Krediti kao rešenje poljoprivrednika: Na koje olakšice mogu da računaju?
Trend pada stočarstva u Srbiji je nastavljen što se vidi iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.
Foto: Pixabay
Država je poslednjih godina povećavala posebno subvencije u stočarstvu i po grlu stoke. U agrarnom budžetu svake godine se opredeljuju sredstva za subvencionisanje kamata za finansiranje proizvodnje, piše Euronews Srbija.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da se stočarstvo najsporije obnavlja i da obnavljanje stočnog fonda nije moguće bez većeg početnog kapitala.
U cilju pre svega obnavljanja stočnog fonda i pomoći malim i srednjim farmerima kroz kredite za izgradnju objekata i kupovinu traktora, mehanizacije i ostale savremene opreme, nedavno je najavljeno potpisivanje memoranduma o saradnji između Ministarstva poljoprivrede i Banke Poštanska štedionica.
Resorni ministar Aleksandar Martinović tada je rekao da je Banka Poštanska štedionica godinama unazad respektabilan partner Ministarstva poljoprivrede, te da poljoprivrednici kroz posebne olakšice, preko Uprave za agrarna plaćanja, uspešno konkurišu za sredstva koja su im neophodna za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, postavlja se pitanje koliko su kreditno sposobna poljoprivredna gazdinstva.
Da krediti u ovom trenutku jesu rešenje smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin, ali izražava i rezervu prema tome kakav je kreditni rejting poljoprivrednih proizvođača i da li uopšte mogu da apliciraju za kredit zbog niza okolnosti u kojima se trenutno nalaze.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov kaže da bi bilo dobro da najava nove kreditne linije obuhvati kompletnu proizvodnju, navodeći da je s obzirom na suše i prošlogodišnje superćelijske oluje, biljna proizvodnja sada u većim problemima nego stočarska.
Niske kamatne stope i finansijski potencijal poljoprivrednika
Galetin za Euronews Srbija kaže da Banka Poštanska štedionica sa državnim kapitalom u vlasništvu najlakše i najbrže može da donese odluku da država učestvuje u kreditnim aranžmanima tako da se obezbede niske kamatne stope i namena kredita za one ciljne grupe koje su najugroženije u ovom trenutku, a to su u svakom slučaju stočari.
"Ako je država napravila dogovor sa njima, to neće biti komercijalni uslovi, to je sigurno. Biće to u svakom slučaju povoljniji uslovi", rekao je Galetin.
On je naveo da u tome vidi dobru nameru države, ali da ta dobra namera sama po sebi ne mora da znači da će taj projekat uspeti iz prostog razloga što je reč o bankarskim aranžmanima.
Galetin kaže da je pitanje koliko su poljoprivredna gazdinstva kreditno sposobna i koliko jednostavno imaju finansijsku kondiciju da u ovom momentu uzimaju bilo kakav kredit jer je, navodi, situacija u agraru trenutno izuzetno loša.
Kako je naveo Kobilarov, svaki kredit za koji je subvencionisana kamata je dobar, ali je trenutno stanje u biljnoj proizvodnji takvo da bi ljudima bio problem i glavnicu da vraćaju.
"Može kamata da bude nula odsto, a da ne mogu da vraćam glavnicu. Svaki kredit koji je subvencionisan je dobar, ali na osnovu trenutnog stanja, zbog ovih suša u poslednje tri godine, nevremena, dolaze ljudi u problem da ne mogu glavnicu da vraćaju. Pa onda džaba im nula odsto
kamata", rekao je on.
Da su sada ratari hronično nezadovoljni i imaju ozbiljan problem, pogotovo sada u kontekstu suše, loših prinosa i loše tržišne situacije smatra Galetin.
On dodaje da je pitanje i kakva je njihova trenutna kreditna zaduženost, ali da uslovi pod kojima će se ti krediti dati jesu dobri.
"Ko ima mogućnost verujem da će te kredite iskoristiti i da će u svakom slučaju jedan takav potez države pomoći paorima, barem stočarima, onima koji to mogu sa aspekta te svoje neke finansijske kredibilnosti i finansijskog potencijala da koriste", rekao je Galetin.
Mnogi se već zadužili
Kobilarov je ispričao da je poslednjih nekoliko godina bilo jako teško da poljoprivrednik sam finansira proizvodnju, pa se pribegavalo i subvencionisanim kreditima i komercijalnim kreditima.
On kaže da je najava neke nove kreditne linije dobra, ali da je s obzirom na celu situaciju u poljoprivredi pitanje koliko će poljoprivrednici biti u mogućnosti da se kreditno zadužuju jer moraju da otplaćuju kredite koje su uzeli pod komercijalnim uslovima.
Kako je naveo, sama poljoprivreda, to bar bankari kažu, nikad nije bila problematična u smislu da ne mogu da naplate kredite.
Kobilarov kaže da je prema podacima od pre dve godine, oko dva odsto poljoprivrednika kasnilo sa otplatama, a da je svega 0,5 odsto imalo problem sa vraćanjem kredita, pa čak nije uspevalo da vrati.
"Kad stavite pod hipoteku dedovinu, onda se teško toga odriče", rekao je Kobilarov.
On kaže da mnogi poljoprivrednici koji su se već zadužili nisu koristili subvencionisane kredite od Ministarstva nego komercijalne kredite kod banaka.
"To su krediti uzeti pre par godina kada je kamata bila niska. Euribor je u tom momentu bio skoro negativan, da bi došao pre godinu dana na plus 4,1 odsto, pa je to povećanje kamate za 4,6 odsto. Trenutno jeste Euribor pao na nekih 3,5 odsto, ali je i to sada mnogo više nego ono pre par godina kada se gro ljudi zadužilo. Tako da i ovo najavljeno smanjenje kamata ako ostane Euribor na ovom nivou to je skup kredit za poljoprivredu", rekao je Kobilarov povodom najave guvernerke Narodne banke Srbije o "plafoniranju kamata", odnosno ograničenju visine kamate na kredite.
Banka Poštanska štedionica od 2019. u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede nudi poseban kreditni proizvod namenjen mladim poljoprivrednicima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa rokom otplate od 20 godina i uz kamatnu stopu od dva odsto godišnje.
Kobilarov je naveo da je problem u Vojvodini što nema u ponudi zemljišta za kupovinu, a i kad se pojavi onda ga kupuju ljudi koji nisu iz poljoprivrede.
"Kupuju ljudi iz IT sektora, iz sektora građevine, gde je mnogo veća zarada nego u poljoprivredi, i onda oni plaćaju neku cenu po hektaru koju poljoprivrednik ne može da isprati. Konkretno u Vojvodini se prodaje privatno zemljište, ima i parcela koje su ovih godina vraćene u postupku restitucije onima koji se ne bave poljoprivredom i onda sad oni to polako prodaju", rekao je on.
Kobilarov kaže da pretpostavlja da ljudi iz IT sektora i građevine zemljište kupuju kao investiciju i planiraju da ga daju pod rentu za koju navodi da nije mala i kreće se od 400 do 600 evra po hektaru.
"A i cena zemljišta ide gore, bar u celom svetu, pa se očekuje da će i kod nas u narednom periodu ići nagore", dodaje on.
Kobilarov smatra da mora da se menja zakon o prometu nekretnina i da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ima poljoprivrednik, koji je ostao da se bavi tom delatnošću, navodeći da je tako u celoj Evropi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je važno da i influenseri progovore o Srbiji
26.12.2024.•
2
Ovih dana gledamo lepotu. Na Slaviji u desetinama hiljada podignutih telefona, na ispisanim transparentima i u televizijskim gostovanjima.
Litijum, bakar, zlato: Mineralne sirovine Srbije privlačne "velikim igračima", a neki bi i rudnik
26.12.2024.•
0
U napomenama finansijskog izveštaja Rio Tinto Exploration Dunav piše da se "Društvo bavi istraživanjem mineralnih resursa na osnovu odobrenja Ministarstva energetike sa namerom da osnuje rudnik".
Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi
26.12.2024.•
0
Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Zabrana uvoza peleta produžena za još tri meseca
26.12.2024.•
3
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani uvoza peleta od drveta, čime je zabrana uvoza produžena za još tri meseca.
.jpg "Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi")
Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi
26.12.2024.•
5
"Trenutna situacija u EPS-u teža je nego u vreme 'vladavine' Milorada Grčića, a Srbija, ako u Evropi padnu temperature i svaka zemlja počne da brine o sebi, neće moći da uvozi električnu energiju".
Objavljeno koje zanimanje će biti najtraženije u EU u 2025. godini
26.12.2024.•
2
Najtraženije zanimanje u EU u 2025. biće stručnjak za veštačku inteligenciju, pokazuju najnovija predviđanja vodećih stručnjaka za zapošljavanje, uključujući poslovnu platformu Linkedin.
Bankrotirala kompanija koja je proizvodila trokrake zvezde za Mercedes
26.12.2024.•
5
Gerhardi Kunststofftechnik GmbH, nemačka kompanija koja je proizvodila ambleme za Mercedes-Benz, proglasila je bankrot.
Mnoge nepoznanice u vezi sa stanovima za mlade, a komercijalne banke još ćute
26.12.2024.•
7
Sto hiljada evra stambenog kredita za svakog studenta i mladog čoveka od 20 do 35 godina, sa minimalnim učešćem od jedan odsto, periodom otplate od 40 godina . i sve to od marta sledeće godine.
Potrošači u raljama novih zimskih sniženja: Od prelepljenih cena do robe sumnjivog kvaliteta
25.12.2024.•
0
Potrošači u Srbiji se naročito raduju sezonskim sniženjima krajem decembra i početkom jula ali često se ispostavi da se njihovo početno ushićenje ka "šopingu" ne poklapa sa ponudom prodavaca.
Varaju kompanije koje promovišu stranice na Fejsbuku: Žalbe stižu i iz Srbije
25.12.2024.•
0
Stručnjaci su otkrili novu prevaru usmerenu na one kompanije koje promovišu svoje stranice na društvenoj mreži Fejsbuk.
Nezaposlenost 8,1 odsto: Kako se srpsko tržište rada kotira u odnosu na komšije iz EU?
25.12.2024.•
6
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za treći kvartal 2024. godine pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,1 odsto, dok je zaposlenost na nivou od 51,9 odsto.
Polovina zaposlenih prima platu do 76.895 dinara
25.12.2024.•
5
Prosečna neto zarada u Srbiji, u oktobru, iznosila je 98.538 dinara.
Vlada Srbije: BDP se u 2025. vraća na nivo iz perioda pre korone
24.12.2024.•
3
Industrijska proizvodnja, građevinarstvo, rudarstvo i IKT sektor su ključne oblasti za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), za koji se u 2025. godini očekuje da će se vratiti na period od pre korone.
Niko neće "Vršačku pivaru": U stečaju 14 godina, početna vrednost više od 196 miliona
24.12.2024.•
2
Postupak prodaje Industrije piva i sokova "Vršačka pivara" u stečaju bio je neuspešan jer nije stigla nijedna ponuda zainteresovnih kupaca, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Martinović: Poljoprivrednicima za subvencije isplaćene 92 milijarde dinara
24.12.2024.•
3
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je da je poljoprivrednicimau Srbiji tokom ove godine na ime subvencija, računajući tu i IPARD program, isplaćeno gotovo 92 milijarde dinara.
Američke sankcije NIS-u: Još jedan spin Vučića da ispadne spasilac ili uvod u cenkanje s Rusima?
24.12.2024.•
37
Deset dana nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će SAD uvesti sankcije NIS,ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil rekao je da nema najava da će do tih sankcija doći.
BDP po stanovniku u Crnoj Gori 51 odsto evropskog proseka: Koliki je u Srbiji?
24.12.2024.•
3
Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku, prema standardu kupovne moći, u Crnoj Gori je u prošloj godini iznosio 51 odsto proseka EU, pokazuju konačni podaci Eurostata.
NBS usvojila propise za sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade
23.12.2024.•
9
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na vanrednoj sednici usvojio propise iz nadležnosti NBS kojima će se, kako se tvrdi, omogućiti sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade.
Narodna banka Srbije donela odluku o privremenom ograničenju kamate
23.12.2024.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je usvojio Odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa građananima, saopštila je danas NBS.
Isplata dodatka na penziju manju od 65.716 dinara biće do pet odsto penzije
23.12.2024.•
3
Isplata dodatka na penzije u Srbiji manje od 65.716,70 dinara biće do pet odsto iznosa decembarske penzije, rečeno je agenciji Beta u Vladi Srbije.
Američki ambasador: Nema najava da će SAD uvesti sankcije NIS-u
23.12.2024.•
15
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao je da nema najava da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Komentari 5
Novosadjanka
Selo
Novosadjanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar