Srbija nema analizu bankarskog sektora: Da li je to uopšte i potrebno kad alternative nema?

Autor: Nova ekonomija

Info

13.08.2024.

09:19 > 09:23

Bankarski sektor u Srbiji je u vreme povišenih kamatnih stopa zabeležio rekordne profiite, a građani i privreda su zbog nedostatka alternative prinuđeni da svoj novac plasiraju kod banaka.

Srbija nema analizu bankarskog sektora: Da li je to uopšte i potrebno kad alternative nema?

Foto: Pixabay

Svaki sektor bi barem u teoriji trebalo da prođe opsežnu analizu, naročito onaj koji je i koncentracija skoro celokupne finansijske aktive u zemlji. Naime bankarski sektor Srbije je činio oko 91 odsto aktive finansijskog sektora, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prošlu godinu, piše Nova ekonomija.

Na pitanje instituciji nadležnoj za stanje u ovom sektoru, Agenciji za zaštitu konkurencije, Nova ekonomija je dobila odgovor da presek u ovoj industriji nije nikada ni urađen. Transformacija bankarskog sektora u Srbiji kao i dolazak inostranih banaka počeo je pre više od 20 godina.

"Komisija nije do sada sprovodila sektorsku analizu stanja konkurencije bankarskog sektora, a kontrolnu ulogu poslovanja banaka ima NBS. Komisija je nadležna nad svim tržištima u Republici Srbiji u skladu sa čl. 21 Zakona o zaštiti konkurencije", odgovor je iz Agencije, a u kojem se ne pominje da li će se tako nešto i desiti u budućnosti.

Ono što može da se uradi je da se sektor koji već dobro posluje poboljša na osnovu izveštaja i preseka koje nude nadležne institucije.

"Agencija za zaštitu konkurencije je vrlo pasivna, retko se pojavljuju i poslednjih godina kao da ne postoje. Iako postoje sumnje na nekoliko tržišta da postoje dogovori, kartelizacija ili čak i monopol. NBS bi trebalo takav presek da radi i postoji potreba za time", kaže za Novu ekonomiju Milojko Arsić, prefosor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Da nam je potreban presek konkurencije u bankarstvu, mišljenja je i Milko Štimac, konsultant za organizaciju tržišta kapitala.

"Svakako da je potrebna jedna takva analiza. Time bi se poboljšala i konkurencija kada bi se napravio jedan takav presek. Na sajtu Udruženja banaka Srbije (UBS) i NBS možete naći koliki je tržišni udeo banaka i onda i ukupno, a i sektorski. Mi smo malo tržište. Vrlo je lako doći do značajnog udela na tržištu, a i svakako smo bankocentrično tržište, zato što tržištu kapitala nije bilo dozvoljeno da se razvije", kaže Štimac.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić je stava da nam sektorska analiza ni ne treba kada alternative ionako nema.

"Mi suštinski nemamo alternativu, jer 90 odsto svega se nalazi u bankama, kada pogledate novac koji kruži tu vam je tih 90 odsto, a ostatak je u penzijskim i investicionim fondovima. Sa tim nema potrebe raditi analizu pošto je već očigledno", kaže Vasić.

S obzirom na visoku zaradu banaka u poslednje dve godine, postavlja se pitanje da li je sve bilo samo zbog visokih kamata, a više zbog toga što alternativa ne postoji, a za šta bi analiza sektora onda i bila značajna dajući uvid u to šta se zaista dešava na tržištu.

Štimac kaže da što se tiče konkurencije u bankarskom sektoru, najlakše bi bilo sada da kaže da bi država to morala da podstiče, ali time nismo dobili suštinski odgovor. Prema njegovim rečima, na finansijskom tržištu banke moraju da daju stabilnost, a tržište kapitala dinamiku. NBS ne može drugačije kao centralna bankarska institucija nego da se trudi da obezbedi stabilnost i smanjene rizike poslovanja.

Prema izveštaju o poslovanu banka u prošloj godini, od 30 banaka ostalo je 20, a sada 19 s obzirom na to da je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.

Najveću aktivu i tržišno učešće imale su tokom 2023. godine banka Inteza od 7,9 milijardi evra i učešće od 15,6 odsto, potom sledi mađarska OTP sa sedam milijardi evra i tržišnim učešćem od 14 odsto. Na trećem mestu su AIK banka i Eurobank Direktna koje su zajedno imale aktivu od 6,6 milijardi evra, što je 13,1 odsto tržišnog učešća. Rajfajzen banka je četvrta sa 5,7 milijardi evra aktive i 11,1 odsto učešća, peta Unikredit banka sa 5,4 milijardi evra i 10,7 odsto učešća, i NLB Komercijalna sa pet miijardi evra i 9,9 odsto tržišta.

U rukama ovih šest banaka je 74,5 odsto bankarskog tržišta, prema podacima za prošlu godinu.

Ceo tekst čitajte na sajtu Nove ekonomije.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

znamo se odavno

13.08.2024 • 13:58

Vratite SDK.

3 5 -2
/

13.08.2024 • 11:47

/

a tako su gradjani lepo plaseni direktnon vezom banka-nbs-finansijska inspekcija

4 5 -1
Dejan

13.08.2024 • 10:29

ccccc

Imacete brdo dinara-eura na racunu a necete imati kes u ruci jer ce bankomati biti namerno prazni ! To je put sledece krize, zato i nema ikakve kontrole !!!!

11 12 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.