Kakva je veza između iskopavanja litijuma i širenja kineskog Minta u Srbiji?
Usvajanjem teksta Memoranduma o razumevanju između Srbije i kineske kompanije Mint, vlada je načinila prvi korak ka otvaranju još jednog pogona za automobilsku industriju.
Foto: Pixabay
Kineska kompanija Mint holdings limited gradiće objekte za proizvodnju u Inđiji, a planirano je da u te svrhe tokom 10 godina bude uloženo 870 miliona evra i da posao dobije 2.220 radnika.
Mint kao strani investitor već posluje u Srbiji. Ima proizvodne pogone u Loznici i Šapcu, a krajem maja ove godine od Srbije je dobio preko 23 miliona evra subvencija da proširi proizvodnju.
Osim toga, i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) razmatra da mu odobri zajam od 598 miliona evra za proširenje kapaciteta u Srbiji i u Poljskoj, kako bi pogurala proizvodnju kućišta za baterije električnih automobila.
Ovo bi bila još jedna u nizu investicija u proizvodnju delova za autoindustriju da nije zanimljivih veza koje se protežu do kontroverznog projekta kopanja litijuma, piše "Danas".
Uporedo sa širenjem poslovanja Minta, pretprošle godine slovačka fabrika baterija InoBat objavila je da razgovara sa Srbijom o gradnji fabrike baterija u Ćupriji.
Još novembra 2022, ta firma potpisala je sporazume sa srpskom vladom da gradi giga-fabriku u Srbiji. Čak se pominjalo da će država podržati investiciju sa 419 miliona evra podsticaja.
Kako su prošle godine priznali njeni predstavnici, dolazak InoBata u Srbiju delimično je podstaknut upravo iskustvom i poslovanjem Minta u našoj zemlji, a sa Mintom je potpisala i Memorandum o razumevanju, na osnovu koga će dve kompanije sarađivati u celokupnom lancu snabdevanja baterijama, kako u Srbiji, tako i u Evropi.
Kakve to veze ima sa Rio Tintom?
Osim što se litijum iskopava da bi se "upakovao" u baterije, veza između ove tri firme je i novčana.
Jedan od investitora u InoBat upravo je bio Rio Tinto, a izvršni direktor InoBata javno je isticao kako je "oduševljen" što će sarađivati sa ovim globalnim rudarskim konglomeratom i što će "rame uz rame razvijati ekosistem litijumskih baterija".
Prema pisanju EBA (European Battery Alliance), dve kompanije su još 2021. potpisale Memorandum o razumevanju, sa ciljem da se ubrza uspostavljanje lokalnog lanca vrednosti baterija u Srbiji. Prema njemu, partnerstvo treba da pokrije ceo životni ciklus, od rudarstva do reciklaže baterija.
Zato se postavlja pitanje da li se, uprkos negodovanju građana Srbije, već uveliko priprema teren za otvaranje ne samo rudnika, već i ostalih postrojenja u lancu, kao i da li se ovim kompanijama isplati poslovanje u Srbiji i bez litijuma iz naše zemlje.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, kaže da poslovanje pomenutih firmi ne bi bilo ugroženo ako se rudnik ne bi otvorio, jer one svakako ne bi čekale da celo njihovo investiranje zavisi od projekta "Jadar".
"Ne samo zato što još uvek nije sigurno da li će se on realizovati, već jer je potrebno nekoliko godina da rudnik krene sa radom, čak i kada bi danas bio odobren. Oni neće da investiraju i završe radove ove godine, a da onda imaju fabriku koja će biti prazna narednih par godina dok ne krene Jadar da izvlači rudu koja im je neophodna. Kompanije ovde dolaze sa biznis planom, koji veorvatno, u početku ne uključuje saradnju sa Jadrom. Ukoliko bi rudnik bio otvoren, tada bi postojala mogućnost uvezivanja u sistem", pojašnjava ovaj ekonomista.
Gajić takođe dodaje i da dolazak ovih kompanija nema značajnu ulogu u motivisanju Rio Tinta da bude dodatno zagrejan za otvaranje rudnika.
"Rio Tinto ima svoje interese u vezi sa otvaranjem rudnika u svakom slučaju. Njih ne interesuje nužno ko će im biti kupac robe, jer je njihova roba berzanska i tražena, pa je mogu prodati nizu drugih igrača. Njihovo funkcionisanje u Srbiji ne zavisi od toga da li će doći neka kompanija da koristi litijum, jer mogu relativno lako da ga izvezu, pre svega u EU", navodi on.
Naposletku, Gajić podseća da se ovakva struktura firmi može posmatrati iz vizure širenja zajedničkog lanca proizvodnje, od sirovine, preko katoda, baterija, do konačnog proizvoda kao što je električni automobil.
"Postoji niz igrača u tom tržištu, pravi se nekoliko gigafabrika u Evropi koje su proizvođači baterija za automobile, i u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, ali i u komšijskoj Mađarskoj. Oni prate odluke da se smanji broj automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i da se pređe na električna ili hibridna vozila. To podrazumeva uvezivanje proizvodnih procesa, da bi se od sirovine došlo do konačnog proizvoda. Kod nas postoje naznake kreiranja takvog lanca snabdevanja", kaže on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
16
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
18
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Komentari 4
sale
Samo pretpostavka
Uporni su i ne odustaju. Očekuju i subvencije. Nije na odmet da se ogrebu.
Možda su po sredi i neke druge rude i minerali (koje i kakve?). Za sada se ne pominje. Ali, upornost ostaje, bez obzira na pad cena litijuma i moguća nova i bolja rešenja.
Slucaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar