Šta sve (ne) možeš u Avganistanu kad si devojčica/žena?

Jedan od vođa talibana u oblasti Rustak naredio je da sve žene starije od 15 i mlađe od 40 treba da se udaju za talibanske borce, prenose svetski mediji.
Kako je za "Žurnal" ispričao jedan lokalac, tražili su mu da preda petnaestogodišnju ćerku talibanima. Umesto toga, pobegao je u Kabul. Studentkinja prava iz istog regiona, rekla je za NBC da je pobegla iz svog grada plašeći se da će biti primorana da se uda.
 
"Osećala sam strah, bespomoćnost, bes", rekla je, dodajući da bi radije umrla nego da doživi takvu sudbinu.
 
Ovo sve dolazi u danima kada talibanski PR tim pokušava da uveri svet da će poštovati ženska prava, ali u okviru šerijatskog zakona. Imaju li onda žene razloga da se plaše?
 
Samo nekoliko dana pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom, doktorka Akbari iz Rustak oblasti morala je da pobegne iz zemlje, jer je nedeljama unazad dobijala pretnje smrću od lokalnog talibanskog vođe zato što je njegovoj trinaestogodišnjoj supruzi dala sredstva za kontracepciju, jer je smatrala da je opasno da u tim godinama zatrudni. 
 
"Ulazimo u grad. Dolazim po tebe", bila je poslednja poruka koju je od njega dobila pre nego što je bez kofera i bez pozdrava sa svojom porodicom otišla pravo iz ordinacije na aerodrom.
 
Ali šta je sa onima koje su ostale, uključujući i tu trinaestogodišnju devojčicu koja je gurnuta u život koji nije želela i za koji nije bila spremna? Kako će njihov život izgledati?
 
Osuđene na nevidljivo postojanje
 
Sudeći po davnoj i ne tako davnoj prošlosti, teško da će se tako nešto moći zapravo nazvati život.
 
Jedno od pravila koje je primenjivano i ranije pod talibanskom vlašću je da žena ne sme biti sama u javnosti, odnosno bez supruga ili muškarca sa kojim je u krvnom srodstvu. 
 
  
 
"Pošto nijedan muškarac ne bi trebalo da čuje ženske korake, žene ne smeju da nose visoke štikle", kaže jedno od pravila. Sledi i to da nijedan stranac ne bi trebalo da čuje ženu u javnosti, odnosno da ona ne sme da priča glasno. Samim tim žena je osuđena na tiho postojanje kojim ne uznemirava i ne nadjačava muškarca, odnosno, na nepostojanje.
 
U prilog tome govori i pravilo koje propisuje da žena u svojoj kući ne bi smela da bude viđena sa ulice, pa bi tako svi prozori na prizemlju kuća ili zgrada trebalo da budu prekriveni ili prefarbani, a žene ne smeju da se pojavljuju ni na terasama. Zabranjeno je i da se žene fotografišu i da se njihove slike izlažu bilo gde. 
 
Institucija prinudnog braka u Avganistanu se održala, naročito u ruralnim delovima zemlje, i za vreme američkog prisustva, ali sa njihovim dolaskom očekuje se da postaje pravilo. Nisu bezbedne ni jedanaestogodišnje devojčice, iako postoji zakon koji propisuje da je 16 godina donja granica za venčavanje. Posledice dečijih brakova su vidljive i po tome što devojčice napuštaju školu, a mnoge od njih preminu pre punoletstva zbog ranih porođaja koji podrazumevaju brojne zdravstvene rizike.
 
ŠkolovaNE i zaposleNE
 
Prethodnih dana čitali smo i vesti o zatvaranju škola, sprečavanju žena da idu na fakultete, kao i otpuštanju žena sa njihovih radnih mesta. Žene koje su bile pionirke u borbi za ravnopravnost u Avganistanu, sada su primorane da sede kod kuće iza prefarbanih prozora i pričaju glasom dovoljno tihim da ne nadjačaju muški. 
 
Ukoliko ženama zabrane rad u bolnicama, pitanje je kako će žene imati priliku da se leče, ako im je, po šerijatskom zakonu, nije dozvoljeno da idu kod muških lekara. Da li će biti ostavljene da umru?
 
  
 
A kako će se obrazovati nove doktorke ako obrazovanje za devojčice bude zabranjeno? Tokom svoje prethodne petogodišnje vladavine talibani su potpuno zabranili školovanje za devojčice, a čak i za vreme avganistanske vlade pod američkim pokroviteljstvom, devojčice su bile diskriminisane u sistemu obrazovanja. 
 
Prema podacima UNICEF-a 66 odsto devojčica starosti između 12 i 15 ne ide u školu, nasuprot 40 odsto dečaka istih godina koji ne pohađaju nastavu. Samo 19 odsto odraslih Avganistanki je pismeno, dok 49 odsto muškaraca zna da čita i piše. 
 
Koliko vredi ženski život?
 
Šta se dešava kada se žene pobune ili nenamerno prekrše neko od besmislenih pravila onih koji upravljaju njihovim životom odnosno imitacijom života?
 
Raniji primeri kažnjavana govore da će im odseći nožni palac ako nalakiraju nokte. U Kabulu 1996. za vreme prethodne vladavine talibana 225 žena je uhapšeno i bičevano po nogama i leđima zato što su bile "neprimereno obučene". Iste godine jedan muž je svoju suprugu zaključao u podrum, a mučenje i izolacija trajali su tri godine. Nakon tri godine nepodnošljivog života, ona je ubila svog muža (neki izvori kažu da je to uradila njihova ćerka, a da je ona priznala ubistvo kako bi je zaštitila). Pogubljena je na gradskom stadionu ispred 30.000 posmatrača. 
 
Poznata je i priča o devojci po imenu Bibi Ajiša koja je sa 12 godina prinuđena na brak sa nasilnim mužem kako bi se izmirile dve porodice. Kada je pobegla od nasilnika, talibanski zapovednik naredio je da bude kažnjena za primer, kako druge devojke u selu ne bi pomislile da urade nešto slično. Odsekli su joj uši i nos i ostavili je misleći da je mrtva. Ajiša je preživela. Otpuzala je do kuće svog dede, misleći da će on da joj pomogne. Odbio je. Na kraju je otišla do američke vojne baze. Sada živi u Merilendu u Americi.
 
  
 
Ali šta je sa onima koje su ostale? Šta sve ne mogu u svojoj zemlji zato što su rođene kao devojčice? 
 
Malo je toga što zapravo mogu, pred licem zastrašujućeg tlačitelja. Videli smo prethodnih dana i video snimak pet, šest hrabrih žena koje protestuju na ulicama Kabula. Ne znamo šta se desilo sa njima nakon što su kamere isključene. Znamo da je podići glas, u ovakvoj atmosferi u kojoj se njihovi životi smatraju jeftinim, preskupo. Znamo i da niko drugi to neće uraditi. Znamo i da je neophodno. Za sve druge devojčice. Za sve druge Ajiše. 
  • Zena robinja

    06.09.2021 13:20
    Nadam se da ce Nejra Latić Hulusić, reziserka iz BiH izneti svoj stav o pravima muslimanskih zena u Avganistanu. Ona se vrlo glasno zalaze za pravo slobode izbora muslimanskih zena...da se kupaju u burkiniju u jezeru, u civilizaciji.
  • Sasa

    24.08.2021 09:47
    dd
    Ovo je potpuno normalno. Ovi Ljudi tako zive 1400 godina. Amer isu hteli da za 20 godina potisnu 1400 godina. To je nemoguce.
    Pored toga su bili vrlo neiskreni. Ameicki saveznici Arabija i Jordan i Emirati i Brunejm itd, imaju ista ovaka prava za zene, pa nisu ispljuvani u zapadnoj stampi. Ako su ono OK zasto Afganistan nije OK. Zato sto se ne pokorava USA. Dakle USA bas briga za prava zena i ostalih. Zanima ih samo pokoravanje a sve ove price o brizi za zene su price za naivne.
    Dakle, talibani su patrioti koj su proterali okupatora i kvislinge.
    Propaganda o primitivnosti talibana sluzi da zamaskira cinjenicu da su amerikanci okupatori. Inace amerikanci ne bi bili saveznici sa Arabijiom i Jordanom, nego bi i tamo ratiovali za prava zena (koja su ista kao talibanskom afganistanu).
  • @V5

    21.08.2021 20:47
    Pa sta mislis, koga su 2001. smakli sa vlasti? Iste ove talibane. Naravno da treba u takvim slucajevima, ne samo Amerikanci vec i Rusi i Kinezi da reaguju a ne samo kad nekome odgovara neki teritorijalni interes. Takvi poput tebe bi i 1941. cutali na Hitlera.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".