NBS: Dinarska štednja isplativija od devizne

Dinarska štednja stanovništva je tokom godine porasla za 7,7 milijardi dinara ili 20,1 odsto.
NBS: Dinarska štednja isplativija od devizne
Foto: 021.rs
Kako navode iz Narodne banke Srbije (NBS), tome su doprineli dobri makroekonomski pokazatelji koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.
 
Dinarska štednja je poslednjih godinu dana uvećana za 53,6 milijardi dinara (48 odsto) i dostigla je najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.
Polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine, pokazala je da je dinarska štednja u poslednjih dvanaest godina bila isplativija od devizne štednje, i kratkoročno i dugoročno.
 
"Pored viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto, većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju je doprinela dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, a posebno u uslovima višegodišnjih kriza, kada su adekvatne i blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike imale ključnu ulogu", navela je NBS.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih dvanaest godina je, kako je istaknuto, povećana preko devet puta, a prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna iznosio je 165.000 dinara.
 
Devizna štednja je u prethodnih 12 godina gotovo udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15 milijardi evra u junu 2024. godine, dok je prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna iznosio 3.162 evra.
 
Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je reoročavana u periodu od dvanaest godina (od juna 2012.), pokazala je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2024. godine, dobio gotovo 53.500 dinara (460 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).
 
I dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od odgovarajuće štednje u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto).
Štediša koji je od juna 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2024. godine skoro 2.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost od 100.000 dinara u evrima, navela je NBS.
 
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u najvećem broju posmatranih tromesečnih potperioda (preko 90 odsto), dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od štednje oročene na isti rok u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100 odsto).
  • Nik

    23.08.2024 19:45
    @BlaTruc
    To je sve u prošlosti. Lako je biti general posle bitke. Treba pogoditi šta će u vremenu ispred nas doneti dobit. Opet, lako je davati savete i danas za ubuduće, ali niko ne garantuje da će tako i biti..
  • Pićuka

    22.08.2024 11:28
    Ova analiza isplativosti, sa datim primerima, mogla je zaključiti da su manje izgubili oni koji su štedeli u dinarima od onih u evrima. Realno, štednja je igra gubitnika.
  • /

    21.08.2024 23:44
    /
    igra izdrzljivosti. kad tad ce morati puci.
    iz automata ponovo izlaze nove novcijate novcanice kao tokom miloseviceve inflacije.
    samo budala ce menjati evro za dinare

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija