Ako bude sankcija - šta je alternativa?
Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.
Foto: 021.rs
Još više bi opterećivale svakodnevni život stanovništva.
Pretnja da se ostane bez mogućnosti korišćenja naftovoda JANAF za posledicu bi imala prestanak rada Rafinerije "Pančevo", jedine u državi. Goriva bi se morala da se uvoze, pa bi dobar deo srpske naftne branše, i to bazičan, praktično bio ugašen.
Bez izlaska na more
Mada su sankcije naizgled iznenada uvedene, ne bi se moglo reći da u ovdašnjoj javnosti, pa i u aktuelnoj vlasti, nije bilo onih koji su ovakav sled zbivanja naslućivali. Već duže vreme lansiraju se predlozi kako da se poboljša pozicija Srbije kada je u pitanju tako značajna delatnost kakva je naftna.
Kao verovatno najbrži za realizaciju izdvojio se davnašnji projekat o povezivanju na naftovodni sistem Mađarske, a nedavno je i ugovorena izgradnja cevovoda čija bi dužina kroz našu zemlju iznosila 104 kilometra, dok je predviđena cena gradnje 157 miliona evra.
Praktično, novi sistem bi se kod Žablja pripojio na spojnicu Novi Sad–Pančevo, dela naftovoda JANAF kojim nafta pristiže u tankove pančevačkog prerađivača. Istovremeno su se, međutim, pojavila i mišljenja da je investicija u još jedan cevovod nepotrebna.
Srbija je država bez izlaska na more, jedna od 43 takve na svetu. To se u geostrateškom smislu ocenjuje kao veliki minus i utiče na bogatstvo dotične zemlje. Razlog je u znatno ograničenijim mogućnostima korišćenja pomorskog transporta kojim se u svetu prevozi gro robe.
Pri tome smo i u nekoj vrsti zavisnosti od suseda preko čijih teritorija vode putevi do morskih luka. Ovo poslednje vidi se i u aktuelnim pretnjama, kada vlasnik JANAF-a, država Hrvatska, da bi nastavila isporuku ka Pančevu, traži (i dobija) od SAD dozvolu i to ritmom "mesec, po mesec", baš kao što se, za sada, izmoljava odlaganje primene sankcija prema Naftnoj industriji Srbije.
Brojni planovi
Izgradnja bilo kog produktovoda je značajna stvar i podrazumeva usklađivanje sa prostornim planovima, naravno u krajnjem i pozitivan finansijski efekat. Retko se gradi za potrebe samo jednog korisnika, pa je tako i "Jadranski naftovod" izgrađen za vreme Jugoslavije i snabdevao je čak pet rafinerija, u Rijeci, Sisku, Bosanskom Brodu, Novom Sadu i Pančevu.
Nakon tranzicije i raspada nekadašnje države u pogonu je ostao samo pančevački prerađivač, dok je postrojenje u Rijeci u višegodišnjem remontu i nije izvesno hoće li u celosti obnoviti aktivnost.
Suočeni sa grubom pretnjom, otvorilo se i pitanje o eventualnoj povezanosti pančevačke rafinerije sa još nekim dobavljačima nafte. Mnogi su se setili planova o izgradnji naftovoda koji bi rumunsku luku Konstanca povezivao sa Pančevom i tu se priključivao na postojeći cevovod, te do Omišlja na Krku stizao preko JANAF-a. Odatle bi se nastavljao do slovenačke luke Kopar, potom i do Trsta. Mada su Italijani uočljivo insistirali na ovoj relaciji, rumunska strana nije bila raspoložena i projekat je gurnut u stranu.
Bilo je dosta zagovornika da se ponovi praksa nekadašnje Srbije koja je zakupila (a Jugoslavija nastavila) deo luke u Solunu, čije je korišćenje prestalo pre petnaestak godina kada je istekao rok. Aktuelizovani su predlozi da se proširi i modernizuje postojeća srpska rečna flota kako bi se do grada na jugu Banata sirovina transportovala i Dunavom, kao što se i radilo pre izgradnje nekadašnjeg "Jugonaftovoda", kasnije preimenovanog u JANAF.
Preskupi projekti
Bilo je i predloga da se izgradi druga trasa pruge Beograd–Bar, te da se nafta u tom slučaju transportuje iz barske luke železnicom. Neko se setio i solidnog nalazišta naftnih škriljaca kod Paraćina i predložio da se i ova sirovina rafiniše, kao što se od vremena Bila Klintona, uprkos protivljenju ekologa, radi i u SAD i mnogim drugim državama.
Međutim, brzo se uočilo da je udvokolosečavanje pruge Beograd–Bar preskupa stvar. Sama izgradnja postojeće jednokolosečne pruge je trajala bezmalo četvrt veka i ocenjena je kao jedan od najskupljih projekata koji se nikada neće isplatiti. Pokazalo se i da bi produktovod do Soluna, dužine gotovo 750 kilometara, bio predug sa podosta složenih prepreka čije bi savlađivanje dodatno uvećalo troškove. Oslonac na Dunav i rečni transport jeste perspektiva Srbije, ali, kada je reč o dopremanju nafte, to je suviše složen i obiman posao za koji su kapaciteti rečnih brodova nedovoljni.
Priključenje na najduži naftovod
Pokazalo se da je izgradnja naftovoda do granice sa Mađarskom najbrže i najracionalnije rešenje, tim pre što Mađarska postojeći naftovod na svojoj teritoriji produžava do južne granice o svom trošku. Tako bi nama preostalo samo da izgradimo stotinak kilometara na našoj teritoriji, a što bi moglo da se uradi za godinu i po, najviše dve. Njime bi godišnje maksimalno moglo pristizati 5,5 miliona tona nafte, primetno iznad 3,3 miliona tona srpskih potreba.
Naš severni sused snabdeva preko naftovoda "Družba" kojim iz Rusije nafta stiže za Evropu. Reč je o 4.000 kilometara dugom i veoma razgranatom sistemu. Severnom trasom snabdevale su se, do sukoba sa Ukrajinom, Nemačka i Poljska, dok južnom nafta stiže do Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske. Istom maršrutom stiže i nafta iz Kazahstana. Time bi Srbiji bio otvoren put snabdevanja i iz drugog pravca, pri čemu je ruska nafta znatno jeftinija kada se pribavlja cevovodom, nego kada se kupuje u luci i potom transportuje brodom, pa naftovodom.
Burna vremena
Slabija strana ove trase bi bila što bi dobavljači mogli biti samo iz Rusije, odnosno Kazahstana. Doduše, postoje još neke mogućnosti. Mađarska ima sistem naftovoda koji je povezuje i sa drugim državama, pa naftu može da dobavlja i sa druge strane. Tim putevima, ako baš zatreba, mogla bi da se koristi i Srbija. Ipak, reč je o trasi manjih kapaciteta.
Naftovode, sve energetske sisteme, uvek treba sagledavati i u sklopu geopolitičkih odnosa. Politika može biti surova i često ima običaj da se posluži ekonomskim polugama. Tako posmatrano, planirano naftovodno povezivanje sa severnim komšijama bi nam omogućavalo da naftu pribavljamo baš onda kada je iz geopolitičkih (ne)prilika ne možemo dopremiti ustaljenom trasom.
Pri tome je i cena izgradnje za poslove državnog značaja sasvim prihvatljiva. Kako nailazi vreme kada se globalna politička situacija temeljno preispituje i menja, rezervna opcija se ne samo smatra dobrodošlom, već se može pokazati i dragocenom, posebno u burnim godinama kakve nam predstoje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U PKS razmatrane mere za podršku izvoznicima u SAD nakon povećanja carina
07.04.2025.•
3
Povodom odluke SAD o novim uvoznim carinama, u Privrednoj komori Srbije održan je sastanak sa predstavnicima kompanija izvoznika na američko tržište.
Srbija angažovala lobističku firmu da joj pomogne oko sankcija NIS-u
07.04.2025.•
25
Država Srbija angažovala je lobističku firmu "BlackSummit Capital" zbog američkih sankcija energetskom sektoru.
Stručnjak sa energetiku: "Nama litijum nije potreban, okrenuti se solarnoj i energiji vetra"
06.04.2025.•
8
Međunarodni stručnjak za energetiku Ivan Kokeza kaže da nema potrebe preuzimati ekološki rizik u Jadru i da bi se trebalo okrenuti solarnoj i energiji vetra, jer Srbija ima stare termoelektrane.
Srbija jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apoenima koje nema još od 2017.
06.04.2025.•
37
Stručnjaci kažu da je u pitanju marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto na akciji ili jeftinije, na primer 89,99 dinara, što je fiktivno ipak manje od 90 dinara.
Tramp daje Tiktoku dodatni rok od 75 dana da nađe američkog kupca
06.04.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će produžiti rok Tiktoku da pronađe američkog kupca ili da se suoči sa zabranom, čime je kineskoj kompaniji Bajtdens dato dodatnih 75 dana da postigne dogovor.
Mali: Srbija nije prezadužena zemlja
05.04.2025.•
20
Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosi danas 44,3 odsto i daleko je ispod proseka EU koji je 81,6 odsto BDP-a, saopštio je ministar u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Utiču i na američke firme: Ajfon bi mogao da poskupi zbog Trampovih carina
05.04.2025.•
12
Roba poput telefona ajfon američkog proizvođača Epla mogla bi najviše da poskupi nakon što su SAD uvele niz carina zemljama širom sveta, kažu analitičari kompanije Rosenblatt Securities.
Guverner: Kalifornija će tražiti da bude izuzeta od carinskih mera protiv SAD
05.04.2025.•
0
Kalifornija, peta svetska ekonomija, tražiće sporazume sa ostatkom sveta kako bi bila izuzeta od budućih carinskih odgovora protiv SAD, saopštio je njen guverner, demokrata Gevin Njusom.
"Aviogeneks" prodat za 11 miliona dinara
04.04.2025.•
3
Imovina beogradske avio-kompanije "Aviogeneks" u stečaju prodata je na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara beogradskoj firmi "Rekonstukcija i izgradnja puteva".
Objavljene nove cene goriva
04.04.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
NBS: Račun PIO fonda s kog se isplaćuju penzije izuzet od prinudne naplate, funkcioniše bez prekida
04.04.2025.•
22
Račun PIO fonda s kojeg se isplaćuju penzije pripada grupi računa izuzetih od prinudne naplate i funkcioniše bez prekida, saopšteno je iz Kabineta guvernerke Narodne banke Srbije (NBS).
Popović o Trampovim carinama: Po toj formuli da je primenjena kako treba Amerika bi nama plaćala
04.04.2025.•
13
Trgovinski rat koji vodi američki predsednik Donald Tramp sa uvođenjem carina prvo će se odraziti na američko stanovništvo, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.
Kako je Bela kuća obračunavala carine državama: Ekonomisti kažu - pogrešno
04.04.2025.•
10
Da bi opravdala carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp, Bela kuća je objavila jednostavnu formulu koja se jednoobrazno primenjuje na sve zemlje.
Članice EU glasaće 9. aprila o kontramerama na američke tarife
04.04.2025.•
1
Zemlje članice Evropske unije trebalo bi da glasaju u sredu, 9. aprila, o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum, izjavio je visoko pozicionirani zvaničnik EU.
Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
03.04.2025.•
39
Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Tramp posle uvođenja carinskih mera: "Operacija završena, pacijent preživeo"
03.04.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD izaći jače posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.
Bez profita i investicija EPS propada
03.04.2025.•
17
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Dolar pao nakon objave Trampovih carina
03.04.2025.•
5
Vrednost američkog dolara, merena dolarskim indeksom (DXY), pala je danas na najniži nivo za skoro šest meseci.
NIS prošle godine poslovao lošije: Profit upola manji
03.04.2025.•
2
Naftna industrija Srbije završila je 2024. godinu sa više od 18 milijardi dinara neto dobitka, što je znatno manje od 41 milijarde dinara iz prethodne godine, proističe iz finansijskog izveštaja.
Austrija odustaje od keša: Svaka deseta radnja ne prima novčanice ili kovanice
03.04.2025.•
7
Svaka deseta radnja u Austriji više ne prima novčanice ili kovanice, pokazuju podaci iz izveštaja Nacionalne banke.
Komentari 7
Zamenik zamenika
BB
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar