Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
Foto: 021.rs
On je to izjavio prilikom otvaranje Nacionalnog festivala hrane koji organizuje kompanije "Delez Srbija", dodajući da će sa svima razgovarati o trgovinskim maržama.
 
Ovo je nastavak svojevrsnog "obračuna" vlasti sa trgovinskim lancima, odnosno prebacivanje krivice sa vlasti na kompanije zbog visokih cena u Srbiji.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je protiv četiri velika trgovinska lanca pokrenula postupak zbog navodnog dogovaranja cena. 
 
Prethodno je premijer Miloš Vučević najavljivao da bi BIA mogla da se uključi u "istraživanje" tržišta. Vučević je direktno rekao da država nije kriva za visoke cene, već je odgovornost na trgovinskim lancima koji "deru kožu s leđa". 
Ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je da, ukoliko se utvrdi da su cene bile dogovarane, trgovinskim lancima sleduju ozbiljne kazne, a moguće je i zatvaranje. To se, naravno, neće dogoditi, imajući u vidu da trgovinski lanci protiv kojih je pokrenut postupak zapošljavaju veliki broj ljudi.
 
Na to o kolikim poslodavcima je reč ukazao je i Vučić prilikom otvaranja Nacionalnog festivala hrane.
 
"Razgovaraćemo uvek sa svima, samo ne zaboravite da Delez zapošljava 12.500 ljudi. Samo da to ljudi imaju u vidu. Dakle, to nije plata za četvoro ljudi, nego plata za 12.500 ljudi. Ali svakako, to je naš posao i radimo i radićemo na tome", rekao je Vučić.
 
On je poručio trgovinskim lancima da pokušaju da povećaju zaradu na količini, a ne na visokim cenama.
 
"Ne ulazeći u vaše razgovore sa drugim državnim organima, moja molba prema vama je da uvek pogledate kakav je džep građana Srbije i da pokušate da više na količinu, a manje na visokim cenama zaradite. To je moja molba. Više od toga niti smem, niti mogu, niti hoću kao predsednik Republike", kazao je Vučić, prenosi Tanjug.
Šta je marža?
 
Marža je razlika između prodajne cene proizvoda ili usluge i njegovih troškova proizvodnje ili nabavke. Predstavlja zaradu koju ostvaruje prodavac nakon pokrivanja svih troškova povezanih sa proizvodom.
Vlada ponovo istražuje marže
 
Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da uradi istraživanje o strukturi ceni osnovnih životnih namirnica u prvoj polovini ove godine. Za to je izdvojeno šest miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve. 
 
RZS je tada naveo da će istraživanje obuhvatiti sve trgovinske lance u Srbiji. Kako je pisao Biznis.rs, prošlogodišnje istraživanje RZS je pokazalo da trgovačke marže nisu toliko visoke koliko je pokazalo slično istraživanje Narodne banke Srbije. Prema istraživanju, marže u trgovini su iznosile 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023, dok su marže kod proizvođača u prvih šest meseci prošle godine bile 54,1 odsto. 
Ipak, sagovornici Nove ekonomije su u aprilu ove godine istakli da je podatak o marži od 14,9 odsto sigurno netačan, jer da je tako, trgovci bi propali. 
 
Prema procenama, u praksi je prosečna marža u trgovinama na malo u Srbiji od 21-22 do 31-32 odsto, ali je i dalje manja od one u Evropi. 
 
Inače, RZS se već bavio maržama u Srbiji, pa je i u martu objavljeno jedno istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji, kojim je ustanovljeno da je udeo hrane u potrošnji domaćinstva za 2021. godinu 34,2, što je za 12,3 odsto više od proseka EU. To znači da rast cena hrane u Srbiji dominantno utiče na inflaciju.
 
Gde je sad "helicopter money"?
 
Podatak da se više od trećine prihoda jednog domaćinstva troši samo na hranu, dok se o drugim potrepštinama i ne govori, uz informacije o visokim cenama, "kvantnom skoku" sa platama, govori i u prilogu tome da se građani sve više guraju ka siromaštvu. 
 
S obzirom na to da država ne može magičnim štapićem da poveća platu, jer je vreme Vučićevog bacanja novca s neba prošlo, sada pokušava da utiče na trgovinske lance da smanji marže.
 
U međuvremenu, podaci Unicefa govore da je prošle godine u Srbiji oko 800.000 ljudi živelo u apsolutno siromaštvu. U riziku od siromaštva, prema podacima RZS-a, bio je gotovo svaki pet stanovnik Srbije. "Dobra" vest je da je procenat ljudi u riziku od siromaštva smanjen u odnosu na 2022. godinu, ali samo za 0,3 procenta.
  • Plaćač poreza

    30.10.2024 19:47
    Otišao po svoj procenat i da kaže trgovcima da mogu da nastave da pljačkaju narod.
  • R

    30.10.2024 19:43
    R
    Od razgovora nema vajde.
    Donesite zakonsku regulativu o maksimalnoj visina marže po proizvodima.
    Nije samo to, nego ne bi smelo da ide preko više posrednika; Proizvođač, ovlašćeni distributer, uvoznik, veletrgovina, maloprodaja, a verovatno ima još nekih posrednika.
    Kad je u pitanju domaća roba onda između maloprodaje i proizvođača ne bi trebalo da bude posrednika, a kada je u pitanju uvozna roba onda između proizvođača i maloprodaje treba da bude samo jedan posrednik u kome će se objediniti ovlašćeni distributer, uvoznik i veleprodaja.
    Ukinite uvozne i izvozne dozvole koje određenim pojedincima omogućavaju da zarade ogromne provizije, a da nisu ni videli robu, a čak ni ne znaju o čemu se radi. Dozvolite proizvođačima da izvoze sve i svuda uz uslov da prvo podmire naše tržište i da ne može da izvozi po nižoj ceni od one koju dobije prodavac.
    Dozvolite uvoz svakome ko ima mogućnosti za to, ali se ne sme uvoziti nešto čega imamo za izvoz.
  • Мома

    30.10.2024 19:38
    Мома
    Обична шупља и популистичка прича за своје гласаче као бори се да спусти цене и итд! Драги СНС гласачи ваш председник има добар део пара од свих увозника хране и маркета у Србији! Питајте се зашто је само у Србији прескупа храна са најнижим примањима у региону те зашто је све јефтиније у Цг Хр Косову Македонији Албанији…све што се увози из Србије! Имате Интернет па лепо проверите ако не верујете треба само три клика и ништа више.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Island skratio radnu nedelju - ovo su rezultati

Islandska ekonomija nadmašuje ekonomiju većine evropskih država nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji, bez snižavanja plata, pokazuju upravo objavljeni rezultati istraživanja.