Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Foto: 021.rs
Međutim, već preciziranje da su samo tri velika, sa zbirno 5.200 zaposlenih, nagoveštava da stvari nisu baš toliko ružičaste. Tu su još tri srednja proizvođača i 12 malih sa ukupno 340, ali i čak 31 mikroproizvođač sa samo 86 radnika.
Ka realnoj poziciji srpske farmacije još više nas usmerava podatak da je pretprošle godine čitava domaća branša proizvela oko 860 tona farmaceutike, narodski kazano lekova, i čak 41.800 tona takozvanih farmaceutskih sredstava, odnosno suplemenata i drugih sredstava za osveženje i ojačavanje.
Bez gubitaša
Za razliku od jugoslovenskih vremena, srpska farmaceutska industrija je dominantno usmerena na domaće tržište. Na izvoz odlazi do 30 odsto proizvodnje, a najviše u Nemačku, Sloveniju, Rusiju i Crnu Goru.
Pre dve godine vrednost inoplasmana je iznosila 450 miliona, dok je lekova i pomoćnih sredstava uvezeno za čak 1,63 milijarde evra, ponajviše iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske. Možemo se samo sećati kako je nekadašnja država držala 30 odsto ruskog tržišta lekova, a ozbiljno je izvozila i u više od polovine afričkih zemalja.
Mada je branša u Srbiji spala na dominantno bavljenje parafarmaceutikom, poslovanje je sasvim solidno. U proizvodnom delu srpske farmacije gubitaša nema, a plate su za ovdašnje prilike više nego pristojne. Tako je u godini 2023. prosečna neto zarada u delatnosti dostigla 131.600 dinara, naspram 86.100 opšteg proseka.
Ne može se reći da nema ulaganja, nedavno je "Galenika" otvorila tri pogona za ovdašnju proizvodnju, po licenci matične firme iz Brazila, leka protiv gojaznosti. Utisku da je farmaceutska proizvodnja u Srbiji više nego prepolovljena doprinosi i sećanje na snagu ove branše u bivšoj Jugoslaviji, kada je 13 velikih tvornica i bezbroj manjih međusobno žestoko konkurisalo, ali i izvozilo.
Zagrebačka "Pliva", sarajevska "Bosnalijek", ljubljanski "Lek" i skopski "Alkaloid" su i danas internacionalno poznati proizvođači, dok je "Krka" važna na globalnom nivou, sa 12.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 2,9 milijardi evra, ali su za pacijente u Srbiji sve to sada strane kompanije čiji se lekovi uvoze.
Nizak rast cena
Unazad četiri godine inflacija u Srbiji je bila izražena, među najvišim u Evropi. Tako je cena industrijskih proizvoda u proseku povećana za 40 odsto, međutim rast cena lekova bio je mnogo niži, zbirno cirka 12 odsto za četiri sezone.
Ono, međutim, što govori o marginalnosti ove branše u Srbiji je izrazita zavisnost od uvoza sirovina, a još više činjenica da ovdašnji proizvođači ostvaruju nisku, zbirno tek oko 22,5 milijarde dinara u 2024. godini, dodatu vrednost. Tih, cirka 190 miliona evra je, zapravo, težina domaće farmaceutske branše.
Cena leka u Srbiji, bar onih koji su na listi Republičkog fonda za osiguranje, je ograničena. Proizvođač prodaje veledrogeriji lekove po fabričkoj ceni uz popust od 10 do 20 odsto, zavisno od količine narudžbe. Veledrogerije raspodeljuju robu i snabdevaju apoteke prodajući lek po fabričkoj ceni, mada ponekad popuste za tri, četiri procenta, a na račun sopstvene dobiti.
Apoteke imaju pravo da prodajnu cenu uvećaju za 12 odsto i to je njihova zarada. Lekovima van liste RFZO cena se slobodno formira, ali apoteke plaćaju porez na razliku između nabavne i prodajne cene.
Prodaja u kratkom roku
Ipak, apotekari ni ovim proizvodima ne podižu previše cene. Razlog je žestoka konkurencija 3.600 privatnih i oko 1.000 apoteka u državnom vlasništvu kojima, inače, upravlja lokalna vlast. Dominiraju vodeći lanci, "Benu" sa 400, "Dr Maks" sa 300 i "Lili" sa 200 pojedinačnih objekata.
Drugi razlog što apotekari nisu baš skloni prevelikom povećanju cena je potreba da se sve što se isporuči u prodavnice što pre rasproda. Ono što ne plane u mesec, dva od isporuke, često postaje gubitak.
Posebno kada je reč o parafarmaceutici, čija upotreba ne baš tako retko podrazumeva relativno kratak rok. Rezerve lekova i farmaceutskih sredstava kod proizvođača su male. Krajem 2023. u fabričkim halama jedva je preostalo 114 tona lekova i samo 1.400 tona farmaceutskih sredstava.
Premda je svedena na proizvodnju nešto malo lekova i sve više na prateći program pomoćnih sredstava, srpska farmacija, tačnije ono što je od nje preostalo, posluje dobro.
