Raste zaduživanje privatnog sektora u Srbiji: Na koji način može da ugrozi finansijsku stabilnost?

Autor: Beta, Biznis i finansije

Info

16.07.2024.

12:14 > 21:25

Privatni sektor upisao je spoljašnji i unutrašnji dug od 51,5 milijardi evra.

Raste zaduživanje privatnog sektora u Srbiji: Na koji način može da ugrozi finansijsku stabilnost?

Foto: Pixabay

Spoljni dug Srbije na kraju prošle godine dostigao je 45,4 milijarde evra, a od tog iznosa više od polovine, 24,7 milijardi, odnosi se na javni dug, piše časopis Biznis i finansije.

Preostalih 20,7 milijardi su privatna zaduženja od kojih se, kao srednjoročne i dugoročne obaveze, na privredu odnosi 16,4 milijarde evra, a na banke 3,3 milijarde evra, dok su kratkoročna zaduženja 0,9 milijardi evra.

Država je precizno utvrdila i svoj unutrašnji dug koji u evrima iznosi 10,99 milijardi.

Međutim, do podataka o unutrašnjem privatnom dugu mnogo je teže doći jer ne postoji zvanična evidencija.

Najpribližniju sliku daju izveštaji Udruženja banaka Srbije (UBS), koji evidentiraju kreditne obaveze privrede i stanovništva u zemlji, a one su, prema poslednjim podacima od 30. aprila ove godine, iznosili 30,8 milijardi evra, navodi Biznis i finansije.

Najveći iznos odnosi se na firme, oko 17,1 milijardu, ali ne zaostaje mnogo ni stanovništvo sa obavezama teškim 13,1 milijardu, dok su najskromniji preduzetnici, koji su se zadužili 626 miliona evra.

Godinu dana ranije, spoljašnji dug Srbije iznosio je 41,9 milijardi evra, 22,2 milijarde odnosile su se na javni dug, a 19,7 milijardi evra na privatno zaduženje firmi (oko 15,5 milijardi) i banaka (blizu 3,8 milijardi evra).

Kreditna zaduženost na domaćem tržištu iznosila je 28,5 milijardi evra.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić rekao je da u privatni unutrašnji dug spadaju i poreske kao i neizmirene obaveze po računima komunalnih i javnih preduzeća, ali kako ne postoji objedinjena baza tih podataka, najpribližnija cifra o unutrašnjoj zaduženosti dobija se iz izveštaja banaka koje preko Kreditnog biroa koristi UBS.

"Tu se evidentiraju zaduženja privrede i stanovništva po kreditima, karticama, lizingu. Onog momenta kada privreda ili građani dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju svoje obaveze, to će ugroziti finansijski monetarni i privredni sistem", rekao je Dugalić.

Prema podacima UBS, udeo kredita u kojima se kasni sa otplatom u aprilu ove u odnosu na isti mesec prošle godine smanjen je kod pravnih lica sa 3,1 odsto na 2,6 odsto, a kod stanovništva sa 2,4 odsto na 2,3 odsto.

Kod preduzetnika je taj udeo porastao sa 5,2 odsto na 6,1 odsto, ali kako je njihovo zaduživanje daleko ispod duga pravnih lica i stanovništva, to ne utiče na finansijsku stabilnost kreditora i sistema.

Dugalić je rekao da u ovakvoj ekonomskoj situaciji najviše stradaju mali preduzetnici.

"Veliki sistemi uvek nađu način da prevaziđu probleme, ali mali su ranjivi, teže nalaze mogućnosti, teže dobijaju kredite ili reprogram. I ukupan nivo docnje nije alarmantan, tih dva - tri odsto je podnošljivo, u nekom periodu i 20 odsto kredita bilo je u docnji. Ako zaduženost nastavi da raste, to nije dobar signal jer ukazuje da nešto nije u redu sa finansijskim i ekonomskim sistemom", rekao je Dugalić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da visina privatnog duga može da ugrozi finansijsku stabilnost zemlje i podsetio da je Slovenija imala te probleme, nestabilnost koja je bila posledica ne javnog, nego visokog nivoa privatnog duga.

"To nikako ne sme da se zapostavi, mora da se prati kao i sve potencijalno ranjive tačke u sistemu koje mogu da utiču na ukupan finansijski sistem", naveo je Šoškić.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Mbm

17.07.2024 • 10:49

"finansijska stabilnost"

Preuzmite taj deo jscnog duga id gradjana, jer koliko god da radili, moraju da se zadužuju, sto utvrdjuje da su zarade, koje svi i ne mogu ostvariti, neprimereno niske, pa ljudi moraju da se zaduziju. U režimima gde drzava prividno smanjuje javni dug tako što "likvidira i rasprodaje" drzavna preduzeca i imovinu, nasilno oduzima radna mesta i zarade id kojih mogu živeti, gradjanima, cifarski prikaz takvog jscnog duga je tendenciozno netacan, jer su svi gradjani, a ne samo pripadnici vlasti, stub drzavnosti, i NISU TROSAK, vec gradjani kojima je opstanak u drzavi ugrozen i nasilno unisten. To bi morao da razime gospodin Šoškić i ostali "ecc stručnjaci" jer je to drzava prava, a ne ekonomske racunice, posevno ne kada je ista izvedena na problematicnim parametrima. Repuvlika Srbija je drzava naroda i gradjana, a ne troskova i udela, jer u tom istom sistemu teoskova i udela i taj gospodin Šoškic i ostali ecc krizni eksperti, primaju solidne plate i nisu kasta iznad gradjana niti klasa kojs je orivilegovana da zivi. Posebmo ne, kada se zna da ro drzave rade kako bi povlačile nove dugove u MMF ili slicnim "agencijama kapitala". Dakle, nema krucijalnog sistemskog odgovora od "eksperata ekonomije" od cega, kako pod kojim uslovima kojih nema, mofu ziveri i garantovano je pravo ns zivot, gradjani bez radnih mesta, bez posla, bez zarada jer ni diskriminacija niti segregacija u Srbiji nisu dozvoljeni i jesu protivzakoniti. Drzava koja nije sposobna da napravi drzavnu privredu je problem.

5 4 +1
Kao

17.07.2024 • 09:59

Kao

Privatnika nikada nisam bio u vecim dugovima i kreditima! Bukvalno sve mi je pod kreditima ali sta da radis…guras guras I do guras do bankrota! Ako me SNS ne izvuce sa bespovratnim subvencijama…ali ta sam trazio to sam i dobio! Hteo sam biznis kola komfor nov stan auta garderobu…bez evra u dzepu epa toga nigde nema! Hvala na 6 godina luks zivota od Jeseni???

7 4 +3
Nana

17.07.2024 • 09:12

Izvrsno vece plata spremacice sa srednjom skolom i 30 godina staza je 45,000 dinara,a sefa sa kupljenim fakultetom i nepotizmom je 130.000 dinara bez prekovremenog pa ko tu zeza?

10 8 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.