Srbija na auto-putu ka bankrotu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

16.05.2022.

11:40 > 11:31

Samo tokom prvog kvartala razmena sa inostranstvom je u minusu od 2,71 milijardi evra.

Foto: 021.rs

Kako je "lideru Zapadnog Balkana" drastično otežan pristup finansijskom tržištu, država je u opasnosti da na "peglanje" platnog bilansa utroši trećinu deviznih rezervi.

Za samo dva meseca, sukob u Ukrajini i aktuelni svetski ekonomski rat snažno su se reflektovali na situaciju u Srbiji. Osnov je činjenica da je već desetak godina praktično ista ovdašnja vlast vodila ekonomsku politiku zasnovanu na dugom periodu izrazito jeftinog zaduživanja i privlačenju stranih firmi pretežno sa proizvodnim programima nižeg stepena finalizacije.

No, posledice rata su se kao pošast sručile i na sve evropske države i gotovo preko noći prilike su se promenile za 180 stepeni. Cena novcu ne samo da je počela ubrzano da raste, već je i sam izlazak na finansijsko tržište znatno otežan većem broju nedovoljno razvijenih, a poprilično zaduženih država. I Srbiji.

Istim ritmom

Već golemim nevoljama priključili su se slabosti Elektroprivrede Srbije i gasnog sistema, pa je tokom prvog kvartala u odnosu na isti period lane, uvoz u Srbiju povećan za 48,5 odsto, na 8,94 milijardi, dok je izvoz, uvećan za 28,5 odsto, dostigao 6,21 milijardu. Spoljnotrgovinski deficit od 2,71 milijardu evra je za 130 odsto viši nego u prošlogodišnjem prvom kvartalu, a pokrivenost uvoza je sa 80,4 spala na 69,6 odsto. Zahvaljujući deviznim doznakama naših gasterbajtera i prihodima od inostranih investicija, platni deficit je 1,59 milijardi naspram lanjskih 710 miliona evra.

Ukoliko bi se nastavilo u istom ritmu, platni deficit bi do kraja godine dostigao 6,3, naspram 2,85 milijardi, dok bi ukupan spoljnotrgovinski minus iznosio zastrašujućih jedanaest milijardi evra. Kako prihod od deviznih doznaka i stranih investicija nikada nije nadmašio 6,5 milijardi, vidi se da bi Srbiji trebalo najmanje 4,5 milijardi evra za pokrivanje obaveza. Naravno i još oko 1,6 milijardi po osnovu planiranog budžetskog deficita. To bi značilo dotanih 6,1 milijarde evra duga.

Kako pokriti minus

Međutim, nije baš toliko crno kao što izgleda na prvi pogled. Znatan deo platnog deficita nastao je velikim uvozom poslednjih meseci ekstra skupe struje i uvozom dodatnih količina gasa u vreme izrazito visokih cena. Kako će u predstojeća dva kvartala biti mnogo toplije, izvesno je da će potrošnja struje biti mnogo manja nego u prvom kvartalu, a posebno utrošak gasa. Stoga se očekuje da i devizni minus bude znatno niži nego u prva tri meseca. Optimističnije procene računaju sa oko tri milijarde evra godišnjeg platnog deficita nepokrivenih državnim deviznim prihodima.

Preostaje da se vanredna obaveza pokrije dodatnim zaduživanjem. Ali tu se otvara novi problem. Poslednjih meseci Srbija ne može ni da zanavi ranije podignute kredite, jednostavno finansijeri ne pokazuju interesovanje za srpske obveznice. Čak i kada uveća kamatu za dva procentna poena, ne može da zanavi ni trećinu ranije uzetog kredita, dok je još teže i skuplje podizati nove kredite. Pošto je FED počeo sa politikom uvećanja referenta kamatne stope, masa ulagača napušta evropsko i hita ka američkom finansijskom tržištu, pa je veliko pitanje hoće li Srbija u narednom periodu moći makar da zanavi stara zaduženja.

Postoji još mogućnost da se država zaduži direktno uzimajući kredit od onih koji imaju novca, što je uvek primetno skuplja varijanta. Ipak, i to je bolje nego da država počne da obaveze isplaćuje iz deviznih rezervi. Svakako bi bilo uputno da država rebalansom umanji buždetski deficit i tako ušteđeni novac upotrebi za peglanje platnog deficita.

Kilava javna preduzeća

Dobar deo visokog minusa potiče od slabog rada EPS-a u kome poslednjih četiri-pet sezona nije vođena razvojna politika, a posebno se grešilo u snabdevanju ugljem dve naše najveće termoelektrane, što je jesenas dovelo do nekoliko uzastopnih tehnoloških incidenata. Bitno je smanjena snaga obe energane u Obrenovcu, pa je maksimalna dnevna proizvodnja struje u Srbiji sa donedavnih 137 miliona kilovata dnevno opala na jedva 90 miliona. Kako zimskih meseci Srbija po pravilu troši više od 95 miliona, a neretko i više od 115 miliona kilovata vidljivo je da smo i te kako imali potrebe za uvozom. A struja na evropskom tržištu, ipak, nikada nije bila ni približno tako skupa kao što je bila zimus.

Nevolje sa sistemom gasovoda je u malom kapacitetu skadišta za gas u Banatskom Dvoru, izgrađenom u partnerstvu sa ruskim dobavljačem, tako da svaka strana može da lageruje oko 280 miliona kubika rezervi. Kako smo poslednjih godina naglo i podosta uvećali potrošnju, sa cirka 1,4 na 3,3 milijarde kubika, kapacitet skladišta, premeren davnašnjem nivou utroška, sada se pokazuje kao nedovoljan. Bez dovoljno rezervi u Dvoru, bili smo prinuđeni da pojedinih dana uvozimo i po četiri-pet miliona kubika gasa. A gas, kao i drugi energeti, nikada nije bio skuplji.

Vlada pogrešno ulagala

Pošto se očekuje da će potrošnja gasa u Srbiji brzo dostići 4,5 milijardi kubika, procene su da bi samo za optimalno zadovoljavanje domaćih kupaca trebalo da imamo skladišnih kapaciteta od 1,2 milijardi kubika. Nije, dakle, dovoljno da se samo proširi skladište u Dvoru, neophodno je da se čim pre nekadašnje ležište gasa u Itebeju, kapaciteta milijardu kubika, transformiše u skladište.

Mada je javnost sklona da za slab rad javnih preduzeća krivi rukovodeći tim, čini se da nije bio mali ni doprinos vlade. Umesto što se beskrajno razmahuje ulaganjem u auto-puteve, sada se pokazuje da je mnogo profitabilnije bilo ulaganje u gasno skladište i razvoj ugljenih otkrivki.

Kurs dinara

Narednih meseci nevolje će biti i sa izvozom. Evropske države, naši najveći kupci, usled rata u Ukrajini biće u teškoj situacije, mnoge će zahvatiti recesija. Svakako će redukovati uvoz, i od Srbije. Takođe, kako se predviđa nestašica hrane tokom naredne zime, moguće da će država Srbija ograničavati izvoz pre svega hrane i ratarskih useva, što može da umanji i srpski izvoz.

U svakom slučaju, previsoki spljnotrgovinski i platni deficiti sugerišu da je neophdno da država Srbija ekonomsku politiku prilagodi promenjenim uslovima na tržištu. Prošlo je vreme jeftinog i olakog zaduživanja, devize moramo više da nabavljamo izvozom, a manje kreditima. Novoj ekonomskoj orijentaciji treba prilagoditi i kurs dinara.

Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

EKONOMSKA KRIZA

Komentari 53

Hronološki Najpopularniji

Zvekete

19.05.2022 • 22:29

Kilava javna preduzeca

Cisti gubitasi i legla politickih uhlebljenika. Nista to ne funkcionise. Uveli su im kojekakve IT sisteme da bi mogla ona jedna salterusa da kad pet puta klikne misem odradi posao za onih 10 sto se setaju gradom u radno vreme. Smejurija.

6 5 +1
Rupe na putu

19.05.2022 • 13:57

Naplatne rampe

Ako idemo našim auto putem imamo još vremena do bankrota

6 13 -7
Baki

19.05.2022 • 11:11

Kako god da bude , EU SAD, GB...nam ne žele dobro , i nikad nisu ni želeli.Kako god da bude , treba imati svoje JA, neutralnost...sve bude i prođe.Samo da ne bude rata.

20 10 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.