Oni koji kupuju stan na kredit na skrivene troškove potroše i do 5.000 evra

Građani koji kupuju stan na kredit moraju da, pored sume za učešće, koja u većini banaka iznosi 20 odsto od cene nekretnine, izdvoje minimalno još između 3.000 i 5.000 evra za skrivene troškove.
Oni koji kupuju stan na kredit na skrivene troškove potroše i do 5.000 evra
Foto: Pixabay
Računica pokazuje da klijenti moraju da plate pomenutu sumu za overu ugovora, obradu kredita, osiguranje, odnosno za usluge advokata, notara, procenitelja, bankara i agenata za nekretnine.
 
Agenti za nekretnine kažu da ovi troškovi ne mogu da se izračunaju precizno, jer zavise od vrednosti stana, visine kredita, kao i od toga da li kupac koristi usluge agencije i da li banka traži da pozajmica bude osigurana kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
 
"Kada su u pitanju standardne usluge, uzmimo za primer stan od 100.000 evra, kupac plaća 150 evra taksu za overu predugovora kod beležnika i još toliko za procenu stana ovlašćenom procenitelju koji se nalazi na listi banke za koju se kupac opredelio. Troškovi overe založne izjave su oko 250 evra, a overa glavnog ugovora oko 200 evra. Takse svih overa kod beležnika zavise od vrednosti nepokretnosti, broja potpisnika u ugovoru i broja primeraka koji se overavaju", navodi za sajt 4zida predstavnica jedne agencije za nekretnine Ivana Đurović.
Ukoliko je u kupovinu uključena i agencija za nekretnine, potrebno je uračunati i proviziju koja uglavnom iznosi dva odsto vrednosti stana, što za nekretninu vrednosti 100.000 evra iznosi 2.000 evra.
 
Za podnošenje zahteva kod NKOSK klijent mora banci da plati 30 evra, a potom se plaća premija osiguranja, a minimalna je 1,5 odsto od iznosa kredita koji se zajmi.
 
Ovaj procenat može da se uveća u zavisnosti od stepena zaduženosti klijenta, potom ako korisnik kredita nema životno osiguranje ili ako je pod hipoteku stavljen stan u izgradnji.
Ovo osiguranje ne traže sve banke, ali one koje insistiraju na njemu uglavnom daju nešto povoljnije uslove zaduživanja, odnosno klijentima zaračunavaju niže kamatne stope.
 
Pomenuti izdatak može biti nekoliko stotina evra, pa i više od 1.000 evra.
 
Tu su i troškovi poput takse za vađenje lista nepokretnosti koji mora da bude nov, odnosno ne sme biti stariji od sedam dana, za koju treba izdvojiti 540 dinara.
 
Značajan izdatak mogu biti i administrativni troškovi obrade kredita, koje banke različito naplaćuju.
 
Cene su u procentima i takođe zavise od iznosa kredita koji se uzima, ali po bankarskim cenovnicima oni su oko 0,1 odsto od iznosa kredita, što bi u slučaju kupovine stana od 100.000 evra bilo oko 100 evra.
 
"Stambeni krediti se isplaćuju na račun prodavca u dinarima, koji najčešće ima otvoren račun u istoj banci kao i kupac, a cene nepokretnosti su izražene u evrima, tako da troškove kursnih razlika za iznos koji je iz kredita takođe plaća kupac na dan isplate", dodaje Đurović.
Prema njenim rečima, ukupni troškovi zavise od vrednosti stana i visine kredita, a to važi i za troškove kursne razlike.
 
Ako je učešće veće, deo novca iz kredita se smanjuje, pa su manji i troškovi kursnih razlika, navodi Đurović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Branko

    11.06.2024 23:21
    Lopovi
    Notari i Banke su pravi lopovi. Ovo su otimačine koje su legalizovane. Overiš papire kod notara, platiš i onda posle dve tri godine pojavi se naslednik i onda je taj problem samo tvoj a notar sleže ramenima i kaže on je svoje završio a ti se sidi i izgoni svoju pravdu. Banka te krade na kursu (nadrealisti su to predvideli) a notar overava papire u eurima. More nekih taksi kome i za šta, ali mora se platiti.
  • Stole

    11.06.2024 14:51
    Ima još
    A za upis hipoteke u katastar taksa samo 300 do 400 evra, to niko ne računa.
  • Martin Č

    11.06.2024 14:28
    Vlasnik stana nisi kad platiš
    359 u od 360 rata.

    Vlasnik stana si kad platiš POSLEDNJU 360 u ratu .

    A banka će se potruditi da nikada POSLEDNJU RATU NE PLATIŠ.

    Pretposlednju možda ćeš platiti.Zadnju ratu nikada nećeš platiti .

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.