Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
FOTO, VIDEO Počeo studentski protest protiv korupcije: Sećanje na sedam žrtava u padu helikoptera
13.03.2025.•
0
Novosadski studenti u blokadi i građani okupili su se u 17 časova kod kampusa, ispred Prirodno-matematičkog fakulteta i krenuli u protestnu šetnju.
Savet roditelja Jovine gimnazije: Direktor se uključio u promociju društveno-političkog igrokaza
13.03.2025.•
5
Savet roditelja Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu osuđuje i javno se ograđuje od postupaka direktora ove šole, Radivoja Stojkovića.
Dr Tubić: Devojka povređena u padu nadstrešnice više nije u jedinici intenzivne nege
13.03.2025.•
9
Upravnica Klinike za anestesiju i intenzivnu terapiju KCV-a Teodora Tubić rekla je da je devojka koja je teško povređena u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici sada van jedinice intenzivne nege.
Sutra oblačno i toplo, povremeno pljuskovi
13.03.2025.•
0
U Novom Sadu će u petak ujutru biti suvo sa sunčanim intervalima. Tokom dana promenljivo i toplo, povremeno sa pljuskovima.
Mićin o Sileru ispred N1: Srbija je slobodna zemlja, građani mogu na miran način da protestuju
13.03.2025.•
45
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin za 021.rs kaže da Ivan Siler na protest ispred televizije N1 nije otišao kao njegov pomoćnik.
FOTO: Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada i pokrajinski sekretar blokirali N1
13.03.2025.•
62
Među nepoznatim ljudima koji su se okupili ispred sedišta televizije N1 je i pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, Ivan Siler. Tu je i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Predrag Vuletić.
Danas protest povodom 10 godina od pada helikoptera: "Korupcija ubija, mi ne zaboravljamo"
13.03.2025.•
22
Novosadski studenti u blokadama svojih fakulteta organizuju protest danas, 13. marta, pod nazivom "Korupcija ubija".
UŽIVO: Novosadski studenti krenuli peške u Beograd
13.03.2025.•
48
Novosadski studenti koji blokiraju fakultete krenuli su jutros peške u Beograd, gde se 15. marta održava veliki protest.
FOTO, VIDEO: I biciklisti krenuli iz Novog Sada za Beograd
13.03.2025.•
5
I biciklisti su jutros krenuli iz Novog Sada za Beograd, gde se 15. marta održava veliki protest.
Komisija: Firma koja je potpisala da je stanica bezbedna, radi i na nuklearnom programu u Srbiji
13.03.2025.•
15
Kompanija Ežis koja je bila zadužena za nadzor radova na Železničkoj stanici potpisala je dan pred otvaranje stanice da je bezbedna, potvrdili su članovi nezavisne Anketne komisije.
U Betaniji rođeno 10 beba
13.03.2025.•
0
Prethodnog dana u novosadskom porodilištu bilo je 10 porođaja.
I danas toplo
13.03.2025.•
0
U Novom Sadu će u četvrtak tokom dana biti promenljivo oblačno sa sunčanim periodima i toplo za ovaj period godine.
Novosadski studenti: Nikad nismo pozivali na nasilje, nasilje je blisko vlasti
12.03.2025.•
3
Novosadski studenti u blokadi objavili su saopštenje povodom velikog protesta u Beogradu, 15. marta.
Deceniju od pada helikoptera novosadski studenti poručuju: Pravda za sve žrtve korupcije
12.03.2025.•
8
Novosadski studenti u blokadi izdali su saopštenje povodom decenije nepravde, odnosno godišnjice pada helikoptera.
Zanimljiv četvrtak pred Novosađanima: Prolećno vreme i različiti događaji
12.03.2025.•
0
Ovog četvrtka vas u Novom Sadu očekuje dosta zanimljivih događaja, od ispraćaja pešaka i biciklista koji kreću u Beograd, protesta i raznih kulturnih događaja.
FOTO, VIDEO: Dve grupe roditelja održale skupove ispred OŠ "Ivo Lola Ribar", školu čuvao kordon
12.03.2025.•
78
Nakon skupa ispred OŠ "Miloš Crnjanski" u ponedeljak, 10. marta, dve grupe novosadskih roditelja danas su održale skupove ispred OŠ "Ivo Lola Ribar".
Student iz Subotice koji pešači do Beograda: "Samo ćemo da guramo i da pumpamo napred svi zajedno"
12.03.2025.•
8
Studenti širom Srbije krenuli su peške na veliki protest u Beograd, koji će se održati u subotu, 15. marta. Prvi su u marš ka Beogradu krenuli studenti iz Subotice.
Vreme: Inženjerka tvrdila da je Železnička stanica bezbedna - dan pre drugog otvaranja
12.03.2025.•
13
Dan pre nego što su Maja Gojković i politička svita otvorili Železničku stanicu u Novom Sadu, inženjerka Ežisa potpisala je dokument da su se stekli uslovi za otvaranje problematičnog dela stanice.
Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu prikupljeni potpisi za štrajk: Zajedno do promene
12.03.2025.•
4
Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu prikupljena je zakonom predviđena većina potpisa nastavnog i nenastavnog osoblja za stupanje u štrajk.
Dina Vučinić veliča nasilje na Instagram nalogu: "A kad dođe ćale"
12.03.2025.•
38
Predsednica Skupštine Novog Sada na svom Instagram nalogu podelila je snimak nasilja kod Pionirskog parka uz "duhovitu" opasku.
Roditelji prikupili novac za nastavnike u obustavi u jednoj novosadskoj školi: Solidarnost puni srce
12.03.2025.•
14
Samoorganizovani roditelji, ali i pojedini građani, prikupili su 590.000 dinara za zaposlene u obustavi u Osnovnoj školi "Svetozar Marković Toza" u Novom Sadu.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar