Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen zbog ubistva svoje majke u stanu kod Novosadskog sajma")
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Roditelj iz Novog Sada prijavljen jer je rekao da su ga pratili: Podrška ispred policijske stanice
05.02.2025.•
0
Roditelji učenika OŠ "Vasa Stajić" okupili su se jutros ispred policijske stanice u Radničkoj ulici da bi pružili podršku jednom roditelju koji je pozvan da da izjavu.
"Nerešeno" u Betaniji: Rođeno 10 devojčica i isto toliko dečaka, a tu su i blizanci
05.02.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 20 beba.
.jpg "Četvrti javni čas danas ispred Jovine gimnazije: Za odbranu slavne prošlosti škole")
Četvrti javni čas danas ispred Jovine gimnazije: Za odbranu slavne prošlosti škole
05.02.2025.•
13
Četvrti javni čas ispred Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" održaće se danas, 5. februara, u 18 časova.
.jpg "Lađari podržali studente: Krvave ruke ni Dunav ne može da opere")
Lađari podržali studente: Krvave ruke ni Dunav ne može da opere
05.02.2025.•
1
Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) i Sindikat lađara i pomoraca Srbije (SLPS) najoštrije osuđuje potpunu nesaradnju vlasti sa opravdanim zahtevima studenata.
Odeljenje za korupciju tužilaštva u Novom Sadu ne može da ispita odgovornost vlasti za nadstrešnicu
05.02.2025.•
0
Nadležnosti Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu su takve, da ne može da se ide u ispitivanje eventualne odgovornosti nekog iz izvršne vlasti.
Inženjerka Milovanović: Ko je odlučio da se ljudi puste da koriste Železničku stanicu - gradilište?
05.02.2025.•
1
Grupa inženjera predala je prošle nedelje pismo sa pet zahteva Inženjerskoj komori Srbije, a uskoro će isto pismo biti predato i Ministarstvu građevinarstva.
Roditelji učenika OŠ "Vasa Stajić" ujutru se okupljaju ispred policijske stanice u Radničkoj
04.02.2025.•
6
Roditelji učenika OŠ "Vasa Stajić" najavili su da će se u sredu ujutru okupiti ispred policijske stanice u Radničkoj ulici, kako bi pružili podršku jednom roditelju koji je pozvan da da izjavu.
Profesor FTN-a: Cene radova na Železničkoj stanici nisu realne, opravdana sumnja na korupciju
04.02.2025.•
12
Pokrenuta je i finansijska istraga o rekonstrukciji Železničke stanice, a u sredu rad počinje anketna komisija koja bi, između ostalog, trebalo da se bavi i finansijskim aspektima ovih radova.
Ove nedelje počinje rušenje Hotela Park
04.02.2025.•
0
Nakon višemesečnih pripremnih radnji, ove nedelje počinje rušenje objekta Hotela Park, saopšteno je iz Inobačke.
Hladna sreda pred Novosađanima: Predstave i stand-up
04.02.2025.•
0
Stiže nam još jedan sunčan i hladan dan, a od dešavanja tu su uglavnom predstave.
Kolektiv škole "Dušan Radović" otkazao skup ispred Školske uprave
04.02.2025.•
7
Deo kolektiva Osnovne škole "Dušan Radović" otkazao je okupljanje ispred Školske uprave koje su najavljivali za sredu, 5. februar.
Preminuo Musa - legenda Detelinare
04.02.2025.•
69
Preminuo je Šaćir Ismaili, mnogim Novosađanima poznatiji kao Musa sa Detelinare.
FOTO, VIDEO: Građani zastali na 15 minuta kod škole "Bogdan Šuput" nakon jučerašnjeg napada
04.02.2025.•
9
Građani, roditelji i đaci škole "Bogdan Šuput" zastali su danas, 4. februara na 15 minuta na raskrsnici ulica Kornelija Stankovića i Ilije Birčanina.
U Novom Sadu sunčano, ali hladno
04.02.2025.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti sunčana, ali veoma hladna.
.jpg "Šta je Teofil Pančić za 021.rs govorio o Novom Sadu: Ovo je strašno živ grad")
Šta je Teofil Pančić za 021.rs govorio o Novom Sadu: Ovo je strašno živ grad
04.02.2025.•
3
Novinski pisac Teofil Pančić preminuo je u 60. godini. Pančić je 2019. godine govorio u intervjuu za 021.rs i o Novom Sadu.
.jpg "Preminuo pisac i kolumnista Teofil Pančić")
Preminuo pisac i kolumnista Teofil Pančić
04.02.2025.•
62
Pisac i kolumnista Teofil Pančić preminuo je sinoć u 60. godini, posle duge i teške bolesti, objavio je nedeljnik "Vreme".
Problemi sa hemoroidima: Kada je vreme da posetite proktologa?
04.02.2025.•
0
Hemoroidi su česta i neugodna tegoba koja može značajno uticati na kvalitet života.
.jpg "Formirana neformalna anketna komisija: Utvrdiće šta je dovelo do pada nadstrešnice u Novom Sadu")
Formirana neformalna anketna komisija: Utvrdiće šta je dovelo do pada nadstrešnice u Novom Sadu
04.02.2025.•
10
Neformalno okupljeni stručnjaci, koji žele da detaljnije istraže dokumentaciju u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, formirali su anketnu komisiju.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 27 beba: Među njima i dva para blizanaca
04.02.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 27 beba.
Okupljanje kao zaštita: Roditelji đaka škole "Bogdan Šuput" danas zastaju na 15 minuta
04.02.2025.•
27
Roditelji učenika škole "Bogdan Šuput" saopštili su da će se danas, 4. februara, okupiti u 11.52 časa na raskrsnici ulica Kornelija Stankovića i Ilije Birčanina.
Saslušan inženjer Đajić: Tužilac se vodio time da treba da se utvrdi da li je bilo korupcije
03.02.2025.•
30
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu saslušalo je inženjera geologije Zorana Đajića u svojstvu građanina.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar