Piše En Eplbaum: Kakofonija - haos - strah

Autor: En Eplbaum

Info

17.12.2021.

09:50 > 11:12

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Piše En Eplbaum: Kakofonija - haos - strah

Foto: 021.rs

Portal 021.rs, uz dozvolu Akademske knjige, objavljuje deo iz ove svojevrsne hronike od 2016. do 2020. godine.

Sumrak demokratije

Naša nova revolucija u komunikacijama bila je mnogo brža nego išta što nam je poznato odranije.

Pošto je pronađena presa za štampu bilo je potrebno mnogo vekova da Evropljani postanu pismeni; nakon pronalaska radija novine nisu prestale da postoje. Nasuprot tome, ekspresan prelazak novca za oglašavanje u internetkompanije za samo jednu deceniju ozbiljno je oštetilo sposobnost i novina i radija da sakupljaju i prezentuju informacije.

Mnogi, mada ne svi, prestali su da izveštavaju o novostima; mnogi, iako ne svi, na kraju će prestati da postoje. Najčešći poslovni model, zasnovan na reklamiranju okrenutom opštoj populaciji, značio je da su prisiljeni da služe opštem javnom interesu i da održavaju barem teorijsku posvećenost objektivnosti. Mogli su biti pristrasni, obzirni i dosadni, ali su odstranjivali nečuvene teorije zavere iz debata. Bili su obavezani sudovima i regulatorima. Njihovi su se novinari držali formalnih i neformalnih etičkih pravila.

Nadasve, stare novine i emiteri bili su stvorili mogućnost jednog nacionalnog razgovora. U mnogim naprednim demokratijama sada nema nikakve zajedničke debate, a kamoli nekakve zajedničke "priče". Ljudi su oduvek imali različita mišljenja, ali sada imaju različite činjenice.

U isto vreme, u informativnoj sferi bez autoriteta, političkih, kulturnih, moralnih, i bez izvora od poverenja nije lako razlikovati teoriju zavere od istinite priče. Lažne, pristrasne i često namerno obmanjujuće priče sada se šire u digitalnim požarima, u slapovima laži koji se kreću isuviše brzo da bi ih pratili oni koji proveravaju činjenice. A čak i da su u stanju da ih proveravaju to više nije važno: deo javnosti nikad neće čitati niti videti vebsajtove na kojima se činjenice proveravaju, a ako ih i vide neće im verovati. Kampanja Dominika Kamingsa za izlazak iz EU dokazala je da je moguće lagati, opetovano, i izvući se s tim.

Stvar nije tek u lažnim pričama, netačnim činjenicama, pa čak ni u izbornim kampanjama ili spin-doktorima: sami algoritmi društvenih mreža ohrabruju lažnu percepciju sveta. Ljudi klikću na vesti koje žele da čuju; Fejsbuk, Jutjub i Gugl im potom pokazuju više onog čemu su već skloni, bila to neka vrsta sapuna ili konkretna forma politike. Algoritmi takođe radikalizuju one koji ih koriste. Ako kliknete na savršeno legitimne antiimigracione Jutjub kanale, na primer, to vas sa samo nekoliko klikova može odvesti na sajtove belih nacionalista, a potom i na one nasilnih ksenofoba.

Zato što su osmišljeni da vas zadrže onlajn, algoritmi prednost daju emocijama, posebno ljutnji i strahu, i zato što podstiču zavisnost, sajtovi utiču na način na koji ljudi ne očekuju. Ljutnja postaje navika, polarizacija normalna. Čak i ako još uvek nisu primarni izvor vesti za sve Amerikance, društvene mreže već pomažu u oblikovanju toga kako političari i novinari tumače svet i kako ga prikazuju. Polarizacija se premestila iz onlajn sveta u stvarnost.

Rezultat je hiperprivrženost koja doprinosi nepoverenju u "normalnu" politiku, u političare "establišmenta", u ismejane "stručnjake" i "mejnstrim" institucije, uključujući sudove, policiju, javne službenike. Kako narasta polarizacija, zaposleni u državi konstantno su predstavljani kao da su ih protivnici "uhvatili na delu". Nimalo nije slučajno da su Pravo i pravda u Poljskoj, bregzitovci u Britaniji i Trampova administracija u SAD-u pokrenuli verbalne napade na javne državne službenike i profesionalne diplomate. Nije slučajno da su sudovi i sudije sada takođe predmeti kritike, kontrole i ljutnje na toliko drugih mesta. Ne može biti neutralnosti u polarizovanom svetu zato što ne može biti nepartijskih ili apolitičnih institucija.

Medijum debate takođe je promenio njenu prirodu. Reklame za fenove za kosu, vesti o popzvezdama, priče o tržištu obveznica, beleške od naših prijatelja i internetmimovi krajnje desnice stižu u konstantnoj struji na naše telefone i kompjutere, i svaki naizgled ima istu težinu i važnost. Ako se najveći deo političkih razgovora nekad odvijao u zakonodavnim telima, kolumnama u novinama, televizijskim studijima ili po barovima, sada se obično odvija onlajn, u virtualnoj stvarnosti u kojoj se čitaoci i pisci osećaju udaljeni jedni od drugih i od tema koje opisuju, gde svako može biti anoniman i niko ne mora preuzeti odgovornost za ono što kaže.

Redit, Tviter i Fejsbuk postali su savršen medijum za ironiju, parodiju i cinične mimove: ljudi ih otvaraju da surfuju i da se zabave. Nije čudo da obilje "ironičnih", "parodičnih" i "šaljivih" političkih kandidata odjednom pobeđuje na izborima u zemljama koje su toliko različite kao što su Island, Italija i Srbija. Neki su bezopasni; neki nisu. Generacija mladih sada gleda na izbore kao na priliku da iskažu svoj prezir prema demokratiji, glasajući za ljude koji se čak ni ne pretvaraju da imaju politička gledišta.

To ne znači da se možemo vratiti ili da bi trebalo da se vratimo na analognu prošlost: mnogo je toga što je bilo pogrešno u starom medijskom svetu i mnogo je toga što je ispravno u novom: politički pokreti, onlajn forumi i nove ideje koje ne bi postojale bez novog sveta. No, sve te promene od fragmentacije javne sfere do odsustva političkog centra, od uspona strančarenja do opadanja uticaja uvažavanih neutralnih institucija, čini se da zamara ljude koji imaju problema sa složenošću i višeglasjem.

Čak i ako nismo živeli tokom vremena rapidne demografske promene, čak i da ekonomija nije u haosu, i da nema zdravstvene krize, još uvek je tačno da fragmentacija na levi centar i desni centar, uspon separatističkih pokreta u nekim zemljama, narastanje agresivne retorike, širenje rasističkih i ekstremističkih glasova koji su pola veka bili marginalizovani, da će sve to uveriti velik deo glasača da glasaju za nekog ko obećava novi i uređeniji poredak. Brojni su sveži primeri kako to funkcioniše. Uništenje dvostranačkog dogovaranja u Kongresu u SAD-u tokom devedesetih godina dvadesetog veka, dolazak u središte poljske politike teorijama zavera sklone partije Pravo i pravda 2005. godine, glasanje za Bregzit 2016, svi ti polarizujući momenti radikalizovali su populaciju u tim zemljama.

Kako piše Karen Štener, "što je više poruka u međusobnom sukobu to se ljudi više osećaju ljuti". Poljska književnica Olga Tokarčuk izrazila je istu ideju u predavanju povodom dodele Nobelove nagrade 2019: "Umesto da slušamo harmoniju sveta slušamo kakofoniju zvukova, nesnosni statički šum iz koga u očaju pokušavamo izvući nešto mirniju melodiju, ma i najslabiji ritam".

Moderne demokratske institucije, izgrađene za doba s veoma različitom informacionom tehnologijom, nude malo komfora onima koji su ljuti zbog nesloge. Glasanje, vođenje kampanje, obrazovanje koalicija – sve se to čini nazadnim u svetu gde se druge stvari tako brzo događaju. Možete pritisnuti dugme na telefonu i kupiti cipele, ali treba da prođu meseci dok se obrazuje vladajuća koalicija u Švedskoj. Možete "skinuti" film dok pljesnete dlanom o dlan, ali potrebne su godine za raspravu o nekom problemu u kanadskom parlamentu. To je mnogo gore na međunarodnom nivou: višenacionalnim institucijama kao EU ili NATO izuzetno je teško da donose brze odluke ili da nešto brzo menjaju. Nimalo ne iznenađuje to što se ljudi boje promena koje donosi tehnologija i takođe, s dobrim razlogom, što se boje da njihove političke vođe neće biti sposobne da se nose s njima.

Na jednoj strani brbljav, neskladan zvuk moderne politike, srditost na kablovskim televizijama i udarnim vestima, brz tempo društvenih mreža, najnovije vesti koje se međusobno prestižu dok prolazimo kroz njih; na drugoj strani mlitavost birokratije i sudova. Sve je to nerviralo deo populacije koji prednost daje jedinstvu i homogenosti. Sama demokratija oduvek je bila glasna i bučna, ali kada se prate njena pravila na kraju stvara konsenzus. Moderna debata ne stvara konsenzus. Umesto toga, ona inspiriše u nekim ljudima želju da na silu ućutkaju druge.

Taj novi svet informacija takođe nudi novi skup oruđa i taktika što ih još jedna generacija clercsa može koristiti da dopre do ljudi koji žele jednostavan jezik, nudi moćne simbole i jasne identitete. Ovih dana nema potrebe da se formiraju ulični pokreti da bi se privukli oni s autoritarnom predispozicijom.

Pokret možete konstruisati u kancelariji, sedeći pred kompjuterom. Možete testirati poruke i procenjivati odgovore. Možete pokrenuti ciljane reklamne kampanje. Možete izgraditi grupe "fanova" na Votsapu ili na Telegramu. Možete probrati teme iz prošlosti koje odgovaraju sadašnjici i prepraviti ih za određenu publiku. Možete izmišljati mimove, stvarati video zapise, sastavljati slogane osmišljene da se obraćaju strahu i besu uzrokovanim ovim velikim međunarodnim talasom kakofonije.

Možete čak i proizvesti kakofoniju, pa sami stvoriti haos, odlično znajući da će neki ljudi time biti preplašeni.

***

En Eplbaum (1965) američka je novinarka i istoričarka i spoljnopolitička kolumnistkinja za Vašington Post. Viša je saradnica Instituta Agora na Univerzitetu Džon Hopkins, a osim toga je i profesorica prakse u Londonskoj Školi Ekonomije, gde vodi Arenu, program o dezinformacijama i propagandi. U knjizi "Sumrak demokratije" analizira opadanje demokratije i uspon desničarsko-populističke politike sa snažnim autoritarnim tendencijama, i to na primerima Poljske, SAD, Velike Britanije, Mađarske i Španije. Posebnu pažnju En Eplbaum poklanja ulozi intelektualaca.

Knjigu "Sumrak demokratije" na srpskom jeziku objavila je 2021. godine Akademska knjiga iz Novog Sada. Kod pomenute izdavačke kuće danas su počeli novogodišnji popusti koji podrazumevaju 30 odsto popusta na sve naslove. Akcija će trajati do 31. decembra. Ukoliko želite da izbegnete troškove poštarine, možete ih posetiti i u njihovoj redakciji koja se nalazi u Novom Sadu, na Bulevaru Mihajla Pupina 22/4, i knjigu kupiti na licu mesta.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Noj(e)

17.12.2021 • 11:26

Kuda plovi ovaj brod

Ako je demoNkratija ikada i bila u svojoj zori, sada joj svakako lament ne može pomoći. Autokratija gazi sve pred sobom. Kakva nas budućnost očekuje, zavisi pre svega od nas. Blue pill or red pill?!

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.