Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto

Autor: Beta

Info

28.04.2025.

15:35 > 15:55

Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.

Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto

Foto: Pixabay (ilustracija)

Taj rast, kako je navedeno, biće posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.

Dodaje se da realizaciju tog scenarija mogu ugroziti negativni rizici, koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvoznm robom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.

"Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva", ocenila je SB.

Privreda Srbije je, kako je navedeno, u 2024. godini ostvarila međugodišnji rast od 3,9 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga.

Ističe se da je ozbiljna suša, koja je pogodila Srbiju u leto 2024, značajno uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine.

Stopa nezaposlenosti bila je prosečnih 8,6 odsto, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava, dostigavši 51,4 odsto, uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja.

U 2024. stopa siromaštva opala je na 7,7 odsto, a kako se dodaje, predviđa se njen dalji pad "nešto" sporijim tempom.

Direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara ocenio je da država ima dobar potencijal da ubrza svoju srednoročnu stopu rasta na nivo viši od četiri odsto.

"Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije", rekao je Pontara.

Prema projekcijama Svetske banke, ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti, koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika što bi, kako se dodaje, moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača.

SB predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore u ovoj godini dostići 3,2 odsto, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije.

U 2026. godini, kako je navedeno, očekuje se ubrzanje rasta na 3,5 odsto.

"Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja. S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana", rekla je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Ona je navela da bi usporena ekonomska aktivnost u EU i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli da utiču negativno na izglede za rast tog regiona.

Ocenjeno je da će neizvesnost na polju globalne trgovine "verovatno" uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi, kako se dodaje, moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka.

U izveštaju je ukazano i na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti.

Među ključnim merama su, kako se navodi, uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.

U zemljama Zapadnog Balkana bi, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja "zelenih traka" radi pojednostavljenja prekogranične trgovine, moglo dalje unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.

SB je ocenila i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja u tom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.

"Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija", piše u izveštaju SB.

Dodaje se da bi jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo da se spreči osiromašivanje pojedinaca, kao i da bi prekvalifikacija radnika za "zelena" radna mesta doprinela da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.