.jpg "Sankcije još nisu zaživele, a već problemi: Pojedine firme obustavile kupovinu goriva od NIS-a")
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
Foto: 021.rs
Američka pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije, što bi građanstvo i ekonomiju države ostavilo bez rada pančevačke rafinerije i snabdevanje gorivom svelo na uvoz, ponovo je aktuelizovalo pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u zemlji sa 6,5 miliona stanovnika.
Možda najuporniji zagovornik udvostručavanja rafinerijskih kapaciteta je profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević, inače često i savetnik za energetiku pri Vladi Srbije, po pravilu onda kada je u vladi Zorana Mihajlović.
Kada je reč o lokaciji, Smederevo se daleko najčešće pominje kao destinacija nove rafinerije, a nakon što je prošle godine resorna ministarka Handanović sa kompanijom iz Kine potpisala memorandum o izgradnji, mnogi su pomislili da će na tridesetak kilometara od postojećeg nići još jedan prerađivač nafte.
Višak prerađivačkih kapaciteta
Izgradnja rafinerije je više nego ozbiljna investicija, pogotovo kada je reč o kapacitetu od 4,9 miliona tona godišnje prerade, što je tek nešto više od mogućnosti (4,7) prerade u Pančevu. Ulaganje je veliko, čak 2,4 milijarde evra, a novi pogon bi direktno zapošljavao 600 radnika i još 2.000 u pratećim delatnostima.
Na papiru sve izgleda prelepo, ali podsetimo se da je u poslednjih petnaestak godina zaustavljen rad manjih rafinerija u Novom Sadu, Skoplju, Sisku, Lendavi i Bosanskom Brodu, dok ona u Rijeci (kapacitet 4,2 miliona tona) radi samo povremeno i to na žestok pritisak hrvatske vlade, pošto vlasnik, MOL, nije voljan da je aktivira.
Zapravo, ne tako davno smatralo se da u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i u celoj jugoistočnoj Evropi, ima ozbiljan višak kapaciteta naftnih prerađivača, pa su sledila gašenja manjih rafinerija. Ne samo u bivšoj državi, već i u Mađarskoj i Rumuniji. Sada se tvrdi da se u tome preteralo, pa navodno postoji potreba za novim prerađivačem.
Kako do tržišta
Suština je ima li na tržištu prostora za nov kapacitet. Smatra se da je krug prečnika 400 kilometara zona u kome rafinerija ima jasnu prednost u odnosu na rivala izvan. U tom smislu, od rafinerija u okruženju solunska je pančevačkoj konkurent samo na samom jugu Srbije, mađarska u severnoj polovini Vojvodine, dok bi ona u Ploeštiju mogla konkurisati samo na najudaljenijim istočnim tačkama Srbije.
Na tržištu BiH rival rafineriji Pančevo je riječki pogon, naravno samo kada radi. U tom smislu, jedini srpski prerađivač je odlično pozicioniran, a mnogi misle da bi potrošači u Srbiji dobili uvođenjem više konkurencije, odnosno izgradnjom novog postrojenja.
Pančevački proizvođač drži otprilike 80 odsto srpskog tržišta, kod dizela i više, a izvozi oko pola miliona tona koliko se, otprilike, godišnje u Srbiju i uveze benzina, mazuta i dizela.
Proizilazi da bi nova rafinerija prostor za rad morala tražiti pre svega u izvozu. Zagovornici izgradnje još jedne rafinerije ističu da u Srbiji na 1.000 stanovnika ima 369 automobila, dok Mađarska, Bugarska i Hrvatska imaju 110 do 130 vozila više. Evropski prosek je 583 vozila na 1.000 stanovnika, pa se procenjuje da bi dovođenje stepena automobilizacije na evropski nivo značilo i povećanje domaće potražnje goriva za 50 do 55 odsto.
Takođe, smatraju da će se proces elektrifikacije vozila i železnice odvijati sporije nego što se ranije očekivalo, pre svega zbog izrazito sporog razvoja mreže električnih punjača. Ceni se da će i daleke 2060. godine najmanje jedan od dva automobila u domaćinstvu biti na fosilni pogon.
Iskustvo MOL-a
Činjenica je i da Evropa dnevno uvozi dizela između 130 i 200, benzina između 30 i 60 hiljada tona. Do rata u Ukrajini polovinu potreba Evropa je uvozila iz Rusije. Zagovornici izgradnje smatraju da bi najmanje pola kapaciteta nova rafinerija plasirala u inostranstvo, pre svega na okolna tržišta, gde je, nakon gašenja brojnih pogona, uočljiv manjak.
Međutim, znatno je više onih koji smatraju da bi nov prerađivač teško uspeo na tako surovom tržištu koje je odavno bezecenovano od najjačih naftnih kompanija. Posmatrajmo MOL, mađarsku petrohemijsku industriju aktivnu u 13 država, sa dve velike rafinerije i sa pogonima za istraživanje i vađenje nafte u Rusiji i Kazahstanu.
Otprilike polovinu svojih potreba realizuje iz sopstvenih nalazišta, što je znatno povoljnije od nabavke sirove nafte na tržištu. Kod pančevačke rafinerije, poređenja radi, udeo sopstvene nafte je do 22 odsto. Ipak, MOL se ne odlučuje da aktivira rafineriju u Rijeci u čiji je posed svojevremeno došao kupovinom celog sistema INE. Rizik je prevelik.
Pročitaj još
Manji evropski kolač
Iskustvo nekadašnje Jugoslavije je takođe korisno. Dugoročni državni plan je bio razvoj prerade nafte ceneći da će se velika produkcija prodati na evropskom tržištu. No, pokazalo se da za izlazak na najlukrativnije tržište nije dovoljno postići visok kvalitet dizela i benzina.
Tu je konkurencija najjačih naftnih kompanija na svetu, a sada je sve aktuelniji i aranžman između SAD i Evropske unije po kome bi Evropljani kupovali naftu i goriva od SAD kako bi izrazito visok suficit u razmeni od cirka 420 milijardi dolara godišnje sveli na ne više od 100 milijardi, mada Ameri pritiskaju da se robna razmena potpuno ujednači.
U svakom slučaju, dobar deo evropskog tržišta nafte i goriva biće dodeljen partneru sa druge strane Atlantika, pa će svi iz ostatka sveta ubuduće morati da se zadovoljavaju manjim „evropskim kolačem".
Bilo bi lepo i veoma korisno imati dve rafinerije evropskog nivoa. Osetilo bi se to na rast nacionalnog BDP-a, na uvećanje izvoza, na punjenje državnog budžeta, zaposlenost. Ali, reč je o izuzetno velikoj investiciji o čijoj uspešnosti odlučuje veličina i kvalitet tržišta koje tek valja osvojiti. Poseban je izazov što se svet sve više udaljava od "jedinstvenog svetskog tržišta" i polako preorijentiše na nekoliko regionalnih međusobno poprilično razdvojenih.
To je tok zbivanja koji najmoćnijima unapred i bez konkurencije obezbeđuje ne mali deo tržišta. Ostalima šta preostane. U takvim prilikama osvojiti strano tržište biće neuporedivo teže nego do sada i to je ono o čemu će investitori ubuduće morati prioritetno da razmišljaju. Pogotovo kada je reč o tako skupom i izazovnom projektu kakav je izgradnja rafinerije više nego pristojnog kapaciteta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
0
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
0
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
0
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
23
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
14
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
48
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Ekonomista Đogović: Država neće smanjiti akcize na gorivo jer mora da puni budžet zbog Expo-a
11.12.2025.•
13
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da zbog nerešavanja situacije oko NIS-a zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.
Manje od 60.000 multimilionera kontroliše većinu bogatstva u svetu
10.12.2025.•
3
Manje od 60.000 multimilionera, odnosno 0,001 odsto stanovništva sveta, danas kontroliše tri puta veće bogatstvo od donje polovine čovečanstva.
Francuska kompanija Vansi više nije zainteresovana za banjalučki aerodrom
10.12.2025.•
1
Francuska kompanija Vansi Erports, jedan od najvećih aerodromskih operatera na svetu, više nije zainteresovana za koncesiju nad Aerodromom Banjaluka.
Komentari 9
Geza von Delvidek
Petar Stanojevic
S paznjom sam procitao Vas tekst. Zaista nisam imao puno toga da zamerim, a kako bih i mogao kada je Vas tekst, u stvari, oko 2/3 preuzet moj tekst ili izjave koji ste iskoristili bez navodjenja autora. Zamolio bih Vas, radi citalaca, da se bolje obavestite o mojim kvalifikacijama koje su javno dostupne u vise varijanti na internetu. Mislim da kao nekadasnji direktor razvoja NIS, poslednji direktor Jugopetrola, graditelj 70 benzinskih stanica i 3 postrojenja u rafineriji Pancevo, pomocnik ministra za naftu i gas, podpredsednik Nacionalnog Naftnog komiteteta Srbije, clan Izvrsnog odbora Srpskog Komiteta za Energiju Svetskog Saveza za energiju, imam pravo na svoje mislenje kakvo god da je ono.
S postovanjem, Prof. dr Petar Stanojevic, dipl. inz.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar