Bez zvanične uredbe: Na snazi neformalna zabrana izvoza ulja iz Srbije

U Srbiji je na snazi zabrana izvoza suncokretovog ulja, tvrde proizvođači suncokreta, ali izgleda da je mera neformalna, pošto Vlada nije donela nikakvu uredbu o zabrani.
Bez zvanične uredbe: Na snazi neformalna zabrana izvoza ulja iz Srbije
Foto: Pixabay
Prema tvrdnjama poljoprivrednika, oni su za zabranu izvoza saznali od prerađivača, a prerađivači od carinika, kada su im kamione sa robom vratili sa granice, prenosi Danas. Ali takođe dodaju da ju je "usput" prilikom jednog obraćanja pomenuo predsednik Aleksandar Vučić.
 
"Zbog velikih nedostataka hrane na tržištu regiona imamo ogromnu potražnju za suncokretovim uljem. Mi smo u ovom trenutku malo samo zaustavili, pa ćemo da vidimo kako ćemo dalje da se ponašamo. Zato što je u Ukrajini, koja je veliki proizvođač suncokretovog ulja, skoćila cena radne snage i struje. A onda kad je njihova cena za sedam do sedam i po odsto niža, ona je u stvari značajno viša nego naša zbog transportnih troškova", naveo je Vučić na RTS-u.
Jovan Jovanov, predstavnik udruženja "Složni Pidikanci", kaže za Danas da su ratari 26. juna za ovu odluku saznali od prerađivača, a ne preko zvaničkih dokumenata ili od ministarstva.
 
"Prerađivači su nam javili da je zabranjen izvoz sirovog, nerafinisanog i rafinisnog suncokretovog ulja. To direktno može uticati na cenu suncokreta čija će žetva biti za 25, 30 dana. Za ovo ne postoji nikakva uredba, već samo predsednikova izjava da je na kratko zaustavljen izvoz zbog velike potražnje ulja u Evropi. Izgleda da je samo carini dostavljen dopis da se kamioni sa uljem vrate nazad, da ne može da ide u izvoz", kaže Jovanov.
 
On objašnjava da se slično desilo i 2022. godine, kada je zabranjen izvoz i ulja i suncokreta, pa je usledilo da prerađivači spuste cenu otkupa suncokreta, a onda je država, nakon protesta, doplatila sedam dinara razlike.
"Proizvođačima je cena tada bila 73 dinara, a u tom trenutku je svuda u okolini bila od 800 do 900 evra za tonu suncokreta. Što znači da smo i tu izgubili, a sada se ponavlja ista stvar, ista greška. Uljare imaju ugovorene kvote koje moraju da izvezu drugim kupcima u Evropi. Kada država zabrani izvoz, proizvođači ne mogu da ispoštuju kvote i plaćaju penale. Onda se preko naših leđa spušta cena suncokreta kako bi oni ispeglali gubitke", upozorava Jovanov.
 
Ipak, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da potencijalni penali zavise od proizvođača i kupca, i da, ako do njih dođe, kupac može tražiti naknadu od dobavljača, a dobavljač od države.
 
"To su individualni ugovori koji se potpisuju između firmi, i određene sankcije mogu postojati od strane kupca. Da li je to raskid ugovora, nadoknada ili nešto treće, zavisi od njihovog dogovora. Ali države zbog toga ne mogu da primenjuju diplomatske mere", objašnjava on za Danas.
 
Jovanov kaže da će cena ulja u prodavnicama pred žetvu krenuti da pada za oko 10 dinara, a da će na jesen da poskupi za 20 dinara. On dodaje da su udruženja još 26. juna tražila obrazloženje za zabranu izvoza, ali da do sada nisu dobila odgovor.
Nedeljko Savić iz udruženja "Stig" tvrdi za Danas da ne postoji nikakva uredba o zabrani izvoza suncokretovog ulja, već da su kamioni samo vraćeni sa carine.
 
"Objašnjenje koje je dato velikim prerađivačima je da je to zbog geopolitike, a vlast se malo plaši da to iznese poljoprivrednicima. Ta zabrana utiče na ratare tako što će cena biti manja za 10 dinara. Umesto 55, dobićemo 45 dinara. Trenutno je cena u izvozu oko 10.000 evra po toni ulja, ako to preračunamo suncokretovo zrno bi trebalo da bude 55 dinara. Nije rešenje da poljoprivrednici plate cenu bilateralnih odnosa", poručuje Savić.
 
Do objavljivanja teksta Danas nije dobio odgovore od Ministarstva poljoprivrede, ali ni od rafinerija ulja. 
  • 313z

    05.07.2024 07:27
    Znali se?
    Kad će da zabrane izvoz i prodaju obraza?
  • /

    04.07.2024 21:44
    /
    sa litijasenja na ulje.
    dzaba vam, momci, cg ce u eu
  • Horhe

    04.07.2024 06:52
    Loša vlast, bedna država
    Nekada davno, političari nisu pljačkali državu i kupovali obale i skupe satove, pa je država imala za robne rezerve, a ostatak proizvodnje se nudio na tržištu. Zemljoradnici bili zadovoljni, država sigurna.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija