Liman je Srbija

Prošla sedmica u Novom Sadu pokazala je kako izgleda sedam dana života u gradu u kojem ne biste želeli da vam odrastaju deca.
Liman je Srbija
Foto: 021.rs
Grubo zvuči, pomalo i kao preterivanje, ali kad se osvrnete preko ramena niste ni svesni šta ste preturili preko novosadskih glava. Ako je tu glavobolja, možda će vam biti jasnije zbog čega je. Sreća je što nije svaka nedelja kao prošla. To što umemo da racionalizujemo svako ludilo oko nas ne znači da je reč o dobroj praksi i da ćemo zbog toga živeti bolje ili mirnije. 
 
Ukratko, imali smo molersku histeriju, malu maturu na početku godine, reminiscenciju na kraj osamdesetih i Bracu Kertesa, ubistvo, ranjavanje koje će se ispostaviti važnijim od ubistva, rasvetljavanje ubistva koje ukazuje na to da kad bi srpska policija bila šala, Vulin bi bio "punchline", jer kome još padne da ljudima čestita "ovakvu policiju i ovakvo tužilaštvo" nakon pucnjave u kvartu.
 
U sredu je organizovan skup na kom su bili srednjoškolci i muškarci koji su se krili pod maskama, kačketima, kapuljačama. Vijorila se zastava sa likom predsednika Aleksandra Vučića, a na transparentu je bila ispisana parola Srpske napredne stranke da "predaja nije opcija". Glavni cilj je bio zastrašivanje neposlušnih građana sa Limana, a usputni promocija odbrane srpskih vrednosti u srpskoj Vojvodini. Slika je, zapravo, bila prilično tužna.
 
Podjednako tužna bi bila da su ti mladi vijorili i zastave sa likom Dragana Đilasa, Marinike Tepić ili nekog 105. samoproklamovanog lidera opozicije. Pojedinac, sve i da se zove Aleksandar a preziva Vučić, ne rešava sam probleme, već ih rešavaju ljudi koji znaju šta rade, koji su znanje stekli radom, a ne poltronisanjem i pešačenjem na mitinzima bilo koje političke opcije. 
 
Dan nakon što se desio otužni skup i u danu u kojem se dogodilo ubistvo mladića, objavljen je intervju nakon čijeg čitanja imate osećaj da vi ne idete kroz život, već on prolazi kroz vas dok vi stojite u mestu. Partner Mekinsija Ivan Ostojić, govorio je za "Nedeljnik", između ostalog, i o tome da sledi velika bitka za talente, dodajući da je "ključna lekcija za države i kompanije da dolazi takmičenje za intelektualni kapital i znanje". Na pitanje koja su tri njegova saveta za Srbiju, prvo što navodi jeste to da je "fundament obrazovanje, odnosno ekonomija znanja".
 
Bez obzira na to što se dogodilo prošle nedelje na Limanu, nesporno je da je Srbija zemlja koja ima talente, kao što je nesporno i da talenti iz Srbije odlaze. Primer toga je i Ivan Ostojić, student generacije na Molekularnoj biologiji Beogradskog univerziteta. I među decom koja su marširala prvog dana škole, sa rančevima na leđima, ima talenata, ali koji će njihov zaključak biti ako im se uz priču da predaja nije opcija, potura i to da prodaja jeste?
 
Da ima talenata pokazuje i to što je okupljanje mladosti na Limanu nadgledala i reminiscencija Brace Kertesa, kojeg država prepoznaje kao mladog regionalnog lidera, iako se biznis plan kompanije kojom upravlja zasniva i na bliskosti sa vladajućom partijom. I sam Ostojić kaže da je Srbiji potrebno liderstvo, pa je dobro što država lidere prepoznaje, pogotovo kada svoje upravljačke sposobnosti pokazuju na ulici. 
 
Zaludni su svi timovi koji bi trebalo da spreče "odliv mozgova" ukoliko se ne rešava osnova svega - normalan život. Zaludna je svaka radna grupa ukoliko liderstvom nazivamo poslušnost i osionost. Ukoliko talenat gajimo na ulici, a ne u školama. Ukoliko se oslanjamo na to da nam, kako primećuje Ostojić, neki "tata" rešava probleme. 
 
Srbija je zemlja u kojoj svaki put vodi ka graničnom prelazu i to nije posledica života u poslednjih 10 godina, već je posledica svih propuštenih prilika u poslednjih 30. 
 
Predaja, u svakom slučaju, nije opcija. Samo je problem što će borba biti bezvredna ukoliko mladima ni Srbija, ovakva kakva je u svojoj limanskoj stvarnosti, nije opcija. 
  • Dragana

    11.09.2021 05:05
    Odličan tekst
    Nikako da razlučimo šta je zemlja a šta je država. Moja je zemlja Srbija i ponosno kažem da sam iz Vojvodine i vaspitana sam da svoje volim a tuđe poštujem i družim se sa ljudima bez obzira koju kapu nose i kom se Bogu mole. Tri su mi stvari svete moje zemlje: zastava, grb i himna. To su svetinje u koje se ne dira. E sad država su ovi koji su na vlasti a i oni koji bi da i oni ''malo zasednu'' i kad krenu da svete stvari koriste u svojim malim interesima to je toliko jadno i toliko ponižavajuće što se ljudi međusobno dele i svađaju zarad tuđih interesa. Elem zemlja se voli a država se bira...
  • Vesna

    10.09.2021 00:56
    LIMAN DRŽAVA
    Opet, LIMAN DRŽAVA!
  • dr

    09.09.2021 14:22
    Laza Lazarević, psihijatrija
    Ovakve ideje mogu da imaju samo bolesni umovi, a ovi što su farbali oni ne znaju ni šta su farbali, niti kako izgleda zastava RS.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".