"Nije to pogon za proizvodnju majoneza": I da Srbiji odmah "sa neba padne" nuklearka - nema kadar

Sve državne strategije, odluke političara i međudržavni ugovori padaju pred pitanjem - da li uopšte postoje mladi ljudi u Srbiji koji su spremni da rade u nuklearnim postrojenjima.
"Nije to pogon za proizvodnju majoneza": I da Srbiji odmah "sa neba padne" nuklearka - nema kadar
Foto: Pixabay
To za N1 kaže naučni novinar i fizičar Slobodan Bubnjević.
 
Javna rasprava koju je otvorilo Ministarstvo rudarstva i energetike o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, završena je 10. septembra.
 
Ako izmene i dopune budu usvojene, danom stupanja na snagu prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz 1989. uveden kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. godine.
Predloženo je da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.
 
Srbija bez nuklearnih inženjera
 
Slobodan Bubnjević navodi da se obrazovanje iz nuklearne fizike u Srbiji stiče na nekoliko fakulteta u okviru jednog ili nekoliko kurseva gde studenti stiču osnovna znanja iz nuklearne fizike.
 
"To su Fizički fakultet u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Takođe, na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu postoji nekoliko kurseva gde se može slušati nuklearna tehnika", navodi on.
Kako kaže, trenutno u Srbiji ne možete steći diplomu nuklearnog inženjera.
 
"Takođe, mi u Srbiji nemamo nijedan istraživački reaktor, što je logično jer je zabranjeno, ali to je jedan korak  koji igra ulogu u razvoju obrazovanja tehničkih kadrova. Kao uvod u nuklearni poduhvat potrebno nam je i takvo postrojenje. Dakle, znanje o nuklearnoj fizici nije nestalo, ali tu vrstu eksperata, inženjera koji mogu da rade na reaktoru već dugo ne obrazujemo u Srbiji", ističe sagovornik N1.
 
"Nuklearke nisu isto što i pogon za proizvodnju majoneza"
 
Ukoliko bi došlo do gradnje nuklearki u Srbiji, pitanje je ko bi ih projektovao, gradio i upravljao njima, a o tome, kako kaže sagovornik N1, postoje različita viđenja.
 
"Jedan deo javnosti uopšte ne želi da čuje da kod nas postoji takav problem, da u nekoj oblasti nemamo kadrove, a to jeste neobično za nas pošto ljudskog potencijala obično ne nedostaje - pa se taj detalj ignoriše. A postoji i deo javnosti koji smatra da se, kao i kod nekih drugih tehnologija, strani eksperti mogu dobiti uz kupovinu reaktora i goriva. Međutim, nuklearni objekti nisu isto kao novi pogon za proizvodnju majoneza gde ćete lako dovesti strane instruktore i obučiti ljude da ih koriste", ocenjuje Bubnjević.
 
Ključno je, kako navodi, da u zemlji imate svoje eksperte koji će raditi u nuklearkama iz čitavog niza razloga, od međunarodne regulative koja to propisuje, do odnosa sa stanovništvom.
 
"Pitanje je, naime, kako će stanovništvo uopšte biti spremno da prihvati nuklearni objekat kojim ne upravljaju ljudi koji sa porodicama žive u njihovom okruženju - što je oproban recept svuda u svetu. I ne samo to, nego je uz nuklearke neophodan i nezavistan sistem regulacije nuklearnih pitanja - nukelarka može biti u privatnom vlasništvu, iza nje je neka kompanija, ali njen rad, posebno u slučaju kakvog incidenta, kontroliše državni regulator, a za to su vam apsolutno neophodni domaći eksperti", objašnjava on.
 
"Šta mislite koliko bi žrtava bilo u Černobilju da SSSR nije imao nuklearne eksperte izvan elektrane? Koliko bi ih bilo u Fukušimi", pita Bubnjević.
Kada bi nuklearna elektrana sada "pala sa neba" u Srbiju, smatra Bubnjević, mi ne bismo imali domaćih stručnjaka da je koristimo, kontrolišemo i njome upravljamo.
 
"No, budući da je izgradnja proces od 15 do 20 godina, ima vremena za razvoj domaće ekspertize, ali to ne znači da se možemo opustiti. Naprotiv. Prvi korak bi moralo biti pokretanje jedne obrazovne lavine, jer nam za razvoj domaće ekspertize treba isto toliko vremena. Na kraju dana, ako elektrane nikad i ne bude iz nekih drugih razloga, razvoj znanja je uvek najpametnije ulaganje. Uvek se od toga dobije nešto dragoceno", naglašava.
 
Ceo tekst N1 možete pročitati OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • vitamin

    07.10.2024 14:30
    Ovaj fizičar očigledno nije izašao sa fakulteta. Ni na kongres, a kamoli negde dalje.

    Pa ja radim u industriji i ovo ovde ne može ako si duduk da tako krene, a ne može vala ni majonez. To ne rade ljudi koji su sedeli po kancelarijama i davali zadatke studentima, nego se (ako nemaš kadar) ide kod nekoga ko ga ima i ko će da ti gradi te nuklearke i taj će da ti obezbedi i neke stručnjake za kasnije.

    A kadrovi će da se školuju ne kod ovog cara što rešava zadatke, nego će da idu na praksu negde gde postoje nuklearne elektrane i vide uživo sve, tamo da uče i rade.

    Propadale su ovde pivare sve sa "nemačkim sertifikatima i recepturama", jer niko nije znao da radi. Toliko o teoriji i praksi.
  • ///

    23.09.2024 12:11
    @ /
    Potpuno ste u pravu. Kinezi su nedavno pustili u rad najveću termoelektranu na svetu. Nama stoje 50-godišnje rezerve uglja, a mi uvozimo ugalj i struju i razmišljamo o nuklearkama.
    @ Fića
    Sve je tačno. Ali, niko ne razmišlja o projektovanju, izgradnji, stručnom kadru, gorivu pre i posle i na kraju uklanjanju nuklearke.
    Svi čekaju da budu dovedeni pred svršen čin.
    Pre nego što bi nuklearka i bila izgrađena, verovatno će se pronaći nova, bolja, manje rizična i manje skupa rešenja. Ali, neki nemaju strpljenja, hoće nova zaduživanja, kredite i skupe i rizične igrarije.
  • Bor

    23.09.2024 11:39
    Linglong
    @ građaninX
    Tuđa ruka svrab ne češe.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.