Energetske muke nas tek čekaju - hoćemo li biti dovoljno pametni?
Mada se o energetici poslednjih godina dosta govori i piše, čini se da javnost Srbije nije u dovoljnoj meri upoznata sa pretećom krizom snabdevanja strujom.
Foto: Pixabay
Ova kriza bi mogla brzo da zahvati "zemlju na brdovitom Balkanu" i trajala bi dugo. Izgleda da se srpsko društvo uljuljkalo višedecenijskim redovnim konzumom električne energije iz domaćih izvora i to po niskoj ceni. Tek je incident na najznačajnijem termo bloku u TENT-u naznačio koliko je Srbija ranjiva u energetici.
Ubrzo se ispostavilo da je bilo grubih propusta u pripremi novih ležišta uglja, te da je lignit i u Obrenovcu i u Kostolcu slabog kvaliteta i da se mora dopunjavati uvoznim ugljom kako bi se namešavanjem dobila smesa planirane toplotne snage od cirka 7.500 džula.
Potrošnja struje udvostručena, ugalj nestaje
Međutim, osnovni problem srpske energetike je to što će rezerve uglja na oba basena biti iscrpene oko 2055. godine i tada će biti okončan rad svih termolektrana u Srbiji. Nekadašnji oslonac na utvrđenih nalazišta 11 milijardi tona uglja na Kosovu u novim geopolitičkim uslovima nije realan, a hidrološki potencijal je gotovo u potpunosti iskorišćen i već duže vreme produkuje 30 odsto ukupne srpske proizvodnje električne energije.
Posebno je pitanje visoka emisija ugljen-dioksida iz termalki i sve brža tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije, a što Brisel brojnim i sve snažnijim uslovljavanjem saradnje nameće i ekonomskim partnerima izvan lukrativne zajednice.
Sa druge strane, počinje, a u narednim godinama će se intenzivirati, naglo povećanje potrošnje struje u celom svetu, pa i u Srbiji. Posledica je sve ubrzanijeg prelaska na električna vozila i napuštanje ekološki neprihvatljivih automobila na fosilni pogon.
Poslednjih godina Srbija proizvede 37-38 milijardi kilovata struje godišnje, od čega se potroši oko 33, naplati 29,5 milijardi. Krađa struje je u nas primetna, ali nisu mali ni tehnološki gubici, kako u transportu, tako i u distribuciji struje.
Međutim, najviše usled prelaska na e-vozila procene su da će oko 2060. godine dvanaestomesečna potrošnja dostići 65, možda i 70 milijardi kilovata. A u Srbiji se decenijama ne grade nove elektrane. Tačnije, samo će uskoro da se pusti u rad blok Kostolac B3 kapaciteta 320 megavata i to je sve unazad četiri decenije.
EPS gasi energane
Drugim rečima, ako želi dalje pouzdano snabdevanje iz domaćih izvora, Srbija će u narednih maksimalno četvrt veka morati da izgradi modernih proizvodnih kapaciteta dvostruko većeg obima nego što je izgradila do sada u celoj istoriji. To je krupan poslovno-tehnološki poduhvat i, što je posebno nezgodno, košta (pre)mnogo.
Raspisujući tender o zatvaranju najstarijih i najneefikasnijih proizvođača TE Kolubara A i TE Morava, ukupne snage 320 megavata, EPS je aktuelizovao priču o potencijalnom manjku električne energije. Podosta je zamerki na odluku o zatvaranju dva ekološki najproblematičnija pogona.
Osnov zamerki je dilema da li zatvarati bilo koji energetski objekat pre nego što se izgradi nov na modernije gorivo. Željko Marković, danas stručni konsultant za energetiku, ranije direktor EPS-a, predlaže da se dva pogona zaustave, ali ne i da se ugase. Slično nemačkoj praksi, pogone bi trebalo održavati u radnom stanju za svaki slučaj.
Tri kriterijuma
Nekadašnji pomoćnik ministra za energetiku i bivši rukovodilac Agencije za energetiku Slobodan Ružić je proteklih godina na stručnim skupovima dobio snažnu podršku za svoje viđenje energetske tranzicije Srbije koja bi morala da zadovolji tri osnovna kriterijuma - sigurnost snabdevanja, proizvodnju struje cenovno dostupnu kako domaćinstvima, tako i privredi, te obezbeđivanje razumne energetske nezavisnosti zemlje.
Ružić je izričit u stavu da sredinom veka u Srbiji neće biti ozbiljnijih nalazišta uglja i to je kraj za sve termalke na ovim prostorima. Potpuno su jalove i isprazne priče o nekakvom ozbilnijem proizvodnom i ekološkom poboljšanju postojećih termoelektrana. Već sa današnjeg tehnološkog stanovišta ne samo da su ekološki problematične, već su u veoma neefikasne.
Ističe im vek trajanja, pojedine su radile i dvostruko duže nego što je planirano. Godina 2040. se uzima kao granična, dotle će biti zatvorene ne samo dva pogona o kojima se ovih dana priča, već i Kostolac A i TENT A, svi skupa snage 2.227 kilovata. Najviše petnaestak godina kasnije, prestaće rad i preostalih blokova u Kostolcu i Obrenovcu, ukupno 1.857 kiovata.
Dinamika gašenja i građenja
Naravno, da bi se očuvalo redovno i kvalitetno snabdevanje strujom moraju se graditi novi pogoni, pri čemu treba poštovati i sve oštrije ekološke kriterijume. Moraju se i realno sagledati mogućnosti. Stav Ružića je da se ponajpre uključi Kostolac B3 snage 320 megavata, što bi, posle više odlaganja, trebalo da bude učinjeno do kraja godine. Potom je predlog da se izgradi TENT B3 kapaciteta 620 MV, tek potom isključiti tri najzastarelija postojeća proizvođača, Kolubaru, Moravu i Kostolac A ukupne snage 605 MV.
U međuvremenu EPS bi intenzivirao izgradnju energana na vetar i sunce, prvih ukupne snage 2.350, drugih 1.950 megavata. Kada se izgradi prvih 550 megavata mogla bi se ugasiti TENT A1, narednih novih 550 iz obnovljivih izvora bi "ugasio" TENT A 2, potom bi se sa svakih novih 750 MV iz obnovljivih izvora gasio po jedan blok u Obrenovcu, od A3 do A6.
Tako bi Srbija ključnu 2040. godinu dočekala sa postojećim hidrokapacitetima, te sa preostalih 2.975 MV termokapaciteta u TENT B1-B3 i Kostolcu B1-B3, te 2.390 u eolskim i 950 u solarnim energanama. Kako su oba obnovljiva izvora nestalna potrebno je imati zamenske kapacitete, a to bi trebalo da budu reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, čiji je skupni kapacitet punjenja 1.040 MV a zapreminsko jezero 560 GVh.
Pitanje vlasništva
Sve ove objekte bi trebalo izgraditi i, po Ružiću, samo ukoliko svi budu u vlasništvu Srbije biće moguće zadovoljiti tri polazna cilja rada državnog energetskog sistema. U suprotnom, teško da bi se obezbedila cenovna dostupnost struje, odnosno u pitanje bi došla energetska nezavisnost zemlje.
Ovaj stručnjak nije usamljen kada negativno ocenjuje nedavni energetski dogovor Srbije i SAD, po kome bi Ameri u Srbiji gradili i bili vlasnici eolskih energana kapaciteta oko 2.000 MV.
I da bude jasno, ovo nije kraj. Tek tada bi se počinjala zamena termalki TENT B1-B3 i Kostolac B1-B3 koju bi do tada trebalo i osmisliti, detaljno isplanirati i definisati način finansiranja. Dakle, jasno je da Srbiji predstoji strateški bitna, tehnološki izazovna i finansijski skupa tranzicija na nove energetske izvore. Valjda će biti pameti i političlke volje da se izvede tako da zadovolji građane i ekonomiju ove zemlje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
5
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Nove cene goriva: Skuplji i dizel i benzin
17.01.2025.•
27
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do sledećeg petka, 24. januara.
Preduzeće Expo daje više od 28.000 evra za table i oznake u novom sedištu firme
17.01.2025.•
3
Preduzeće "EXPO 2027" daje oko 3,3 miliona dinara (28.600 evra) za nabavku 119 tabli za označavanje zgrade, novog sedišta tog preduzeća u Beogradu, objavila je Nova ekonomija.
Ambasador Hil o sankcijama NIS-u: Nećete kupovati gorivo na ulici kao 1990-ih
16.01.2025.•
74
Najvažnije je da Srbija napravi plan za uklanjanje ruskog udela iz vlasništva iz NIS-a, rekao je odlazeći ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.
NIS obavestio poljoprivrednike da 27. januara ističe uredba o povlašćenoj ceni dizela
15.01.2025.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) je obavestila poljoprivrednike da 27. januara ističe uredba po kojoj imaju pravo na povlašćenu cenu dizela od 179 dinara po litru.
Ilon Mask tužen zbog kupovine akcija Tvitera po nerealnim cenama
15.01.2025.•
0
Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) podnela je tužbu protiv Ilona Maska zbog toga što je prekršio zakon kada je kupio akcije Tvitera "po veštački niskim cenama".
Korisnici ajfona više ne mogu da skidaju aplikacije NIS-a
15.01.2025.•
7
Korisnici ajfona više ne mogu da skidaju i preuzimaju aplikacije Naftne industrije Srbije (NIS), dok android uređaji i dalje omogućavaju ovu opciju.
Meta otpušta pet odsto zaposlenih - one sa najslabijim rezultatima
15.01.2025.•
0
Kompanija Meta planira da otpusti pet odsto radnika, a na meti su oni s najslabijim rezultatima.
Posle "šok-terapije": Inflacija u Argentini pala na 117 odsto
15.01.2025.•
4
Inflacija u Argentini je 2024. godine iznosila 117,8 odsto što je pad od 94 poena u odnosu na prethodnu godinu, čime se ponosi ultraliberalni predsednik Havijer Milei.
Rusija kaznila Google sa 75 miliona evra jer ignoriše prethodnu kaznu
15.01.2025.•
2
Ruski sud je kaznio kompaniju Google sa osam milijardi rubalja (75,1 milion evra) zbog nepoštovanja prethodnih kazni, saopštio je sud Čeretanovo na Telegramu.
Beogradska berza privremeno obustavila trgovanje akcijama NIS-a
14.01.2025.•
4
Beogradska berza donela je danas odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu.
Sutra počinje isplata uvećanih plata u javnom sektoru, prvo zdravstvenim radnicima
14.01.2025.•
6
U Srbiji sutra počinje isplata prvih uvećanih plata u javnom sektoru koje će biti isplaćene najpre zdravstvenim radnicima, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.
Stambeni kredit od 100.000 evra: Banke ćute, ministarstvo obračunava, a mladi u blokadi
14.01.2025.•
9
Skupština Srbije trebalo bi u februaru da usvoji Zakon o kreditiranju stanova za mlade dok se komercijalne banake o tome vidljivo ne oglašavaju kao ni roditelji potencijalnih budućih vlasnika stanova.
Lavrov: NIS nikako ne može biti nacionalizovan
14.01.2025.•
78
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da NIS ni u kom slučaju ne može biti predmet nacionalizacije.
Vučić sa Bocan-Harčenkom o sankcijama NIS-u: Zatražio sam od ruskih prijatelja da počnu konsultacije
14.01.2025.•
4
Aleksandar Vučić rekao je da je tokom sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom zatražio od "ruskih prijatelja" da otpočnu konsultacije o funkcionisanju NIS-a.
Španija uvodi porez od 100 odsto na nekretnine stanovnicima zemalja van EU
14.01.2025.•
8
Španska vlada najavila je planove za uvođenje poreza do 100 odsto na nekretnine koje kupuju stanovnici zemalja koje nisu u EU, poput Velike Britanije i SAD.
Koliko bi Srbiju mogao da košta otkup NIS-a i ima li te pare?
14.01.2025.•
49
Sankcije koje su SAD uvele NIS-u zbog ruskog vlasništva mogle bi da znače da će Srbija morati da otkupi udeo Gasproma i Gaspromnjefta od 56,15 odsto akcija.
Narodna banka Srbije: Neto devizne rezerve dostigle 24,6 milijardi evra
13.01.2025.•
3
Narodna banka Srbije je saopštila da su bruto devizne rezerve na kraju 2024. godine dostigle rekordni nivo u iznosu 29,2 milijarde evra, a u odnosu na novembar povećane su za 589,9 miliona evra.
Petković "Ne damo Jadar": Sprečićemo izgradnju gasovoda za planirani rudnik litijuma
13.01.2025.•
7
Aktivista udruženja "Ne damo Jadar" Nebojša Petković poručio je da meštani Gornjih Nedeljica kod Loznice neće dozvoliti gradnju gasovoda za potrebe planiranog rudnika litijuma u tom kraju.
Naftne sankcije - Srbija između sila
13.01.2025.•
4
SAD su 10. januara uvele još jedan paket sankcija prema ruskom energetskom sektoru, a sa obrazloženjem da će time drastično redukovati mogućnosti Rusije da finansiraju sukob u Ukrajini.
Vuletić o sankcijama NIS-u: Nema ništa od toga, to je pričam ti priču
13.01.2025.•
20
Nema ništa od toga, te sankcije su pričam ti priču, izjavio je FoNetu stručnjak za energetiku i predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić.
Komentari 7
Šta je kočnica?
Zemlja čudesa
Lala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar