Siromašni gladuju, bogatiji se vozikaju

Umesto da u sve većoj krizi pomogne najsiromašnije, ezistencijalno ugrožene, država smanjivanjem akcize na gorivo za 20 odsto praktično bogate podstiče da se komotno voze automobilom.
Siromašni gladuju, bogatiji se vozikaju
Foto: Pexels (Ahmed Akacha)

Već nekoliko nedelja stariji Novosađani se jadaju da je u varoši, pa i u samom širem centru, više automobila nego ljudi. Naravno da nije, ali zapažanje ovih šetača gradom nisu bez osnova: u odnosu na pre samo mesec-dva, a posebno u odnosu na nekoliko godina unazad, ljudi je mnogo manje u kafićima, bioskopima, parkovima, na ulicama... Nasuprot tome, automobila je svakim danom sve više, pa se može učiniti da su četvorotočkaši zaista brojniji.

Jeftini polovnjaci
 
Nije teško objasniti primetno uvećanje vozila gradskim ulicama. Automobil je jeftin, dobar polovnjak, koji se može voziti još najmanje desetak godina, može da se kupi za 3.000 do 3.500 evra - gotovo džabe. Pošto je imati auto više stvar prestiža nego potreba, naravno da će velika većina, čim se malo snađe u životu, odmah kupiti vozilo. Cene polovnih su već dugo vremena izrazito povoljne.
 
Kako kod nas goriva nisu ni jeftina, ni preskupa, trošak upotrebe automobila je prihvatljiv već za one koji po ličnom standardu spadaju među prosečne. Stoga nije iznenađenje da je u Novom Sadu broj vozila već nadmašio 390 na 1.000 stanovnika, tek šezdesetak manje nego u siromašnijim gradovima država Evropske unije.
Manje slobodnog vremena i para
 
Sa druge strane, velik broj siromašnijih ljudi, posebno mladih, itekako mora da računa o utrošku svakog dinara. Duga kriza prvo je intenzivirana korona zarazom i dodatnim troškovima, a odnedavno sukobi u Ukrajini ne samo da su sve zabrinuli, već su i podstakli snažan talas poskupljenja. Na udaru se našao siromašniji sloj stanovništva koji je i u boljim vremenima samo za energiju i hranu odvajao gotovo 80 odsto prihoda. Sada kada su paštete, maslac i jeftinije salame poskupele za 30, povrće za 40, sapuni 60 a sijalice 80 odsto, celokupni porodični prihod neće biti dovoljan ni za osnovne potrebe.
 
Dakle, svi se odlučuju za dodatni rad kako bi nekako sastavili "kraj sa krajem". Za šetnje je sve manje vremena, dok je za pozorišta i kafiće sve manje novca. Naravno da su svi zabrinuti sukobima na ne baš dalekim prostorima, pa je i to razlog za smanjivanje izdataka na zabavu i druge neobavezne delatnosti.
 
Bez socijalnih karti
 
Poseban je zazor od rasta cene struje i grejanja. Država Srbija je do sada uspevala da cenu energenata drži pod kontrolom, što će kasnije osetiti proizvođači i distributeri električne energije i gasa. Teško da će moći pozitivno da posluju bez pomoći iz državnog budžeta.
 
Takođe, i gro stanovništva sluti da će do porasta cene struje i gasa doći posle 3. aprila i završenih izbora, kao što su i stanovnici svih evropskih država morali ličnim buđelarima da izdrže nezapamćeni uzlet cena energenata u poslednjih pola godine. Međutim, dosadašnje reagovanje države Srbije na vanredne događaje nije baš oduševilo. Odlučila se da za 20 odsto snizi akcize na gorivo i tako pomogne svima koji svakodnevno voze automobil. 
 
Nedostatak socijalne karte onemogućio je intervenciju na području osnovne prehrane. Jednostavno, država nema mehanizam kojim bi spoznala stvarnu situaciju. 
 
U takvim okolnostima država se odlučila za snižavanje cene goriva i tako pojeftinila upotrebu privatnih vozila, što je tipično ponašanje, po imućstvu srednjih i nešto iznad prosečnih slojeva stanovništva. Upravo su ove dve kategorije i najbrojnije, pa je tako korist od snižavanja akcize imao veliki broj žitelja, ujedno i glasača, ali ne i oni siromašniji kojima je pomoć najpotrebnija.

Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).

  • Radikalski svinjac

    01.04.2022 15:14
    Majmunolika "srpska elita" misli ako otme siromasnima da ce ziveti duze, sve dok ne dodju do lekara koji je dobio posao "preko veze"... onda dodju "Bogu na istinu"...
  • Anonimus

    01.04.2022 14:21
    Socijalna politika se vodi tako što se siromašnima, na osnovu socijalne karte, snizi cena struje i grejanja, dok im se mesećno dodeljuje, zavisno od veličine porodice, odrđena svota novca, prvenstveno za nabavke higijenskih i prehrambenih potrepština. Snizavanje cene gorivu je kupovina glasova...
  • Gvozden

    01.04.2022 13:51
    Ispravka,imati auto u gradu nije prestiz nego potreba. Pogotovo ako zivite u Novom Sadu,gradu Koji nosi etiket prestonice evropske kulture I grad Koji je drugi najveci grad u zemlji iza Beograda. U istom tom gradu kasne busevi Po 40 minuta,Koji su vise nego krsevi. Ljudi su nervozni,kasne na posao itd...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.