Uže oko vrata Srbije
Srbija ubrzano tone ka dnu. Razlog je sve teža prodaja državnih obveznica kojima se vraćaju pristigle finansijske obaveze.
Foto: Pexels (Monstera)
Od početka rata u Ukrajini, potražnja za srpskim hartijama od vrednosti svedena je na minimum, a da bismo samo isplatili one koje nam pristižu na naplatu ove godine potrebno nam je 3,5 milijardi evra.
Proteklih godina Srbija je neobično lako pozajmljivala novac emisijom obveznica. Lane, u februaru, dakle pre samo godinu dana, prodali smo državne hartije od vrednosti, nominovane u dinarima, na čak desetogodišnji rok. Tako nešto nismo uspevali decenijama unazad, pri čemu je i kamata, 2,5 odsto na godišnjem nivou, bila neuobičajeno niska s obzirom na dugu ročnost i u finansijskom svetu ne baš traženu valutu aranžmana.
Krah jeftinih zaduženja
Bilo je to vreme jeftinih kredita i masovnog zaduživanja zemalja sa ambicijom da se razvijaju po osnovu pozajmljenog kapitala. Srbija nije bila neki izuzetak, mnoge države ponašale su se slično. Ali, po svemu sudeći, lakom zaduživanju dolazi kraj, okončava se neobično dugo razdoblje lako dostupnog novca.
Istina, jasni signali otežane prodaje na tržištu obveznica uočavali su se u poslednjem kvartalu prošle sezone. Posebno su skočile kamate na prodaji hartija nominovanih u evrima. Sasvim razumljivo - kakav je interes finansijera da kupuju obveznice po kamati od 1,85 ili 2,40 odsto ako je inflacija jesenas dostizala i pet odsto? Ipak, država Srbija je uspela da pronađe rešenje emitovanjem hartija sa kraćim rokom dospeća.
Sa ratom u Ukrajini stvari se ubrzano pogoršavaju. Inflacija u Srbiji dostiže 7,2 odsto, u SAD i Evropi je još gore, teško je naći zemlju gde je ispod osam odsto. No, prethodnih godina emitovane hartije stižu na naplatu, pa će tako ove sezone biti potrebno prikupiti 3,5 milijardi evra kako bi Srbija ispunila obaveze. Međutim, tržište svakim danom sve više usporava i sve je manje potražnje za srpskim državnim obveznicama.
Mukotrpno na berzi
Ovogodišnji start na finansijskom tržištu Srbija je započela emitovanjem obveznica vrednih 60 milijardi dinara na dvogodišnji rok i uz kamatu od 2,75 odsto. To su bili uslovi sa kojima je uspešno okončala prethodnu godinu. No, 18. januara kupci su bili zainteresovani da pozajme samo 9,9 milijardi dinara. Država ponovo nudi ove hartije 8. februara i, u dobroj meri zahvaljujući prethodnim razgovorima sa ovdašnjim bankama, uspeva da pribavi oko 24,5 milijardi dinara. Po treći put iste hartije iznosi na tržište 8. marta, ali kupaca je bilo samo za 4,65 milijardi uz kamatu od 2,95 odsto. No, ministar za finansije Siniša Mali je uporan i 4. aprila ponovo pokušava da uvali državne papire. Uspeva nekako da pribavi tek 1,92 milijardi dinara.
Tako Srbija ni iz četiri pokušaja nije uspela u celosti da pribavi pozajmicu vrednu gotovo 500 miliona evra. A ove godine samo da bi se regulisale ranijih godina emitovane hartije, a koje sada pristižu na naplatu, državi će biti potrebno 3,5 milijardi evra. Ako ne bude mogla da ih nađe standardnim emitovanjem novih hartija, moraće da ide na direktan kreditni aranžman. Najverovatnije, baš kod Međunarodnog monetarnog fonda. U tom slučaju kamate su znatno više, posebno sada kada širom sveta inflacija divlja.
Mali izvoz
Možda i veća nevolja su poprilično pogoršani pokazatelji poslovanja srpske privrede. Lane je spoljnotrgovinski deficit dostigao visokih sedam milijardi evra, dok je za prva dva meseca tekuće sezone već dostigao 1,72 miljarde. Uobičajeno "peglanje" deviznim doznakama naših gastarbajtera i novcem od stranih investicija više neće biti dovoljno, tako da će se i za te potrebe morati zajmiti.
Verovatno da će se premašiti i planiranih 1,5 milijardi evra deficita budžeta, predizborna davanja i ulaganja u zaštitu od pandemije su neobično visoka i usmerena na celokupno stanovništvo, često onima kojima baš i nije potrebna pomoć.
Rat u Ukrajini će za posledicu imati da će rast BDP-a biti osetno ispod planiranih 4,5 odsto, a još je gore što privreda Nemačke trpi velike posledice sukoba. Potražnja njihovih kompanija, a to je tržište za ne tako mali broj srpskih preduzeća, biće umanjena i za trećinu. Sledstveno, biće manje posla, time i prihoda, za srpske kooperante. Moguće je da veliki manjak poslova uzroči i pad zaposlenosti u Srbiji, a od uvećanja broja radnih mesta ove sezone nema ništa. Umanjiće se i državni budžet.
Uže oko vrata
Rast BDP-a neće biti prema planu, javni dug će najverovatnije nastaviti da se uvećava, a krajem marta je iznosio 30,550 milijardi evra. Ipak, najgrublje posledice bi nastale ako se produži sasvim skromna potražnja za srpskim obveznicama, još gore bi bilo da dođe do dodatnog pada. Uz inflaciju, to bi uzročilo snažan rast kamata na finansijskom tržištu, još i veći pri direktnom sklapanju kredita.
Na kamate smo u poslednje vreme godišnje izdvajali otprilike 800 miliona evra, međutim vreme jeftinog novca prolazi i ovaj izdatak može veomo brzo biti dvostruko, pa i trostruko veći. Čak i u najpovoljnijoj varijanti pozajmljivanja obveznicama. Što se više budemo zaduživali kreditima, rašće i trošak na kamate.
Sada, u proseku, na dug od 30,5 milijardi plaćamo približno 800 miliona evra, što daje prosečnu kamatu od gotovo 2,6 odsto. Kada tržište posustane i država bude primorana na direktno kreditiranje, kamate brzo dostignu 6,5 pa i više odsto.
Ako bismo se setili Grčke od pre šest-sedam sezona videli bismo da je ova zemlja bila prinuđena da pozajmljuje i po kamati od 11,5 odsto, pa i više. Dešavalo se da u tri uzastopne godine pozajmljivačima isplati i po 30 milijardi evra, a da dug, zbog promene kursa valuta u kojima je bila zadužena, naraste. Drugim rečima, celokupna isplata je odlazila na kamate.
Slično je bilo, ne ponovilo se, i jugoslovensko iskustvo pre tri decenije.
.jpg "Nekretnine kao najsigurnija investicija: Zašto će cene stanova nastaviti da rastu?")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Komentari 17
Ja
Gavril
Жоржо
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar