Cinična bezosećajnost

Žalosno je ali je istina da mi u Srbiji zapravo ne znamo koliko nam ljudi umire i koliko ih je umrlo od kovida.
Cinična bezosećajnost
Foto: Medija centar Beograd

Vrednost zvanično objavljivanih podataka je najblaže rečeno krajnje problematična – opšte je poznato da je broj i obolelih i umrlih izvesno daleko veći.

Gotovo je suvišno podsećati da su novinari BIRN-a otkrili i dokumentovali da su tokom 2020. postojale uredno popunjene potvrde o smrti u kojima je kovid kao uzrok naveden u preko 10.000 slučajeva, a da je istovremeno javnosti zvanično saopštavan višestruko manji broj, oko 3.000.

Suočena s tim činjenicama i reakcijama javnosti, Vlada nije mogla izbeći formiranje Komisije za analizu smrtnih ishoda. Međutim, po svemu sudeći, Komisiju je formirala zbog toga da bi se ova ogromna razlika pokušala zataškati, a ne da bi se objasnila. Jer i kad je zvanično saopštila da je u Srbiji od kovida u 2020. preminulo 10.356 ljudi, zataškan je bitan detalj – ovaj broj je utvrđen samo na osnovu potvrda o smrti u kojima su lekari tokom prošle godine kao uzrok smrti naveli kovid. 
 
Dakle podatak o 10.356 preminulih, iako je predstavljen kao najveći mogući broj, zapravo je najmanji mogući, dobijen samo sabiranjem potvrda o smrti koje su po redovnoj proceduri stizale u Republički zavod za statistiku. Nije vršena nikakva revizija drugih mogućih slučajeva. Sličnu situaciju izvesno možemo očekivati i u vezi s podacima za 2021.
 
Statistički podaci o "višku smrtnosti", odnosno povećanom broju umrlih u odnosu na petogodišnji prosek govore o oko 30.000 mrtvih više u nepune dve godine. Ilustracije radi, Srbija je toliko mrtvih ukupno imala u bitkama na Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu.
 
Uprkos svemu tome, Vladi ne pada na pamet da odgovori na pitanje kako je ovakvo bezočno manipulisanje podacima i obmanjivanje javnosti uopšte moguće.
 
I pre neki dan gostujući na televiziji premijerka Brnabić je ignorisala to pitanje kao da ne postoji. Umesto da odgovori, odbacila je sve kritike na račun Kriznog štaba, Vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa borbom protiv korona virusa pomoću uobičajene paušalne diskvalifikacije kritičara: "Ti ljudi ni u jednom trenutku ne razmišljaju kako možemo da pobedimo pandemiju, već kako da virus iskoriste u političke svrhe".
 
To nije ništa neobično. Premijerka ne odgovara građanima ni na brojna druga, u vezi s borbom protiv pandemije odavno otvorena pitanja. Pre svega zašto je Vlada Republike Srbije sve podatke o svim nabavkama lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne lične opreme i drugih neophodnih sredstava i opreme radi lečenja obolelih proglasila za "strogo poverljive"?
 
Pa onda, na primer, koliko smo imali respiratora pre epidemije kovida 19? Koliko ih sad imamo? Koliko smo ih kupili u toku epidemije? Koliko ih je isporučeno? Koliko javnog novca je potrošeno za to? Šta znamo o ceni, drugim uslovima nabavke, posebno o kvalitetu respiratora? Šta o tome da li je nabavka nepoznatog ali, po kontradiktornim izjavama zvaničnika, ogromnog broja respiratora (za šta je potrošeno više desetina, verovatno i stotina miliona evra) bila opravdana "spasavanjem ljudskih života"?
 
Da li je suvišno podsećati premijerku da je svojevremeno i ljude koji su postavljali ova sasvim legitimna pitanja diskvalifikovala kao "one koji ne žele dobro svojoj zemlji"? I da je obećala da će odgovore na njih dati "odmah po ukidanju vanrednog stanja". I da je vanredno stanje ukinuto pre godinu i po dana, a da ona po običaju obećano nije ispunila.
 
Ali sve navedeno nije povod za ovaj tekst. Povod je mnogo sitniji: radi se zapravo o samo nekoliko reči kojima je premijerka Srbije ocenila epidemiološku situaciju u Srbiji. Gostujući na svojoj omiljenoj TV Pink, u svojoj omiljenoj emisiji „Hit tvit“, rekla je: "Situacija nije naivna".
 
Nije naivna? Na dan kad je od kovida umrlo 69 ljudi, što je do sada najveći broj umrlih u jednom danu od ove opake bolesti u Srbiji, i kad nam je dugo, danima pre toga svakog dana od kovida umiralo više desetina ljudi.
 
Taj broj, sedamdesetak mrtvih u jednom danu, za zemlju od oko sedam miliona stanovnika je ogroman. Pomnožen sa recimo 200 koliko puta Kina ima više stanovnika, ili sa 20 koliko puta više ih ima Rusija, ili 12 koliko puta više ih ima Nemačka – to daje 14.000, odnosno 1.400 ili 840 mrtvih u jednom danu. Možete li da zamislite premijere tih zemalja kako situaciju u kojoj danima umire toliko ljudi nonšalantno opisuju rečima "nije naivna".
 
Neprijatno je videti da je to u Srbiji ipak moguće. Naravno, ceo famozni nastup premijerke je samo još jedna u dugom nizu potvrda spremnosti da se izbegava odgovornost, diskvalifikuju politički protivnici i svako ko si dopušta da misli kritički, dok se uporno retušira slika stvarnosti. Ali ipak opisivati situaciju sa "nije naivna" u zemlji koja je po broju umrlih u odnosu na ukupan broj stanovnika žalosni lider u svetu i koju ogroman broj građana (ne samo oni koji svakodnevno zauvek ispraćaju svoje rođake i prijatelje) doživljava kao katastrofalnu i tragičnu, nije samo jadan, providan pokušaj retuširanja stvarnosti nego i nešto još gore – teško nadmašiv primer cinične politikantske bezosećajnosti.

Tekst "Cinična bezosećajnost" Roboljuba Šabića prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Znaci

    11.11.2021 03:43
    Znaci
    Znaci, sreli se Ana i Mujo i Haso i pita ona "jeste se vakcinisali? Situacija nije naivna..." a oni njoj:"A sto bi se bolan cjepili?" znaci tako nesto, znaci, al' ja uvek ispricam vic lose, znaci, znaci "lose" se pise, znaci, a vic se pamti. Znaci.
  • 002211

    11.11.2021 00:49
    Ali.. moje dve sestre iz istog grada neće doći kod mene skoro 2 decenije, niti se čuti za mene....
  • Mima

    10.11.2021 20:56
    Odličan tekst
    Bravo gospodine Šabiću!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.