Letnja potrošnja struje dostiže zimsku, da li nam prete havarije električnog sistema

Praktično, potreba za energijom leti sasvim je sustigla zimske potrebe, a promena u godišnjoj strukturi potrošnje posledica su sve izraženijih klimatskih promena.

Svedoci smo da su nam leta sve duža i sve žarkija, dok su, sa druge strane, zime sve blaže i sa sve manje snega.

Letnje žege su se našle u centru pažnje javnosti 21. juna kada se desio potpuni kolaps električnih sistema u tri zapadnobalkanske države, a delimični i u Hrvatskoj u kojoj je jadranska obala sa zaleđem ostale bez struje u jeku turističke sezone. Međutim, zahvaljujući znatnim domaćim proizvodnim kapacitetima, ali i u okolnim državama, posledice retko zabeleženog incidenta nisu bilke velike i kratko su trajale.

Naravno, da su se i stanovnici Srbije, znajući da se EPS još nije u potpunosti oporavio od incidenta u Obrenovcu pre dve i po godine, upitali može li i u Srbiji da se desi slična neugodnost. Odgovorio je direktor EPS- a Dušan Živković, potom se predsednik Vučić našao potrebnim da direktnije i jasnije ukaže na stanje u elektroprivredi.

Iz reči direktora saznajemo da je kritičnog 21. juna dnevna potrošnja u Srbiji bila 97 miliona kilovata, za sedam milona veća od konzuma prethodnih, takođe veoma jarkih, dana. Zvaničnici EPS-a, inače, retko iznose ove podatke, a cifre su zaprepastile starije žitelje navikle na decenijama uobičajenu situaciju da je zimi konzum električne energije za 70 odsto iznad letnjeg.

Takođe, zimskim danima se trošilo između 95 i 120, leti između 60 i 70 miliona kilovata. Sada aktuelnih 90 do 97 miliona kilovata je dugo bila dnevna potrošnja za kraj novembra i početak decembra.

Predsednik države je, pak, osetio potrebu da javnost direktnije upozna sa nevoljama u EPS-u. Osnovni problem je što maksimalni dnevni kapacitet domaće proizvodnje jedva može da dostigne 105 miliona kilovata, pa nam nedostaje kapaciteta za najmanje 20-22 miliona.

Podjednako je neugdno što je potrošnja sasvim blizu maksimalne ne samo zimi, već i tokom letnjih meseci, pa je neophodno da sistem može duže vreme raditi maksimalno opterećen. A to je novi izazov za domaće stručnjake.

I leti preko 100 miliona kilovata

Ipak, do novina, mada su nagle i krupne, nije se došlo odjednom, niti smo usamljeni u promeni godišnje strukture potrošnje struje. Po klimatskim događanjima izgleda da smo najsličniji Španiji, čija je prosečna godišnja temperatura za pola veka uvećana za 2,6 stepeni Celzijusa, približna našem uvećanju.

Ipak, najveća sličnost je u produžetku leta i uvećanju dnevne letnje temperature i za 3,3 stepena u proseku. Otuda i sličnost dve zemlje u promenama godišnjeg rasporeda konzuma električne energije.

Jasno ukazivanje na probleme iznikle usled vremenskih promena dogodilo se prošle godine, zapamćene kao izrazito tople. Zabeležena su tri letnja toplotna talasa, svaki duži od deset dana, dok, recimo, statistika za drugu polovinu 20. veka beleži i po četiri uzastopne godine bez ijednog toplotnog talasa.

Tri klime u stanu

Energetski stručnjaci nisu zatečeni promenama. Kontinuirano prate sve što je u vezi sa proizvodnjom i potrošnjom struje, pa su tako već početkom trećeg milenijuma uočili trend. Kada je leta 2010. dnevni letnji konzum  više puta premašio 80 miliona kilovata, obavili su te i naredne godine merenja i utvrdili da je dotadašnja maksimalna 24-časovna letnja potrošnja drastično skočila na 87 miliona, oko 20 odsto više nego što je bio najveći konzum letnjeg dana u prošlom veku.

Zanimljivo da su merenja pokazala da firme preko klima uređaja dnevno potroše četirii i po, a domaćinstva samo tri i po miliona kilovata. Bio je to tek početak masovnijeg rashlađivanja i retko ko je imao više od jednog klima uređaja po stanu. Danas se procenjuje da se sa svakim stepenom više od 27 Celzijusa na rashlađivanje utroši 1,3 a iznad 33 stepena po 1,7 miliona kilovata.

Merenja pokazuju da u žarkim letnjim danima najmanje 20 odsto letnjeg konzuma struje odlazi na rashlađivanje, a višestruko uvećana prodaja klima uređaja signalizira da je sve više onih koji u stanu imaju dva ili više aparata kojima temperaturu snižavaju za šest, sedam stepeni.

Mali kapacitet

Prvih nekoliko dana ovogodišnjeg januara je bilo dosta hladnije, pa su stručnjaci EPS-a merenjem utvrdili da se dnevna potrošnja kretala između 120 i 125 miliona kilovata, što je 22 odsto više nego istih datuma lane. Proizilazi da je u Srbiji zima dosta blaža nego što pamtimo, pa prosečno dnevni konzum struje tokom poslednjih januara jedva prelazi 100 miliona kilovata, znatno manje nego u vreme kada su zime bile primetno hladnije i sa daleko više snega.

Primera radi, 1. februar 2012. je bi izuzetno hladan, dnevna potrošnja struje je dostigla 137,6 miliona kilovata, što je EPS bez problema isporučio. Od ukupne količine čak 129 miliona kilovata je bilo iz domaće proizvodnje, dok je uvezeno osam miliona.

Problem EPS-a je pad maksimalnog kapaciteta nastao kao posledica ostarelog i dosta rabljenog sistema. Mada su remonti redovno obavljani, odlagane su mnoge skuplje zamene delova.

Ključna manjkavost je pad obima i kvaliteta ne baš sjajnog lignita. Umanjenju je doprineo i ne baš optimalno organizovan iskop uglja i upravljanje otkrivkama. Neugodnost je tim veća što se nedaća ovog tipa ne može brzo otkloniti. Pri svemu treba znati da se na mnogim otkopima došlo blizu prirodnog kraja resursa.

Usled globalnih geopolitičkih dešavanja otežan je i brodski transport, pa je veoma teško godišnje uvesti planiraih četiri miliona tona uglja, bez čega je rad blokova u Obrenovcu, gde se nalaze dve najveće termalke, ograničen. Otuda velika očekivanja od novog bloka "Kostolac B3", snage 350 gigavata čiji početak rada se iščekuje ovih dana.

Koristi ugalj iz basena Drmno kod Požarevca, koga ima u dovoljnim količinama i relativno je solidnog kvaliteta. Međutim, dnevna proizvodnja novog pogona je sedam, osam miliona kilovata, a Srbiji je potrebno gotovo trostruko veće uvećanje proizvodnog kapaciteta.

Pročitaj još

Trgovina električnom energijom moguć razlog nestanka struje u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji

Da li je Srbija samo imala sreće: Kako smo izbegli kolaps sa strujom koji je pogodio region