Najbolji pokazatelj je neprekidno povećanje broja apoteka, mada ih je već sada po jedna na 1.500 žitelja, što je poprilično i iznad evropskog proseka. Ali, posao ide pa je u Srbiji i preklane otvoreno 200, a lane 100 novih.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Kragujevcu će se proizvoditi i električni "citroen C3"
20.03.2025.•
5
Osim "grande pande", u Kragujevcu će se proizvoditi još jedan novi model i brend - počela je montaža električnog "citroena C3".
Država prerasporedila 6,3 milijarde dinara: Manje novca za bezbednost saobraćaja, opremanje vojske..
20.03.2025.•
4
Danas već i zvanično premijer Vlade u ostavci Miloš Vučević potpisao je 17. marta rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve.
Najbogatija žena u Indoneziji za samo tri dana ostala bez 3,6 milijardi dolara: Šta se desilo?
19.03.2025.•
0
Najbogatija žena u Indoneziji Marina Budiman koja je na čelu najvećeg loklanog operatera centara podataka "DCI Indonezija" izgubila je 3,6 milijardi dolara za samo tri dana.
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs stiže u Srbiju
19.03.2025.•
8
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs (Fix Price) priprema se za ulazak na srpsko tržište i planira da otvori nekoliko prodavnica u Srbiji do kraja 2025.
Srbija tražila dodatno odlaganje sankcija NIS-u
19.03.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da postoji mogućnost dodatnog odlaganja rokova za uvođenje američkih sankcija NIS-u.
"Audi" će otpustiti 7.500 radnika
19.03.2025.•
5
Proizvođač luksuznih automobila "Audi", koji je u vlasništvu grupacije "Folksvagen", do 2029. godine će ukinuti 7.500 radnih mesta u Nemačkoj.
Simens će otpustiti više od 6.000 radnika zbog pada potražnje
19.03.2025.•
2
Nemačka industrijska kompanija Simens saopštila je da namerava da otpusti više od 6.000 zaposlenih širom sveta, uglavnom u svom vodećem odeljenju za digitalizaciju fabrike.
Šest najvećih banaka u Srbiji prošle godine imalo profit od 1,1 milijarde evra - najviše od kamata
18.03.2025.•
3
Šest najvećih banaka Srbiji ostvarilo je 2024. godine neto dobit od 1,1 milijarde evra, što je 30 odsto više nego u 2023. godini.
Dok državu potresaju protesti, ona se zadužila za više od milijardu evra - a planira još
18.03.2025.•
14
Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Hrvatski ministar: JANAF bi mogao da otkupi ruski udeo u NIS-u
17.03.2025.•
11
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ocenio je da bi Jadranski naftovod (Janaf) mogao da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije kojoj, zbog ruskog suvlasništva, prete američke sankcije.
Tramp nema nameru da ublaži carine na čelik i alimunijum
17.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nema nameru da ublaži carinske mere od 25 odsto koje su nametnute američkim trgovinskim partnerima na čelik i aluminijum.
Folksvagen prodao više kobasica nego automobila
16.03.2025.•
2
Karivurst je kultna ulična hrana u Nemačkoj - kobasica sa posebnim kečapom i mnogo karija. Jednako je legendaran karivurst u radničkim kantinama automobilskog giganta Folksvagena.
NBS objavila maksimalne kamatne stope na kredite: Važe do 31. maja
15.03.2025.•
0
Narodna banka Srbije objavila je maksimalne kamatne stope na kredite koje će važiti do 31. maja.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu")
Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu
14.03.2025.•
1
U Srbiji je u januaru ove godine izdato 1.526 građevinskih dozvola, što je 5,5 odsto manje u odnosu na januar 2024. godine.
Gorivo pojeftinilo: Pogledajte kolike su sada cene dizela i benzina
14.03.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova do sledećeg petka, 21. marta.
NBS: Referentna kamatna stopa i dalje 5,75 odsto
13.03.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštila je NBS.
Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
13.03.2025.•
2
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
"Sloga": Sutra neće biti štrajka na Aerodromu "Nikola Tesla", prihvaćeni zahtevi sindikata
13.03.2025.•
4
Sindikat "Sloga" Aerodroma "Nikola Tesla" saopštio je da njegovi članovi sutra neće štrajkovati, kako je bilo najavljeno, pošto je njihov poslodavac prihvatio zahteve tog sindikata o povećanju zarada.
NBS prodala 745 miliona evra za dva meseca: Šta je uzrok veće tražnje za devizama?
13.03.2025.•
4
Za prva dva meseca ove godine Narodna banka Srbije prodala je 745 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu "kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru".
Devizne rezerve NBS manje nego u januaru
13.03.2025.•
6
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara bile su na nivou od 28,79 milijardi evra, što je 225,3 miliona evra manje nego na kraju januara, objavila je NBS.
Komentari 2
Anonimus
Samo ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar