Uže oko vrata Srbije
Srbija ubrzano tone ka dnu. Razlog je sve teža prodaja državnih obveznica kojima se vraćaju pristigle finansijske obaveze.
Foto: Pexels (Monstera)
Od početka rata u Ukrajini, potražnja za srpskim hartijama od vrednosti svedena je na minimum, a da bismo samo isplatili one koje nam pristižu na naplatu ove godine potrebno nam je 3,5 milijardi evra.
Proteklih godina Srbija je neobično lako pozajmljivala novac emisijom obveznica. Lane, u februaru, dakle pre samo godinu dana, prodali smo državne hartije od vrednosti, nominovane u dinarima, na čak desetogodišnji rok. Tako nešto nismo uspevali decenijama unazad, pri čemu je i kamata, 2,5 odsto na godišnjem nivou, bila neuobičajeno niska s obzirom na dugu ročnost i u finansijskom svetu ne baš traženu valutu aranžmana.
Krah jeftinih zaduženja
Bilo je to vreme jeftinih kredita i masovnog zaduživanja zemalja sa ambicijom da se razvijaju po osnovu pozajmljenog kapitala. Srbija nije bila neki izuzetak, mnoge države ponašale su se slično. Ali, po svemu sudeći, lakom zaduživanju dolazi kraj, okončava se neobično dugo razdoblje lako dostupnog novca.
Istina, jasni signali otežane prodaje na tržištu obveznica uočavali su se u poslednjem kvartalu prošle sezone. Posebno su skočile kamate na prodaji hartija nominovanih u evrima. Sasvim razumljivo - kakav je interes finansijera da kupuju obveznice po kamati od 1,85 ili 2,40 odsto ako je inflacija jesenas dostizala i pet odsto? Ipak, država Srbija je uspela da pronađe rešenje emitovanjem hartija sa kraćim rokom dospeća.
Sa ratom u Ukrajini stvari se ubrzano pogoršavaju. Inflacija u Srbiji dostiže 7,2 odsto, u SAD i Evropi je još gore, teško je naći zemlju gde je ispod osam odsto. No, prethodnih godina emitovane hartije stižu na naplatu, pa će tako ove sezone biti potrebno prikupiti 3,5 milijardi evra kako bi Srbija ispunila obaveze. Međutim, tržište svakim danom sve više usporava i sve je manje potražnje za srpskim državnim obveznicama.
Mukotrpno na berzi
Ovogodišnji start na finansijskom tržištu Srbija je započela emitovanjem obveznica vrednih 60 milijardi dinara na dvogodišnji rok i uz kamatu od 2,75 odsto. To su bili uslovi sa kojima je uspešno okončala prethodnu godinu. No, 18. januara kupci su bili zainteresovani da pozajme samo 9,9 milijardi dinara. Država ponovo nudi ove hartije 8. februara i, u dobroj meri zahvaljujući prethodnim razgovorima sa ovdašnjim bankama, uspeva da pribavi oko 24,5 milijardi dinara. Po treći put iste hartije iznosi na tržište 8. marta, ali kupaca je bilo samo za 4,65 milijardi uz kamatu od 2,95 odsto. No, ministar za finansije Siniša Mali je uporan i 4. aprila ponovo pokušava da uvali državne papire. Uspeva nekako da pribavi tek 1,92 milijardi dinara.
Tako Srbija ni iz četiri pokušaja nije uspela u celosti da pribavi pozajmicu vrednu gotovo 500 miliona evra. A ove godine samo da bi se regulisale ranijih godina emitovane hartije, a koje sada pristižu na naplatu, državi će biti potrebno 3,5 milijardi evra. Ako ne bude mogla da ih nađe standardnim emitovanjem novih hartija, moraće da ide na direktan kreditni aranžman. Najverovatnije, baš kod Međunarodnog monetarnog fonda. U tom slučaju kamate su znatno više, posebno sada kada širom sveta inflacija divlja.
Mali izvoz
Možda i veća nevolja su poprilično pogoršani pokazatelji poslovanja srpske privrede. Lane je spoljnotrgovinski deficit dostigao visokih sedam milijardi evra, dok je za prva dva meseca tekuće sezone već dostigao 1,72 miljarde. Uobičajeno "peglanje" deviznim doznakama naših gastarbajtera i novcem od stranih investicija više neće biti dovoljno, tako da će se i za te potrebe morati zajmiti.
Verovatno da će se premašiti i planiranih 1,5 milijardi evra deficita budžeta, predizborna davanja i ulaganja u zaštitu od pandemije su neobično visoka i usmerena na celokupno stanovništvo, često onima kojima baš i nije potrebna pomoć.
Rat u Ukrajini će za posledicu imati da će rast BDP-a biti osetno ispod planiranih 4,5 odsto, a još je gore što privreda Nemačke trpi velike posledice sukoba. Potražnja njihovih kompanija, a to je tržište za ne tako mali broj srpskih preduzeća, biće umanjena i za trećinu. Sledstveno, biće manje posla, time i prihoda, za srpske kooperante. Moguće je da veliki manjak poslova uzroči i pad zaposlenosti u Srbiji, a od uvećanja broja radnih mesta ove sezone nema ništa. Umanjiće se i državni budžet.
Uže oko vrata
Rast BDP-a neće biti prema planu, javni dug će najverovatnije nastaviti da se uvećava, a krajem marta je iznosio 30,550 milijardi evra. Ipak, najgrublje posledice bi nastale ako se produži sasvim skromna potražnja za srpskim obveznicama, još gore bi bilo da dođe do dodatnog pada. Uz inflaciju, to bi uzročilo snažan rast kamata na finansijskom tržištu, još i veći pri direktnom sklapanju kredita.
Na kamate smo u poslednje vreme godišnje izdvajali otprilike 800 miliona evra, međutim vreme jeftinog novca prolazi i ovaj izdatak može veomo brzo biti dvostruko, pa i trostruko veći. Čak i u najpovoljnijoj varijanti pozajmljivanja obveznicama. Što se više budemo zaduživali kreditima, rašće i trošak na kamate.
Sada, u proseku, na dug od 30,5 milijardi plaćamo približno 800 miliona evra, što daje prosečnu kamatu od gotovo 2,6 odsto. Kada tržište posustane i država bude primorana na direktno kreditiranje, kamate brzo dostignu 6,5 pa i više odsto.
Ako bismo se setili Grčke od pre šest-sedam sezona videli bismo da je ova zemlja bila prinuđena da pozajmljuje i po kamati od 11,5 odsto, pa i više. Dešavalo se da u tri uzastopne godine pozajmljivačima isplati i po 30 milijardi evra, a da dug, zbog promene kursa valuta u kojima je bila zadužena, naraste. Drugim rečima, celokupna isplata je odlazila na kamate.
Slično je bilo, ne ponovilo se, i jugoslovensko iskustvo pre tri decenije.
.jpg "Nekretnine kao najsigurnija investicija: Zašto će cene stanova nastaviti da rastu?")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Komentari 17
Ja
Gavril
Жоржо
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar