Energetske muke nas tek čekaju - hoćemo li biti dovoljno pametni?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

04.12.2024.

16:55 > 14:17

Mada se o energetici poslednjih godina dosta govori i piše, čini se da javnost Srbije nije u dovoljnoj meri upoznata sa pretećom krizom snabdevanja strujom.

Energetske muke nas tek čekaju - hoćemo li biti dovoljno pametni?

Foto: Pixabay

Ova kriza bi mogla brzo da zahvati "zemlju na brdovitom Balkanu" i trajala bi dugo. Izgleda da se srpsko društvo uljuljkalo višedecenijskim redovnim konzumom električne energije iz domaćih izvora i to po niskoj ceni. Tek je incident na najznačajnijem termo bloku u TENT-u naznačio koliko je Srbija ranjiva u energetici.

Ubrzo se ispostavilo da je bilo grubih propusta u pripremi novih ležišta uglja, te da je lignit i u Obrenovcu i u Kostolcu slabog kvaliteta i da se mora dopunjavati uvoznim ugljom kako bi se namešavanjem dobila smesa planirane toplotne snage od cirka 7.500 džula.

Potrošnja struje udvostručena, ugalj nestaje

Međutim, osnovni problem srpske energetike je to što će rezerve uglja na oba basena biti iscrpene oko 2055. godine i tada će biti okončan rad svih termolektrana u Srbiji. Nekadašnji oslonac na utvrđenih nalazišta 11 milijardi tona uglja na Kosovu u novim geopolitičkim uslovima nije realan, a hidrološki potencijal je gotovo u potpunosti iskorišćen i već duže vreme produkuje 30 odsto ukupne srpske proizvodnje električne energije.

Posebno je pitanje visoka emisija ugljen-dioksida iz termalki i sve brža tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije, a što Brisel brojnim i sve snažnijim uslovljavanjem saradnje nameće i ekonomskim partnerima izvan lukrativne zajednice.

Sa druge strane, počinje, a u narednim godinama će se intenzivirati, naglo povećanje potrošnje struje u celom svetu, pa i u Srbiji. Posledica je sve ubrzanijeg prelaska na električna vozila i napuštanje ekološki neprihvatljivih automobila na fosilni pogon.

Poslednjih godina Srbija proizvede 37-38 milijardi kilovata struje godišnje, od čega se potroši oko 33, naplati 29,5 milijardi. Krađa struje je u nas primetna, ali nisu mali ni tehnološki gubici, kako u transportu, tako i u distribuciji struje.

Međutim, najviše usled prelaska na e-vozila procene su da će oko 2060. godine dvanaestomesečna potrošnja dostići 65, možda i 70 milijardi kilovata. A u Srbiji se decenijama ne grade nove elektrane. Tačnije, samo će uskoro da se pusti u rad blok Kostolac B3 kapaciteta 320 megavata i to je sve unazad četiri decenije.

EPS gasi energane

Drugim rečima, ako želi dalje pouzdano snabdevanje iz domaćih izvora, Srbija će u narednih maksimalno četvrt veka morati da izgradi modernih proizvodnih kapaciteta dvostruko većeg obima nego što je izgradila do sada u celoj istoriji. To je krupan poslovno-tehnološki poduhvat i, što je posebno nezgodno, košta (pre)mnogo.

Raspisujući tender o zatvaranju najstarijih i najneefikasnijih proizvođača TE Kolubara A i TE Morava, ukupne snage 320 megavata, EPS je aktuelizovao priču o potencijalnom manjku električne energije. Podosta je zamerki na odluku o zatvaranju dva ekološki najproblematičnija pogona.

Osnov zamerki je dilema da li zatvarati bilo koji energetski objekat pre nego što se izgradi nov na modernije gorivo. Željko Marković, danas stručni konsultant za energetiku, ranije direktor EPS-a, predlaže da se dva pogona zaustave, ali ne i da se ugase. Slično nemačkoj praksi, pogone bi trebalo održavati u radnom stanju za svaki slučaj.

Tri kriterijuma

Nekadašnji pomoćnik ministra za energetiku i bivši rukovodilac Agencije za energetiku Slobodan Ružić je proteklih godina na stručnim skupovima dobio snažnu podršku za svoje viđenje energetske tranzicije Srbije koja bi morala da zadovolji tri osnovna kriterijuma - sigurnost snabdevanja, proizvodnju struje cenovno dostupnu kako domaćinstvima, tako i privredi, te obezbeđivanje razumne energetske nezavisnosti zemlje.

Ružić je izričit u stavu da sredinom veka u Srbiji neće biti ozbiljnijih nalazišta uglja i to je kraj za sve termalke na ovim prostorima. Potpuno su jalove i isprazne priče o nekakvom ozbilnijem proizvodnom i ekološkom poboljšanju postojećih termoelektrana. Već sa današnjeg tehnološkog stanovišta ne samo da su ekološki problematične, već su u veoma neefikasne.

Ističe im vek trajanja, pojedine su radile i dvostruko duže nego što je planirano. Godina 2040. se uzima kao granična, dotle će biti zatvorene ne samo dva pogona o kojima se ovih dana priča, već i Kostolac A i TENT A, svi skupa snage 2.227 kilovata. Najviše petnaestak godina kasnije, prestaće rad i preostalih blokova u Kostolcu i Obrenovcu, ukupno 1.857 kiovata.

Dinamika gašenja i građenja

Naravno, da bi se očuvalo redovno i kvalitetno snabdevanje strujom moraju se graditi novi pogoni, pri čemu treba poštovati i sve oštrije ekološke kriterijume. Moraju se i realno sagledati mogućnosti. Stav Ružića je da se ponajpre uključi Kostolac B3 snage 320 megavata, što bi, posle više odlaganja, trebalo da bude učinjeno do kraja godine. Potom je predlog da se izgradi TENT B3 kapaciteta 620 MV, tek potom isključiti tri najzastarelija postojeća proizvođača, Kolubaru, Moravu i Kostolac A ukupne snage 605 MV.

U međuvremenu EPS bi intenzivirao izgradnju energana na vetar i sunce, prvih ukupne snage 2.350, drugih 1.950 megavata. Kada se izgradi prvih 550 megavata mogla bi se ugasiti TENT A1, narednih novih 550 iz obnovljivih izvora bi "ugasio" TENT A 2, potom bi se sa svakih novih 750 MV iz obnovljivih izvora gasio po jedan blok u Obrenovcu, od A3 do A6.

Tako bi Srbija ključnu 2040. godinu dočekala sa postojećim hidrokapacitetima, te sa preostalih 2.975 MV termokapaciteta u TENT B1-B3 i Kostolcu B1-B3, te 2.390 u eolskim i 950 u solarnim energanama. Kako su oba obnovljiva izvora nestalna potrebno je imati zamenske kapacitete, a to bi trebalo da budu reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, čiji je skupni kapacitet punjenja 1.040 MV a zapreminsko jezero 560 GVh.

Pitanje vlasništva

Sve ove objekte bi trebalo izgraditi i, po Ružiću, samo ukoliko svi budu u vlasništvu Srbije biće moguće zadovoljiti tri polazna cilja rada državnog energetskog sistema. U suprotnom, teško da bi se obezbedila cenovna dostupnost struje, odnosno u pitanje bi došla energetska nezavisnost zemlje.

Ovaj stručnjak nije usamljen kada negativno ocenjuje nedavni energetski dogovor Srbije i SAD, po kome bi Ameri u Srbiji gradili i bili vlasnici eolskih energana kapaciteta oko 2.000 MV.

I da bude jasno, ovo nije kraj. Tek tada bi se počinjala zamena termalki TENT B1-B3 i Kostolac B1-B3 koju bi do tada trebalo i osmisliti, detaljno isplanirati i definisati način finansiranja. Dakle, jasno je da Srbiji predstoji strateški bitna, tehnološki izazovna i finansijski skupa tranzicija na nove energetske izvore. Valjda će biti pameti i političlke volje da se izvede tako da zadovolji građane i ekonomiju ove zemlje.

Teme

EKOLOGIJA energetika

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

04.12.2024 • 18:26

Naslućujem

Bićemo pametni kao i do sada, znači - ugasili smo.

23 22 +1
Lala

04.12.2024 • 17:47

Ne treba se sekirati, Oskar sve rešava.

14 16 -2
Anonimus

04.12.2024 • 17:32

Čitalac

Prvo pročitaj ceo tekst, potom piši komentar ako imaš šta da kažeš.

3 4 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.