Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Foto: 021.rs
On je to izjavio prilikom otvaranje Nacionalnog festivala hrane koji organizuje kompanije "Delez Srbija", dodajući da će sa svima razgovarati o trgovinskim maržama.
Ovo je nastavak svojevrsnog "obračuna" vlasti sa trgovinskim lancima, odnosno prebacivanje krivice sa vlasti na kompanije zbog visokih cena u Srbiji.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je protiv četiri velika trgovinska lanca pokrenula postupak zbog navodnog dogovaranja cena.
Prethodno je premijer Miloš Vučević najavljivao da bi BIA mogla da se uključi u "istraživanje" tržišta. Vučević je direktno rekao da država nije kriva za visoke cene, već je odgovornost na trgovinskim lancima koji "deru kožu s leđa".
Ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je da, ukoliko se utvrdi da su cene bile dogovarane, trgovinskim lancima sleduju ozbiljne kazne, a moguće je i zatvaranje. To se, naravno, neće dogoditi, imajući u vidu da trgovinski lanci protiv kojih je pokrenut postupak zapošljavaju veliki broj ljudi.
Na to o kolikim poslodavcima je reč ukazao je i Vučić prilikom otvaranja Nacionalnog festivala hrane.
"Razgovaraćemo uvek sa svima, samo ne zaboravite da Delez zapošljava 12.500 ljudi. Samo da to ljudi imaju u vidu. Dakle, to nije plata za četvoro ljudi, nego plata za 12.500 ljudi. Ali svakako, to je naš posao i radimo i radićemo na tome", rekao je Vučić.
On je poručio trgovinskim lancima da pokušaju da povećaju zaradu na količini, a ne na visokim cenama.
"Ne ulazeći u vaše razgovore sa drugim državnim organima, moja molba prema vama je da uvek pogledate kakav je džep građana Srbije i da pokušate da više na količinu, a manje na visokim cenama zaradite. To je moja molba. Više od toga niti smem, niti mogu, niti hoću kao predsednik Republike", kazao je Vučić, prenosi Tanjug.
Šta je marža?
Marža je razlika između prodajne cene proizvoda ili usluge i njegovih troškova proizvodnje ili nabavke. Predstavlja zaradu koju ostvaruje prodavac nakon pokrivanja svih troškova povezanih sa proizvodom.
Vlada ponovo istražuje marže
Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da uradi istraživanje o strukturi ceni osnovnih životnih namirnica u prvoj polovini ove godine. Za to je izdvojeno šest miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve.
RZS je tada naveo da će istraživanje obuhvatiti sve trgovinske lance u Srbiji. Kako je pisao Biznis.rs, prošlogodišnje istraživanje RZS je pokazalo da trgovačke marže nisu toliko visoke koliko je pokazalo slično istraživanje Narodne banke Srbije. Prema istraživanju, marže u trgovini su iznosile 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023, dok su marže kod proizvođača u prvih šest meseci prošle godine bile 54,1 odsto.
Ipak, sagovornici Nove ekonomije su u aprilu ove godine istakli da je podatak o marži od 14,9 odsto sigurno netačan, jer da je tako, trgovci bi propali.
Prema procenama, u praksi je prosečna marža u trgovinama na malo u Srbiji od 21-22 do 31-32 odsto, ali je i dalje manja od one u Evropi.
Inače, RZS se već bavio maržama u Srbiji, pa je i u martu objavljeno jedno istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji, kojim je ustanovljeno da je udeo hrane u potrošnji domaćinstva za 2021. godinu 34,2, što je za 12,3 odsto više od proseka EU. To znači da rast cena hrane u Srbiji dominantno utiče na inflaciju.
Gde je sad "helicopter money"?
Podatak da se više od trećine prihoda jednog domaćinstva troši samo na hranu, dok se o drugim potrepštinama i ne govori, uz informacije o visokim cenama, "kvantnom skoku" sa platama, govori i u prilogu tome da se građani sve više guraju ka siromaštvu.
S obzirom na to da država ne može magičnim štapićem da poveća platu, jer je vreme Vučićevog bacanja novca s neba prošlo, sada pokušava da utiče na trgovinske lance da smanji marže.
U međuvremenu, podaci Unicefa govore da je prošle godine u Srbiji oko 800.000 ljudi živelo u apsolutno siromaštvu. U riziku od siromaštva, prema podacima RZS-a, bio je gotovo svaki pet stanovnik Srbije. "Dobra" vest je da je procenat ljudi u riziku od siromaštva smanjen u odnosu na 2022. godinu, ali samo za 0,3 procenta.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
29.10.2024.•
10
Prosečna neto plata u avgustu je u odnosu na jul smanjena za 1.200 dinara, a u odnosu na rekordnu majsku platu manja za oko 3.500 dinara.
Neće se dogoditi: Momirović priča da trgovinskim lancima preti zatvaranje ako su dogovarali cene
29.10.2024.•
32
Četiri lanca koji se terete za dogovaranje cena mogli bi da se suoče sa velikim kaznama, pa i mogućim zatvaranjem.
Cena struje u EU: U Nemačkoj najskuplja, a najjeftinija u Mađarskoj
29.10.2024.•
7
U prvoj polovini 2024. godine prosečne cene električne energije za domaćinstva u EU zabeležile su neznatan rast u poređenju s drugom polovinom 2023. godine.
Poreske obaveze koje stižu na naplatu u novembru: Među njima i poslednja rata poreza na imovinu
29.10.2024.•
1
Poreska uprava označila je četiri najvažnija datuma u novembru do kojih obveznici moraju da predaju dokumentaciju ili plate svoje obaveze, kako bi izbegli kazne i zatezne kamate.
Indonezija zabranila prodaju iPhone 16 na svom tržištu
29.10.2024.•
6
Indonežanske vlasti zvanično su zabranile novi Iphone 16 pošto američka tehnološka kompanija Apple nije ispunila obećanja o korišćenju komponenti lokalnog porekla prilikom proizvodnje.
Cene nerealno visoke, a Vučević skida odgovornost sa države: Samo vi plaćajte
28.10.2024.•
34
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je u ponedeljak da država nije kriva za visoke cene životnih namirnica i da trgovci treba da se urazume.
Vlada Srbije: Povećava se regres za sertifikovano seme na 17.000 dinara po hektaru
28.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi, koji predviđa da će u 2025. godini regres za sertifikovano seme biti do 17.000 dinara po hektaru.
PRO PR konferencija predstavila nacrt programa svog 22. izdanja
28.10.2024.•
0
Sledeće godine u Hotelu Katarina u Selcu održaće se 22. međunarodna PRO PR konferencija.
Folksvagen planira da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj
28.10.2024.•
6
Kompanija Folksvagen je saopštila da planira zatvaranje barem tri fabrike u Nemačkoj.
VIDEO: Počela izgradnja prve kineske fabrike letećih automobila
28.10.2024.•
2
U nedelju je počela izgradnja prve fabrike letećih automobila u Guangdžou, glavnom gradu provincije Guangdong na jugu Kine, preneli su kineski mediji.
U Srbiji sve više stranih radnika: Država želi da privuče lekare i druge visokokvalifikovane, ali...
28.10.2024.•
24
Strane radnike u Srbiji susrećemo na svakom koraku. Oni nas vou javnom saobraćaju, često projure na biciklu ili motoru kao dostavljači, čujemo ih kako razgovaraju na nekom gradilištu...
Proizvođači jabuka: Rod manji oko 40 odsto, cena ne pokriva troškove
27.10.2024.•
3
Direktor zadruge jabuka "Voćar" iz Slankamena Nikola Kotarac rekao je da je rod tog voća ove godine manji za oko 40 odsto i da cena od 50-60 dinara po kilogramu ne pokriva troškove proizvodnje.
I podstanari u EU u problemu zbog stanarina: Za stan i račune izdvajaju više od polovine plate
27.10.2024.•
7
Rast cena nekretnina u EU pogoršao je stari problem - pristup stanovanju. Porasli su troškovi izgradnje, kao i kamate na stambene kredite, a gradi se manje.
Poljska zainteresovana za srpski litijum: "Želimo da sarađujemo u iskopavanju"
27.10.2024.•
11
Ministar za državnu imovinu Poljske Jakub Javorovski ocenio je da zbog velikih rezervi litijuma u Srbiji postoji mogućnost saradnje dve države, jer je Poljska najveći evropski proizvođač baterija.
Island skratio radnu nedelju - ovo su rezultati
27.10.2024.•
2
Islandska ekonomija nadmašuje ekonomiju većine evropskih država nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji, bez snižavanja plata, pokazuju upravo objavljeni rezultati istraživanja.
LinkedIn mora da plati 310 miliona evra zbog nezakonite obrade podataka
26.10.2024.•
0
Irski regulator za zaštitu podataka kaznio je poslovnu platformu LinkedIn sa 310 miliona evra zbog nezakonite obrade ličnih podataka korisnika u Evropskoj uniji koje je koristio za ciljanu reklamu.
Komentari 16
Plaćač poreza
R
Donesite zakonsku regulativu o maksimalnoj visina marže po proizvodima.
Nije samo to, nego ne bi smelo da ide preko više posrednika; Proizvođač, ovlašćeni distributer, uvoznik, veletrgovina, maloprodaja, a verovatno ima još nekih posrednika.
Kad je u pitanju domaća roba onda između maloprodaje i proizvođača ne bi trebalo da bude posrednika, a kada je u pitanju uvozna roba onda između proizvođača i maloprodaje treba da bude samo jedan posrednik u kome će se objediniti ovlašćeni distributer, uvoznik i veleprodaja.
Ukinite uvozne i izvozne dozvole koje određenim pojedincima omogućavaju da zarade ogromne provizije, a da nisu ni videli robu, a čak ni ne znaju o čemu se radi. Dozvolite proizvođačima da izvoze sve i svuda uz uslov da prvo podmire naše tržište i da ne može da izvozi po nižoj ceni od one koju dobije prodavac.
Dozvolite uvoz svakome ko ima mogućnosti za to, ali se ne sme uvoziti nešto čega imamo za izvoz.
Мома
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar