Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta

Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, a učestvuje tek sa 0,4 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji i dva odsto u Evropi.
Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta
Foto: Pixabay
U prva tri meseca ove godine izvezeno je 425 tona meda, 19 odsto manje nego prošle godine, dok je uvoz porastao preko tri puta na 178 tona. Med se najviše izvozi u Norvešku, Italiju i Crnu Goru, a uvozi iz Rusije, Novog Zelanda i Grčke, piše portal Biznis i finansije.
 
Od početka ovog veka proizvodnja meda u svetu povećana je preko 20 puta. Najveći proizvođač je Kina, sa više od 9,2 miliona pčelinjih društava i godišnjom proizvodnjom od oko 500.000 tona meda.
S druge strane, najviše meda se konzumira u Centralnoafričkoj Republici, čiji stanovnik u proseku pojede 3,12 kilograma meda godišnje, potom slede Grčka (2,46 kg) i Litvanija (2,25 kg). 
 
Na teritoriji Balkana, prvo mesto zauzimaju Hrvati sa 2,24 kg, potom Albanci (1,9 kg), Srbi (1,82 kg), Makedonci (1,63 kg) i Slovenci (1,57 kg). 
 
Prosečan Crnogorac pojede godišnje 1,36 kg, koliko i stanovnik Estonije, Irske, Češke, Kipra i Turske.
Koliko je med "popularan" u Srbiji?
 
Popis poljoprivrede iz 2023. godine pokazuje da je broj košnica bio oko 1,3 miliona, što predstavlja rast od 38 odsto u odnosu na 2018. godinu - a najveći broj košnica, oko pola miliona, nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
 
U našoj zemlji je u poslednjih deset godina prosečno proizvedeno 7.780 tona meda godišnje, s tim što se proizvodnja kretala u rasponu od 4.383 do čak 12.263 tone. 
 
Proizvodnja meda u 2023. godini iznosila je 11.400 tona i bila je za petinu manja nego godinu ranije.
 
Ukupan izvoz meda iznosio je 1.500 tona, u vrednosti od 6,9 miliona evra, što je 12 odsto manje nego 2022. godine.
 
Uprkos nižoj proizvodnji, tokom 2023. zabeležen je manji otkup meda za 35 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok je u odnosu na petogodišnji prosek otkup pao za 46 odsto.
 
Do smanjenja otkupa je došlo jer su proizvođači čuvali med, očekujući bolju otkupnu cenu, te su time stvorene zalihe, prenosi Biznis i finansije.
Potrošnja meda u EU
 
Evropska unija troši više meda nego što proizvede, te oko 40 odsto ove namirnice nabavlja iz uvoza. Kako navodi Eurostat, EU je tokom poslednje decenije povećala uvoz meda za 20 odsto, a izvoz za 14 odsto.
 
Najviše meda iz EU je izvezeno u Veliku Britaniju, oko 17 odsto ukupnog izvoza, a potom u Saudijsku Arabiju, Švajcarsku, SAD i Japan.
 
Prethodne godine, Španija je postala najveći izvoznik meda u EU, sa izvezenih 7.100 tona, a slede Nemačka, Rumunija, Mađarska i Grčka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

med
  • dz0

    14.10.2024 09:38
    ma nemaju oni pojma koliko ko napravi i pojede meda, to su podaci iz radnje a tamo niko ne kupuje dobar med
  • Pažljivi čitalac

    14.10.2024 07:51
    "S druge strane, najviše meda se konzumira u Centralnoafričkoj Republici, čiji stanovnik u proseku pojede 3,12 kilograma meda godišnje, potom slede Grčka (2,46 kg) i Litvanija (2,25 kg). 
    Na teritoriji Balkana, prvo mesto zauzimaju Hrvati sa 2,24 kg, potom Albanci (1,9 kg), Srbi (1,82 kg), Makedonci (1,63 kg) i Slovenci (1,57 kg). "

    Pošto Grčka nije na Balkanu ....
  • Marko

    13.10.2024 15:55
    Prosek
    Dakle, naše košnice prosečno daju 5,86 kg meda po košnici?
    Da li je to malo ili mnogo?
    Čini se da je malo...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.