Posledice sukoba u Ukrajini: Svakodnevni život će biti mnogo skuplji i nesigurniji

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

07.03.2022.

09:20 > 09:21

Najgrublje posledice snosiće stanovnici Ukrajine i Rusije, ali će se efekti ratnih razaranja i te kako osetiti i u svim evropskim zemljama.

Već posle 11 dana borbi u Ukrajini polako se uviđaju i dugoročne posledice, pre svega po žitelje obe zaraćene države, ali u zebnji i neizvesnosti su i žitelji cele Evrope. Na ulazak ruskih trupa u susednu zemlju, najmoćnije zapadne države reagovale su na dva načina: umnogostručili su pomoć Ukrajini u naoružanju, vojnoj logistici i podsticanju "dobrovoljaca", zapravo profesinalnih ratnika širom globusa, na odlazak na ratišta. Dakle, za Ukrajinu će se boriti do poslednjeg Ukrajinca.

Ekonomski rat

Međutim, posebno na duži rok mnogo je odlučnije reagovanje na ekonomskom planu. Francuski ministar za spoljne poslove Bruno Le Mer je precizno objavio da će "Zapad pokrenuti potpuni ekonomski i finansijski rat protiv Rusije i da će se najprostranija država suočiti sa kolapsom ekonomije, kao posledicom sankcija zapadnih država." U sličnom tonu su govorili i britanski premijer Boris Džonson i američki predsednik Džozef Bajden.

Zaista, posle nekoliko dana sukoba, uvedene su takve ekonomske sankcije kakve, posebno po strukturi, nisu zabeležene u dosadašnjoj istoriji. Možda nisu kompletne, ostavljena je sloboda trgovine za poprilično širok asortiman, ali osmišljene su tako da su posledice već vidljive, a njihov efekat se kontinuirano uvećava. Moglo bi se reći da su usmerene na duži rok, kolaps ruske ekonomije je samo prvi cilj. Dugoročan strateški cilj je krah ruske države.

Promena energetske politike

Suština sankcija su finansijske mere i svode se na isključivanje Rusije iz bankarskog sistema plaćanja Svift, zaplena imovine i novca ruskim firmama, bankama i pojedincima na računima u zapadnim bankama, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke. Ova poslednja mera se sada prvi put primenjuje i iznenadila je drugu stranu. Za sada ostavljena je sloboda trgovine energentima s obzirom na to da je Evropska unija po ovom pitanju veoma zavisna od Rusije, odakle stiže 35 odsto evropskih potreba za gasom i 25 odsto potrebne količine nafte.

Istovremeno, u Briselu i svim evropskim prestonicama su počeli da drastično menjaju energetsku politiku, u čemu prednjači upravo dosadašnji najveći ruski partner, Nemačka. Ne pita za cenu preorijentacije, pa se odlažu odavno planirana zatvaranja nuklearnih i energana na ugalj. Niko i ne postavlja pitanje plaćanja američkog tečnog gasa 900 evra za 1.000 kubika, dok se ruski gas iz gasovoda nabavlja za samo 300 evra. Ekologija i "zeleni plan" su momentalno gurnuti u zapećak.

Kada zavlada manija

Blaga zima ide na ruku Starom kontinentu i nekako će se pregurati do maja, mada su zalihe u skladištima 28. februara iznosile tek 29 milijardi kubika, 12 milijardi manje od dosadašnjeg minimuma na isti datum. Međutim, već sada Evropljanima je jasno da tokom leta neće biti u mogućnosti da skladišta, čiji je ukupan kapacitet 105 milijardi kubika, napune do 85 odsto što je minimum da bi se žitelji Starog kontinenta osećali bezbedno.

Kolika je manija zavladala u upravljanju enegetskim sistemima evropskih država pokazuje i iznenadna namera da se udeo struje iz gasnih elektrana, inače dragocenih za balansiranje sistema što je i najvažnija stvar u odavno započetoj preorijentaciji na obnovljive izvore, sa 47 svede na 25 odsto, što podrazumeva gašenje trećine ovih pogona. Sve zarad smanjivanja zavisnosti od ruskog gasa. Procenjuje se da će struja poskupeti još najmanje 40 odsto, s tim da će megavat umesto donedavnih 48 do 53 evra, koštati 120, a povremeno premašivati i 250 evra.

Nova vojna zaduživanja

No, posledice po svakodnevni život su u Ukrajini i Rusiji već neuporedivo teže. Ljudi ginu u sve većem broju, broj izbeglica je prevazišao milion, procene su da, zavisno od daljeg toka događaja, može dostići i do sada nezamislivih 10 miliona. Svakodnevni život je u trenu postao grozan.

Ukrajina trpi razaranje infrastrukture. Istina, na meti ruske vojske najviše je vojna infrastruktura, ali stradaju i saobraćajnice, industrijski pogoni, važni reperi za vođenje borbi. Računa se da će pad BDP biti najmanje 10 odsto, zavisno od daljih dešavanja, može biti i dva po puta veći. Grivna je već prvih dana izgubila 20 odsto vrednosti, a država se samo u prva dva meseca tekuće godine zadužila za četiri i po milijarde evra, uglavnom za naoružanje i municiju.

Nestašica i gubitak radnih mesta

Sankcije su usmerene na Rusiju i odmah su dale efekte. Rublja je za samo nekoliko dan izgubila 25 odsto vrednosti. Pad bi bio i viši da centralna banka Rusije nije referentnu kamatnu stopu preko noći sa 9,5 povisila na čak 20 odsto. Jeste se rublja malo povratila, ali pitanje je da li se može i zamisliti kolike će biti kamate. Pojedine fabrike u Rusiji zapadnih vlasnika, recimo "Folksvagen", prestao je sa proizvodnjom, a mnoga preduzeća prestala su sa uvozom u Moskvu. I jedno i drugo vodi gubitku radnih mesta.

Građani u Moskvi pohrlili su da podignu štednju iz banki, pojavila se i nestašica pojedinih artikala, recimo zimske obuće koja se, zbog uslova života, u Rusiji mnogo više rabi, time i potražuje, nego u drugim zemljama. U mnogim ruskim gradovima onemogućeno je plaćanje raznim inostranim karticama. Gotovo preko noći poseta restoranima i kafićima je spala na trećinu, dok su bioskopi postali gotovo prazni, pošto su američki producenti zaustavili isporuku novijih blokbastera.

Nagomilane devizne rezerve

Rusija se svakako pripremila za rat. Unazad desetak godina u deviznim rezervama je nagomilala 640 milijardi evra, dobar deo je iz zapadnih banaka premestila u kineske, japanske, brazilske, južnoafričke... Ipak, zabrana raspolaganja ruskoj centralnoj banci obuhvata oko polovine rezervi, pa se za sada u Moskvi oslanjaju na oko 190 milijardi evra koliko je ostavljeno u specijalnom fondu za teška vremena.

Na svetskom tržištu rat je najvidljiviji na polju energenata i hrane. Gas povremeno premašuje i 2.000 dolara za kubik, barel nafte je sa 52, koliko je koštao u avgustu, skočio na 105 dolara. Ipak, trenutna korist Rusije od visokih cena energenata nije prevelika.

Kupoprodajni ugovori su davno sklopljeni po tada tržišno preovlađujućim uslovima, a ekstradobit je samo iz vanrednih narudžbina. No, u vremenu kada najmoćniji preduzimaju sve kako bi ekonomski izolovali Rusiju, teško da se koji kupac obrati Rosnjeftu ili Gaspromu čak i za najhitniju nabavku.

Ucena pšenicom

U posebno teškoj situaciji su nerazvijene i siromašne zemlje. Tako je ovih dana Egipat, najveći kupac pšenice na svetu, pokušao da nabavi dva miliona tona. Pošto crnomorske luke ne funkcionišu, dok su i Rusija i Ukrajina, inače vodeći izvoznici žita, zaustavili inoplasman, na tender su se javili samo američki i francuski trgovci i ponudili pšenicu po 400 dolara za tonu.

Podsetimo se, do pre dva-tri meseca cena ovog ratarskog uvoza se kretala oko 235 dolara i smatrala se veoma povoljnom. Egipat nije pristao na svojevrsnu ucenu, povukao je tender, ali je pitanje kako će proći za mesec-dva kada bude ponovo potraživao robu. Njegove godišnje potrebe za pšenicom kreću se između devet i 11 miliona tona i pogađa ga drastičan skok.

Globalne cene ratarskih useva uticaće i na srpsku poljoprivredu. Kada pšenica košta 400, a kukuruz 350 dolara po toni, malo koji seljak će se odlučiti da veće površine zaseje drugim usevima. Pšenica i kukuruz ne zahtevaju ni veća ulaganja, ni većeg rada. Za sto hektara pod pšenicom dovoljno je 50, pod kukuruzom 80 radnih dana.

Osim ova dva useva, zasejaće još suncokreta na zemljištu slabijeg kvaliteta, te soju koja zahteva dosta vode, ali i relativno malo rada. Zašto bi neko da se muči sa, recimo, šećernom repom, za čiji uzgoj je neophodno ne samo znatno više ulagačkog kapitala, već i znanja za obradu, te neuporedivo više rada.

Ako se borbe produže

Srbija u Rusiju godišnje izvozi robe za oko milijardu, u Ukrajinu 280 miliona evra; problem će biti zaobilazna maršruta transporta. Kako ne rade crnomorske luke, a ne funkcioniše ni prolaz između Ukrajine i Rusije, šleperi se šalju na Poljsku, odakle se ulazi u Belorusiju, tek potom na odredište.

Nova putanja znatno poskupljuje izvoz i produžava trajanje transporta. No, najveći problem za srpske izvoznike biće pad kupovne moći ruskog stanovništva, što će se svakako odraziti na plasman jabuka, autoguma i košulja, poslednjih godina tri artikla koja najviše izvozimo na veliko tržište.

Već na početku sukoba su se pojavile brojne teškoće, kako u poslovanju, tako i u svakodnevnom životu. Teško da iko može i zamisliti koliko će svakodnevica, posebno u Evropi, svakim danom postajati sve turobnija ako se borbe budu odužile ili, ne daj Bože, dobijale na intenzitetu.

Teme

EKONOMSKA KRIZA Ukrajina

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Mare

07.03.2022 • 17:17

Kako mi se cini, Ameri ce (kao i uvek kada negde potpiruju nemire i rat) dobro da omaste brk. Evropa ce, po dobrom starom obicaju, izvuci najdeblji kraj i iz ovog americko-ruskog sukoba za prevlast. Na njena ledja ce pasti stotine hiljada izbeglica i kriza prouzrokovana promenom odnosa i jos jednim ratom.
Rusi ce da oslabe, a Amerikanci ce, nekoliko hiljada kilometara i jedan okean dalje, zadovoljno da trljaju ruke. Sto bi rekao Hrabri krojac iz crtanog filma: "Jednim udarcem ubio sam sedam!"

3 1 +2
Bogdan

07.03.2022 • 16:21

Ako se rat nastavi biće kilo brašna=kilo zlata. Teši me to što nisam stvorio porodicu, tojest što nemam decu da gledam kako se muče i pate u ovom paklu zvanom planeta Zemlja.

4 3 +1
Anonimus

07.03.2022 • 14:16

Zanimljiva i na činjenicama zasnovana analiza, sve pohvale!

14 6 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.