Građani Srbije od plate za hranu izdvajaju više nego što je prosek u Evropi, a jedu znatno manje
Srbija je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu krajem septembra proglašena za zemlju koja mora da obnavlja svoj prehrambeni suverenitet jer za sopstvene potrebe mora da uvozi hranu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zavisna je od uvoza svinjskog i junećeg mesa, ribe, mleka i prerađevina.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da, nažalost, Srbija sada mora da meso uvozi da bi prehranila sopstveni narod.
Na uvoz hrane, pre svega, svinjskog i junećeg mesa, mleka, mleka u prahu, sira i prerađevina je u 2023. godini bilo potrošeno čak 600 miliona evra. U toj godini uvezeno je i oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju i 500.000 prasića.
"Sve to ne može da obnovi posrnuli stočni fond u zemlji. Jer, nije ni uništavan nekoliko godina, već nekoliko decenija. Sada približno toliko vremena treba, uz ubzani razvoj, da se on obnovi. U oborima je trenutno samo 2,25 miliona grla svinja. Proizvodnja je manja za 250.000 tona nego pre tri i po decenije. Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj deceniji bio samo 1,7 odsto. Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Ustav, je bio skup nerealnih i neostvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceniji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje", iznosi svoju analizu Gulan.
Da bi Srbija stigla zemlje EU po proizvodnji i potrošnji potrebno je da prođe više od pola veka.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji se u dobrim godinama uzgaja oko 725.000 goveda, što je rezultat popisa poljoprivrednih gazdinstava iz 2024. godine.
Ipak, stočari tvrde da je taj broj danas znatno manji.
Loše strategije i političke mere
Uzgoj goveda u Srbiji organizovan je u dva glavna vida - kroz poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. Više od 90 odsto stoke uzgajaju mala porodična domaćinstva, iako poseduju mali broj grla po domaćinstvu, dok veći broj kvalitetnijih grla dolazi iz agroindustrijskih preduzeća.
Najveći broj goveda nalazi se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, gde se uzgaja oko 45 odsto ukupnog broja grla, dok Vojvodina učestvuje sa 28 odsto. Zlatiborski okrug, s opštinama kao što su Arilje, Užice, i Nova Varoš, prednjači sa oko 10 odsto ukupnog broja grla u zemlji.
Foto: Pixabay
Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji trenutno iznosi između 73.000 i 86.000 tona godišnje, što je otprilike 10 kilograma po stanovniku. Međutim, potrošnja je daleko manja - svega između 3,1 i 3,5 kilograma po stanovniku. Ovaj pad je drastičan u odnosu na pre deset godina, kada je godišnja proizvodnja dostizala i do 120.000 tona.
"Srbija učestvuje sa manje od jedan odsto u ukupnoj evropskoj proizvodnji mesa, a goveđe meso se u strukturi domaće proizvodnje nalazi na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda prilikom klanja je relativno mala, između 450 i 480 kilograma. Takođe, zabrinjavajuće je visok procenat klanja teladi, koja čine čak 30 odsto zaklanih grla, što negativno utiče na ukupnu proizvodnju mesa", navodi Gulan.
Tovno govedarstvo u Srbiji se nalazi u ozbiljnoj krizi, što stočari već godinama upozoravaju. Iako se pojavljuju šanse za izvoz, problemi sa nedostatkom stoke i nestabilnim tržištem koče napredak. Državne mere nisu donele željene rezultate, zbog čega su stočari odlučili da se sami organizuju i predlože sopstveni plan za oporavak ove privredne grane.
"Kao posledica loših strategija i političkih mera, u Srbiji je danas prazno oko 200.000 staja. Srbija, sa svojim malim brojem stanovnika u poređenju sa Evropskom unijom, ima i znatno nižu proizvodnju goveđeg mesa - gotovo 59 odsto manju od proseka EU. Poljska i Mađarska su lideri po proizvodnji po glavi stanovnika, dok je najniža proizvodnja u EU na Malti. Ovi podaci jasno ukazuju na razmere krize u ovoj privrednoj grani Srbije", zaključuje Gulan.
Koliko kog mesa pojedemo?
Svinjsko meso, nekada osnovna namirnica na trpezi u Srbiji, danas postaje sve ređa pojava. Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma. Ovaj pad, prema stručnjacima, jasan je pokazatelj siromaštva. Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje.
Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.
Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine.
Što se tiče ribe, prosečan građanin Srbije godišnje konzumira oko 3,1 kilogram, dok je zemlji potrebno oko 50.000 tona rečne i morske ribe. Nažalost, domaća proizvodnja pokriva samo trećinu te potrebe, sa 15.000 tona, dok se preostalih 35.000 tona uvozi.
Ukupno, građani Srbije godišnje pojedu oko 38 kilograma mesa po osobi, što je daleko ispod standarda iz 1991. godine, kada je prosečna potrošnja iznosila 65 kilograma mesa po stanovniku, a Srbija proizvodila oko 650.000 tona mesa godišnje.
Potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU
Prema rečima Gulana, Srbija je agrarna zemlja sa izuzetno niskom produktivnošću. Zbog niskih plata, potrošnja hrane u Srbiji je znatno ispod proseka Evropske unije.
"Dok u Srbiji jedan građanin godišnje potroši 15 kilograma svinjetine, u EU taj broj iznosi 32 kilograma. Situacija sa junećim mesom je još drastičnija - u Srbiji se konzumira manje od četiri kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka 15 kilograma", navodi sagovornik Biznis.rs.
Živinsko meso je jedina svetla tačka, sa 18 kilograma godišnje po stanovniku u Srbiji, u poređenju sa 21,6 kilograma u EU. Međutim, razlike su očigledne i kod mlečnih proizvoda - prosečan građanin Srbije godišnje potroši oko 180 litara mleka i mlečnih prerađevina, dok se u EU konzumira čak 300 litara. Najveći jaz postoji kod putera - dok građanin Srbije potroši svega 200 grama godišnje, građanin EU pojede četiri do pet kilograma.
Na kraju, Gulan podseća da prosečan građanin Srbije na hranu troši između 42 i 48 odsto svojih prihoda, što je najviše u Evropi. Ovi podaci jasno ukazuju na teško stanje u kom se nalazi domaća poljoprivreda, ali i širu sliku ekonomske situacije u zemlji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u februaru 4,5 odsto
12.03.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru ove godine bila je 4,5 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Povećanje carina SAD na čelik i aluminijum stupilo na snagu, EU uvodi carine na američku robu
12.03.2025.•
1
Evropska komisija saopštila je da će od 1. aprila primeniti proporcionalne carine na niz američkih proizvoda, kao odgovor na američko povećanje carina od 25 odsto na čelik i aluminijum.
Mali: Prijavljivanje za kredite za stanove za mlade od 14. marta
11.03.2025.•
11
Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, će od 14. marta moći da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite ta stanove, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Trgovinski rat SAD i Kanade: Struja iz Ontarija skuplja za Amerikance, preti se i isključenjem
11.03.2025.•
2
Premijer kanadske provincije Ontario objavio je da se od sada naplaćuje 25 odsto više za struju za 1,5 miliona Amerikanaca, kao odgovor na trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trampa.
Javni dug raste dok prognoze za rast privrede padaju
11.03.2025.•
3
Uprava za javni dug je povećala obim emisije obveznica preko kojih smo se zadužili u januaru, pa je taj dug narastao za dodatnih 60 milijardi dinara.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
10.03.2025.•
58
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
"Ograničavanje cene brašna 'guši' mlinare"
10.03.2025.•
6
Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.
Nemačka pošta ukida 8.000 radnih mesta
09.03.2025.•
1
Nemačka pošta, Deutsche Post saopštila je da namerava da ukine 8.000 radnih mesta u Nemačkoj kako bi smanjila troškove.
Nezaposlenost u SAD raste
09.03.2025.•
3
U Americi je u februaru otvoreno novih 150.000 radnih mesta ali je nezaposlenost i pored toga porasla na 4,1 odsto.
Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za zelenu tranziciju
08.03.2025.•
14
Svetska banka odobrila je Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za podršku nastavku reformi koje Srbija sprovodi u cilju ostvarenja zelene tranzicije.
.jpg "Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko")
Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko
07.03.2025.•
4
Benzin i dizel će u Srbiji, danas od 15 časova do sledećeg petka, 14. marta u isto vreme, pojeftinti za po tri dinara po litru.
Zatvoriš račun u banci, a on vaskrsne: Zašto se to dešava?
07.03.2025.•
6
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren.
Ekonomista: Država sve bliže bankrotu, a ne "skoku u budućnost"
06.03.2025.•
39
Ekonomista prof. dr Slobodan Komazec izjavio je da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Tramp pauzirao uvođenje carina na robu koju koristi automobilska industrija SAD
06.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp privremeno je materijale iz Meksika i Kanade koje koristi automobilska industrija SAD izuzeo od povećana carina od 25 odsto na uvoz robe iz tih zemalja.
Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?
05.03.2025.•
11
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika.
Otkazan međunarodni sajam u Beogradu: "Lica iz inostranstva etiketirana kao neprijatelji"
05.03.2025.•
29
Otkazan je Međunarodni sajam South East Europe (SEE) Mobility, koji je bio zakazan za 24. i 25. april u Beogradu.
Tabaković: Za sada nema većih zastoja u industriji zbog studentskih protesta
05.03.2025.•
8
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je moguće da se studentski protesti odraze na ekonomsku aktivnost u Srbiji, iako za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji.
Predsednica Meksika najavila uzvratne carine za robu iz SAD-a
05.03.2025.•
2
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum izjavila je da će ta zemlja odgovoriti na uvođenje carina SAD od 25 odsto uvođenjem uzvratnih carina na američku robu, ne navodeći detalje.
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
3
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
10
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
5
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Komentari 11
Zoja
"Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma."
I zatim kaže:
"Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje."
A onda nastavi usporedbu:
"Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.
Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine."
Pitam se pitam kako je onda moguće da je 200.000 tona nedovoljno za stanovništvo koje već troši 15 kilograma po osobi, pa je neophodan uvoz, a dovoljno je 125.000 tona piletine, koju stanovništvo troši 18 po osobi?
Franc
goca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar