Srbija na auto-putu ka bankrotu
Samo tokom prvog kvartala razmena sa inostranstvom je u minusu od 2,71 milijardi evra.
Foto: 021.rs
Kako je "lideru Zapadnog Balkana" drastično otežan pristup finansijskom tržištu, država je u opasnosti da na "peglanje" platnog bilansa utroši trećinu deviznih rezervi.
Za samo dva meseca, sukob u Ukrajini i aktuelni svetski ekonomski rat snažno su se reflektovali na situaciju u Srbiji. Osnov je činjenica da je već desetak godina praktično ista ovdašnja vlast vodila ekonomsku politiku zasnovanu na dugom periodu izrazito jeftinog zaduživanja i privlačenju stranih firmi pretežno sa proizvodnim programima nižeg stepena finalizacije.
No, posledice rata su se kao pošast sručile i na sve evropske države i gotovo preko noći prilike su se promenile za 180 stepeni. Cena novcu ne samo da je počela ubrzano da raste, već je i sam izlazak na finansijsko tržište znatno otežan većem broju nedovoljno razvijenih, a poprilično zaduženih država. I Srbiji.
Istim ritmom
Već golemim nevoljama priključili su se slabosti Elektroprivrede Srbije i gasnog sistema, pa je tokom prvog kvartala u odnosu na isti period lane, uvoz u Srbiju povećan za 48,5 odsto, na 8,94 milijardi, dok je izvoz, uvećan za 28,5 odsto, dostigao 6,21 milijardu. Spoljnotrgovinski deficit od 2,71 milijardu evra je za 130 odsto viši nego u prošlogodišnjem prvom kvartalu, a pokrivenost uvoza je sa 80,4 spala na 69,6 odsto. Zahvaljujući deviznim doznakama naših gasterbajtera i prihodima od inostranih investicija, platni deficit je 1,59 milijardi naspram lanjskih 710 miliona evra.
Ukoliko bi se nastavilo u istom ritmu, platni deficit bi do kraja godine dostigao 6,3, naspram 2,85 milijardi, dok bi ukupan spoljnotrgovinski minus iznosio zastrašujućih jedanaest milijardi evra. Kako prihod od deviznih doznaka i stranih investicija nikada nije nadmašio 6,5 milijardi, vidi se da bi Srbiji trebalo najmanje 4,5 milijardi evra za pokrivanje obaveza. Naravno i još oko 1,6 milijardi po osnovu planiranog budžetskog deficita. To bi značilo dotanih 6,1 milijarde evra duga.
Kako pokriti minus
Međutim, nije baš toliko crno kao što izgleda na prvi pogled. Znatan deo platnog deficita nastao je velikim uvozom poslednjih meseci ekstra skupe struje i uvozom dodatnih količina gasa u vreme izrazito visokih cena. Kako će u predstojeća dva kvartala biti mnogo toplije, izvesno je da će potrošnja struje biti mnogo manja nego u prvom kvartalu, a posebno utrošak gasa. Stoga se očekuje da i devizni minus bude znatno niži nego u prva tri meseca. Optimističnije procene računaju sa oko tri milijarde evra godišnjeg platnog deficita nepokrivenih državnim deviznim prihodima.
Preostaje da se vanredna obaveza pokrije dodatnim zaduživanjem. Ali tu se otvara novi problem. Poslednjih meseci Srbija ne može ni da zanavi ranije podignute kredite, jednostavno finansijeri ne pokazuju interesovanje za srpske obveznice. Čak i kada uveća kamatu za dva procentna poena, ne može da zanavi ni trećinu ranije uzetog kredita, dok je još teže i skuplje podizati nove kredite. Pošto je FED počeo sa politikom uvećanja referenta kamatne stope, masa ulagača napušta evropsko i hita ka američkom finansijskom tržištu, pa je veliko pitanje hoće li Srbija u narednom periodu moći makar da zanavi stara zaduženja.
Postoji još mogućnost da se država zaduži direktno uzimajući kredit od onih koji imaju novca, što je uvek primetno skuplja varijanta. Ipak, i to je bolje nego da država počne da obaveze isplaćuje iz deviznih rezervi. Svakako bi bilo uputno da država rebalansom umanji buždetski deficit i tako ušteđeni novac upotrebi za peglanje platnog deficita.
Kilava javna preduzeća
Dobar deo visokog minusa potiče od slabog rada EPS-a u kome poslednjih četiri-pet sezona nije vođena razvojna politika, a posebno se grešilo u snabdevanju ugljem dve naše najveće termoelektrane, što je jesenas dovelo do nekoliko uzastopnih tehnoloških incidenata. Bitno je smanjena snaga obe energane u Obrenovcu, pa je maksimalna dnevna proizvodnja struje u Srbiji sa donedavnih 137 miliona kilovata dnevno opala na jedva 90 miliona. Kako zimskih meseci Srbija po pravilu troši više od 95 miliona, a neretko i više od 115 miliona kilovata vidljivo je da smo i te kako imali potrebe za uvozom. A struja na evropskom tržištu, ipak, nikada nije bila ni približno tako skupa kao što je bila zimus.
Nevolje sa sistemom gasovoda je u malom kapacitetu skadišta za gas u Banatskom Dvoru, izgrađenom u partnerstvu sa ruskim dobavljačem, tako da svaka strana može da lageruje oko 280 miliona kubika rezervi. Kako smo poslednjih godina naglo i podosta uvećali potrošnju, sa cirka 1,4 na 3,3 milijarde kubika, kapacitet skladišta, premeren davnašnjem nivou utroška, sada se pokazuje kao nedovoljan. Bez dovoljno rezervi u Dvoru, bili smo prinuđeni da pojedinih dana uvozimo i po četiri-pet miliona kubika gasa. A gas, kao i drugi energeti, nikada nije bio skuplji.
Vlada pogrešno ulagala
Pošto se očekuje da će potrošnja gasa u Srbiji brzo dostići 4,5 milijardi kubika, procene su da bi samo za optimalno zadovoljavanje domaćih kupaca trebalo da imamo skladišnih kapaciteta od 1,2 milijardi kubika. Nije, dakle, dovoljno da se samo proširi skladište u Dvoru, neophodno je da se čim pre nekadašnje ležište gasa u Itebeju, kapaciteta milijardu kubika, transformiše u skladište.
Mada je javnost sklona da za slab rad javnih preduzeća krivi rukovodeći tim, čini se da nije bio mali ni doprinos vlade. Umesto što se beskrajno razmahuje ulaganjem u auto-puteve, sada se pokazuje da je mnogo profitabilnije bilo ulaganje u gasno skladište i razvoj ugljenih otkrivki.
Kurs dinara
Narednih meseci nevolje će biti i sa izvozom. Evropske države, naši najveći kupci, usled rata u Ukrajini biće u teškoj situacije, mnoge će zahvatiti recesija. Svakako će redukovati uvoz, i od Srbije. Takođe, kako se predviđa nestašica hrane tokom naredne zime, moguće da će država Srbija ograničavati izvoz pre svega hrane i ratarskih useva, što može da umanji i srpski izvoz.
U svakom slučaju, previsoki spljnotrgovinski i platni deficiti sugerišu da je neophdno da država Srbija ekonomsku politiku prilagodi promenjenim uslovima na tržištu. Prošlo je vreme jeftinog i olakog zaduživanja, devize moramo više da nabavljamo izvozom, a manje kreditima. Novoj ekonomskoj orijentaciji treba prilagoditi i kurs dinara.
Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 53
Zvekete
Rupe na putu
Baki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar