
Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila, saznaje nezvanično European Western Balkans.
U Srbiji svaki 25. polovnjak ima štelovanu kilometražu, svaki treći bio udaren pre uvoza
16.10.2024.•
12
U Srbiji 4,1 odsto polovnih automobila, odnosno svaki 25. automobil na našim putevima ima falsifikovanu kilometražu, sa prosečnim vraćanjem brojčanika unazad od 80.405 kilometara.
Gavrilović o dogovaranju cena: Da apetiti trgovaca nisu veliki - inflacija bi bila manja
16.10.2024.•
12
Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva, govoreći o pokretanju postupka protiv četiri velika trgovinska lanca, kaže da inflacija možda ne bi bila tolika, da njihovi apetiti nisu veliki.
O dogovoru sa MMF-om i deficitu: Đavo je u detaljima - "rafali" i Ekspo ne znače bolji standard
16.10.2024.•
4
Deficit budžeta Srbije od tri odsto BDP-a neće značajno povećati javni dug, ali nije dobro što se prekida trend smanjenja od 2020. godine.
Tužilaštvo formiralo predmet o mogućem dogovaranju cena trgovaca
15.10.2024.•
12
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet o mogućoj povredi konkurencije od strane "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS".
Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
15.10.2024.•
26
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
"Stellantis" u velikim problemima: Direktori i analitičari kažu - u toku borba za opstanak
15.10.2024.•
10
Međunarodni konzorcijum proizvođača automobila "Stellantis" popravlja prodaju u SAD pošto mu ove godine nije uspeo marketinški plan, rekao je izvršni direktor Karlos Tavares.
Država odobrila Telekomu novo zaduživanje
14.10.2024.•
3
Skupština akcionara Telekoma Srbija podržala je danas na vanrednoj sednici odluku o emisiji dugoročnih, neobezbeđenih i nesubordiniranih obveznica Telekoma.
Vučić rekao da nam odlično ide: "Zaduživanje, visoka inflacija, skupa hrana, rasprodaja resursa..."
14.10.2024.•
33
Privrednik Zoran Drakulić izjavio je da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja zato što se njen privredni razvoj nije zasnivao na domaćim resursima i domaćim privrednicima.
Srpska vlast i bankari: Država se ustručava da oporezuje ekstraprofit
14.10.2024.•
8
Ovih dana se u svetu finansija dosta priča o pripremi za donošenje novog zakona kojim bi se ograničila visina kamate u Srbiji.
Vučić nakon sastanka sa MMF-om: Potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto
14.10.2024.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio dogovor o održavanju budžetskog deficita.
"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
14.10.2024.•
15
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane i komunalnih usluga
13.10.2024.•
2
Međugodišnja inflacija u septembru je blago usporila u odnosu na avgust i iznosila 4,2 odsto, a cene su na mesečnom povećane za 0,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ministar turizma: Razmišljali smo da ugasimo booking.com, strane platforme kod nas rade nelegalno
13.10.2024.•
46
Ministar turizma Srbije Husein Memić izjavio je da je u turizmu dosta i sive ekonomije a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platfome koje kod nas rade nelegalno.
Ako želite da podignete stambeni kredit za kupovinu vikendice - to nećete moći
13.10.2024.•
5
U ovom trenutku u Srbiji je nemoguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice.
Komentari 7
Trutuka
- Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju !
Lajos a ti
Kod nas zbog najave otkupa robnih rezervi 150.000 tona se drzi i ne pada tako brzo, ali …
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar