Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

07.02.2025.

12:20 > 12:17

SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.

Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda

Foto: 021.rs

Prva reakcija ovdašnje političke scene i javnosti bila su očekivanja da će ruski partner, većinski vlasnik NIS-a, prodati sopstveni udeo i tako odagnati opaku pretnju.

Predsednik države je obećavao da će 20. januara razgovarati sa američkom administracijom, sedam dana kasnije sa predsednikom Rusije, nakon kojih se najavljivao jasniji plan kako da do kažnjavanja građana Srbije ipak ne dođe.

Otežana komunikacija

Međutim, prošlo je već dosta vremena, a nismo ništa zvanično čuli jesu li razgovori obavljeni i, ako jesu, kakav je efekat. Istina, zna se da je srpska vlast imala sastanke sa obe strane i, po svemu sudeći, konkretnog rezultata u smislu iznalaženja načina izbegavanja sankcionisanja nije bilo.

Istina, bilo je i objektivnih teškoća, pre svega zato što je u međuvremenu došlo do promene na čelu SAD, a već prvih dana počelo je i čišćenje državnog aparata u najmoćnijoj državi na svetu, što je usložnilo i usporilo diplomatsku aktivnost na ovom planu.

Istovremeno, izgleda da je i Srbima postalo jasno da je Rusiji gotovo nemoguće da se odrekne, makar i uz odgovarajuću novčanu nadoknadu, vlasničkih prava nad veoma uspešnom kompanijom u koju je prethodnih godina uložila i ne tako mali kapital. Nuklearna sila koja je u sukobu sa susedom ne može sebi da dopusti da je drugi ucenjuju, makar i posredno, odnosno preko pretnji sankcijama Srbiji, državi sa kojom Rusija već duže vreme ima dobre, pa i bliske, odnose.

Obraćanje Vašingtonu

To što u dosadašnjim pokušajima nije iznađen način izbegavanja sankcija ne znači da nije bilo sagledavanja ovakvih mogućnosti. Epilog je vidljiv, Srbija je u nastojanju da izbegne loš rasplet počela da se više i direktnije obraća SAD-u. Zapravo, to je i najlogičnije, jer sankcije su uvele SAD i one mogu da ih relativno brzo ukinu, pogotovo sada kada je u Vašingtonu nakon izbora došlo do krupnih promena.

U tom smislu, molba Srbije OFAC-u, američkoj agenciji za kontrolu strane imovine, da, za početak, na 20 dana odloži primenu sankcija, svakako je koristan diplomatski potez. Poenta je u tome da američka strana, kao autor objavljenih sankcija, ima daleko više od svih drugih mogućnosti da ih ukine, odloži ili ublaži.

Podsetimo se, sankcije NIS-u koje bi da nametne SAD značile bi da srpska nacionalna kompanija ne bi smela da kupuje naftu ili rezervne delove od američkih partnera, a ni američke banke ne bi smele poslovati sa NIS-om.

Na zapažanje da NIS sve što mu treba može da nabavlja od drugih dobavljača i partnera sledi odgovor da SAD za poslovanje sa sankcionisanim partnerom relativno često praktikuju da kažnjavaju i firme iz ostatka sveta. Jednostavno ih svrstaju na spisak kažnjenih. Upravo to sekundarno kažnjavanje je i najveća opasnost.

Popravka Severnog toka 1

U međuvremenu sa svetske scene su počele da stižu pozitivni nagoveštaji. Najvažnije je da se sve više priča o kontaktima sukobljenih strana, što direktnih, što posrednih, u cilju uspostavljanja mira. Nisu u pitanju samo verbalne najave, i pojedini ekonomski potezi ukazuju da se priprema teren za mirovne pregovore.

Tako su Danci iznenada dopustili da se popravi eksplozijom probušeni gasovod Severni tok 1, a ni Ukrajinci više nisu isključivi u nameri da zauvek stopiraju transport ruskog gasa preko cevovoda koji prolazi njihovom teritorijom. Takođe, i evropski političari, posebno oni iz Nemačke, Mađarske, Italije, Austrije i Slovačke, sve češće govore kako bi bilo od interesa da uspostavljanje mira na istoku Evrope obuhvati i regulisanje transporta ruskog gasa putem cevovoda. Očito, dobit od gasnog partnerstva između zemalja EU i Rusije je dragocena i teško nadoknadiva.

Možda je najinteresantnija i za Srbiju potencijalno od neposredne koristi molba JANAF-a, naftovoda kroz Hrvatsku kojim se nafta iz Omišlja doprema do pančevačke rafinerije, OFAC-u da se izuzme od sankcija. Ekonomskih rezona ima podosta. Preko 80 odsto transporta putem ovih cevi usmereno je ka Pančevu, dok preostalih 17–18 odsto čini plasman u mađarsku rafineriju. Posao sa MOL-om nije dovoljan ni za pokriće troškova rada, pa je, zapravo, JANAF zavisan od rada pančevačke rafinerije. Naravno, zavisnost je i u obrnutom smeru, Pančevci nemaju drugi način pribavljanja većih količina osnovne sirovine.

Sekundarne sankcije

Zanimljivo je da bi JANAF, posmatrajući stvari striktno poslovno, mogao da ignoriše američku pretnju. Nema baš nikakav poslovni kontakt sa američkim kompanijama, pa ne potpada pod direktan udar sankcija. Čak ni sekundarne sankcije nisu prevelika pretnja po naftovod koji je izgrađen da bi snabdevao pet rafinerija nekadašnje Jugoslavije, od kojih danas radi samo pančevačka. Jednostavno nema većih partnera sem Rafinerije "Pančevo", pa bi čak i sekundarnim sankcijama bio minimalno pogođen.

Možda bi banke jedine mogle ukidanjem računa ili blokiranjem kartica za kupovinu na pumpama da, primenjujući sankcije, ugroze rad i pančevačke rafinerije i naftovoda JANAF. Međutim, sve banke u Srbiji i Hrvatskoj su ćerke firme evropskih banaka. I sve te banke su, nakon što su Moskvi uvedene i jače sankcije, produžile da rade u Rusiji, a da Ameri nisu nastavili sa sekundarnim kažnjavanjem. Stoga je teško verovati da bi sada bile kažnjene ako bi u slučaju stupanja na snagu sankcija NIS-u produžile sa radom.

Očuvati vlasničku strukturu

Za Srbiju je najvažnije da NIS, koji je pre nego što je ruski Gaspromnjeft ušao u suvlasništvo bio u gubitku 976 miliona evra, nastavi da uspešno posluje zapošljavajući više od 7.000 ljudi i neprekidno ulažući u razvoj.

Prošle godine je prihvatio da uđe u suvlasništvo nad Petrohemijom pokrivajući njenih 65 miliona evra gubitaka, dok će razvoj ove firme iziskivati i blizu 200 miliona evra investicionih ulaganja. Takođe, u sam naftaški segment firme lane je uložio gotovo 450 miliona evra, a konsolidovana neto dobit je oko 110 miliona evra. Ukupan prošlogodišnji prihod bio je 3,3 milijarde evra, što je na nivou prethodne godine, mada su cene dizela i benzina bile oko dva odsto niže nego godinu dana ranije.

Dobro se sećamo kako je NIS poslovao dok je bio u vlasništvu države ili tokom socijalističkog perioda i društvene svojine. Mada je bio monopolista, redovno je zapadao u gubitke. Poslednjih petnaestak godina su daleko najuspešnije razdoblje u istoriji kompanije i za Srbiju je najvažnije da se uspešnost poslovanja produži, ako može i dodatno uveća.

Iskustvo nam kazuje da je za očuvanje trenda neophodno i da se vlasnička struktura očuva. Druge varijante raspleta koje mogu nastati usled američke pretnje sankcijama su po građane Srbije daleko nepovoljnije, a neke mogu biti i pogubne.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

naftna industrija srbije

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Zare

07.02.2025 • 13:41

Kako god, NIS je ostvarivao profit koji je ostajao u Srbiji a ne kao danas gde veliki deo zavrsava u dzepovima ruskih ologarha.

0 1 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.