I životinje imaju prava: Prošiti moralnu sferu

Autor: Boris Sirilnik

Info

16.05.2022.

18:40 > 19:05

Naučnik Boris Sirilnik i Elizabet de Fontene, te Piter Singer, objavili su knjigu "I životinje imaju prava".

I životinje imaju prava: Prošiti moralnu sferu

Foto: 021.rs (Akademska knjiga/ Pixabay)

U prevodu na srpski jezik knjigu je objavila izdavačka kuća Akademska knjiga, uz čiju dozvolu vam donosimo jedan deo.

One pate kao i mi. I poput nas, uživaju u blagostanju. Nekad čak i bolje od nas, znaju da se nametnu lukavstvom i inteligencijom. Kako onda možemo nastaviti da ih tretiramo kao „stvari”, zadovoljavajući se samo time da osudimo zlostavljanje? Ali da li zbog toga treba da im dodelimo i prava, a ako treba, onda koja? I ko će se brinuti za njihovu primenu.

U čemu se oslobođenje životinja razlikuje od odbrane životinja?

Oslobođenje životinja je radikalniji koncept. Kada sam, početkom sedamdesetih godina, počeo da razmišljam o tom pitanju, pokret za životinjsko blagostanje, u smislu zaštite ili welfare-a (blagostanja), bio je usredsređen na ono što bi se moglo nazvati "bezrazložnom" okrutnošću. Ako vidite nekoga da tuče svog psa, vi ćete ga zaustaviti. Ali u ono vreme još se uvek nisu dublje dovodile u pitanje neke prakse koje su, kako se onda govorilo, "služile našim interesima".

Držanje kokošaka u kavezima da bi nosile jaja smatralo se legitimnim zato što je to ekonomično. Ni Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals (GB), ni Humane Society of the United States, nisu marile za probleme s intenzivnim uzgojem, kao ni za laboratorije u kojima se izvode eksperimenti na životinjama. Svi su i dalje imali ideju da možemo koristiti životinje ako to služi našim interesima i ako bi životinjska patnja bila cena za jefiniju ishranu.

Napadana je samo namerna, individualna, sadistička, bezrazložna surovost; to je bilo opravdanje za ono što se u to vreme nazivalo zaštita ili welfare životinja. Oslobođenje životinja prekida tradiciju tako što direktno dovodi u pitanje ovlašćenje korišćenja života drugih živih bića kako bi se zadovoljile naše potrebe, koje se odvija na način što nanosi bol i patnju, a najčešće pod vidom tvrdnje da se radi o pro- izvodima koji su vitalni za naše interese.

Kakvo je vaše mišljenje o razvoju pokreta?

Pokret je prošao kroz različite faze. U početku ga je karakterisala snažna radikalizacija i bio je prilično idealistički. Mobilisali smo sva sredstva koja su nam stajala na raspolaganju u to vreme, velike manifestacije, okupacija određenih lokacija, građanska neposlušnost, video-snimci iz klanica i laboratorija. Na taj način, Pokret je obelodanio zloupotrebe životinja velikom delu stanovništva. Došlo je do izvesnog napretka na tom planu i taj napredak je počeo da se oseća.

Da li je bilo i konkretnih rezultata?

Da. Na primer u SAD, u oblasti kozmetike. Tako su velika preduzeća poput "Revlona" i "Avona" počela da ulažu znatne sume novca u istraživanje s ciljem da razviju alternativne metode koji bi zamenili testove što su se vršili na životinjama. Uostalom, sve više ljudi postajali su vegetarijanci ili vegani, suprotstavljajući se farmama-fabrikama, podržavajući proizvodnju jaja kokošaka koje se uzgajaju na otvorenom…

A onda su Pokret počeli da napadaju zbog njegove nasilnosti, njegovog militantizma, što nije odgovaralo činjenicama. Incidenti su bili beznačajni u odnosu na veličinu Pokreta, i daleko ređi nego slučajevi nasilja koje je sprovodio pokret protiv abortusa, ali su te kritike istinski zakočile početni elan. Sve više ljudi javno se odricalo pokreta. Tada je Pokret za oslobođenje životinja odlučio da se profesionalizuje, da se bolje organizuje, da stvara nevladine organizacije, da vrši pritisak uz pomoć lobija, podržavajući asocijacije kao što su Compassion in World Farming u Velikoj Britaniji, Humane Society u SAD, People for the Ethical Treatment ili Farm Sanctuary u SAD. Potom je u Evropi izvestan broj nacionalnih organizacija počeo da radi udruženo, preko Eurogroup for Animal Welfare. Ukratko, može se reći da su ljudi postali "realističniji".

A to bi značilo?

Oni su se nadali istinskoj revoluciji da bi se okončala okrutnost prema životinjama. Očekivali su da će se stanovništvo pobuniti protiv instrumentalizacije životinja u laboratorijama te prestati da masovno jede meso, kako bi se na taj način srušio industrijski uzgoj životinja. Ali su jednog dana shvatili da se to neće desiti tim putem, i da pre svega treba napraviti postupnu promenu, putem obrazovanja, senzibilizacije ljudi i političkog lobiranja. Mi smo danas u toj fazi i nastavićemo da radimo u tom pravcu. Neke orga- nizacije postaju sve jače i stalno povećavaju broj pristalica, profinjuju svoje strategije, i sve više ljudi usvaja vegetarijanski i veganski način ishrane, što daje znatnu podršku pokretu.

Mislim da treba raditi na više frontova, kao što takođe mislim da je političko lobiranje veoma važno i efikasno; takav način rada u Evropskoj uniji doveo je do promene u standardizaciji stalaža postavljenih u kavezima kako bi se ostavilo više mesta kokama nosiljama, a ukinute su i individualne štale u koje su se smeštale bremenite krmače, kao, uopšte, i telad. U isto vreme treba nastaviti promociju vegetarijanstva i veganstva kako bismo oslabili moć industrije mesa i ljudima pokazali da postoje zdrave i ukusne alternative mesu i drugim proizvodima životinjskog porekla, što je radikalan način da se okonča s okrutnošću kakva se prema životinjama primenjuje u industrijskim uzgajalištima.

Da li je vaša knjiga "Oslobođenje životinja" time što je moralnu sferu otvorila za životinje pomogla da se ljudima ponovo udahne jedan sokratovski duh, te da pisma koja su tu zastupljena povrate respekt anglofonoj filozofiji?

Da, mislim da je to mogla učiniti. Ta knjiga je povratila značaj i važnost filozofiji. Šetajući se Atinom, Sokrat je prilazio ljudima i podsticao ih da objasne koji su postupci pravedni i dobri. Po njemu, filozofija ima velik udeo u načinu na koji živimo, a ako je verovati onome kako nam je Platon preneo njegove reči, najvažnije pitanje koje treba sebi da postavimo za Sokrata glasi: "Kako treba da živimo"? Ali anglofona filozofija – pisana dakle na engleskom jeziku – pedesetih godina potpuno je zaboravila to temeljno pitanje: disciplina se izgubila u lingvističkim analizama, to jest u istraživanju pravog smisla reči, zatvorivši vrata etici.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka neki engleski filozofi inspirisali su se francuskim socijalistima kako bi etici dali novi elan. Imam međutim utisak da se danas situacija sasvim preokrenula, da je sada na anglofonoj filozofiji red da pokaže put i postavi pitanje "Kako treba da živimo?", u ovom slučaju zajedno sa životinjama, i koristeći jezik pristupačan svim građanima koji nastoje da razmisle o ovim esencijalnim pitanjima. I to funkcioniše! Taj filozofski pokret je efikasan i utiče na ljude. Njegov deo predstavlja i Pokret za oslobođenje životinja. Za razliku od toga, imam utisak da se francuski filozofi, sa retkim izuzecima, zaklanjaju iza nerazumljivog govora koji izgleda dubok, ali nema nikakvog uticaja u našim životima, niti u načinu na koji bi trebalo da živimo.

***

Boris Sirilnik, naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara. Predavao je na više fakulteta u svojoj zemlji i inostranstvu. Posebno je poznat po razvoju teorijskog pojma "rezilijentnosti", ali je zapažen i po javnom angažmanu povodom psihičkih bolesti i poremećaja, međuljudskih odnosa i ljudskog ponašanja. Direktor je istraživačkog centra u Tulonu i predsednik jednog velikog udruženja za promociju mira. Napisao je više knjiga od kojih su najpoznatije Scenario ljudskog ponašanja (1996), Čudesna nesreća (1999), Ljubav na rubu propasti (2004), O telu i duši (2006), Autobiografija jednog strašila (2008). Knjige su mu prevedene na više desetina jezika.

Knjigu "I životinje imaju prava" možete da potražite na sajtu Akademske knjige.

Teme

Akademska knjiga

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Žitelj Merkura

16.05.2022 • 22:30

Ljudska vrsta je ionako na putu ka propasti. Time ce i ovo pitanje biti reseno, a zivotinje slobodne.

6 2 +4
Slucaj

16.05.2022 • 19:45

Pocela sam da je citam ali mi je malo filozofska, a ja trenutno mogu da savladam samo lako stivo.

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.