Kad nemaš pojma šta radiš - u EPS-u najbolje plaćeni, a proizveli pola milijarde evra gubitaka
Prošlogodišnja havarija u TE "Nikola Tesla" A i B uzročena je zapostavljanjem otvaranja kopova sa kvalitetnijim i, posledično, predugim oslanjanjem na kopove sa sve slabijim kvalitetom uglja.
Foto: 021.rs
U pitanju je, dakle, pogrešna ekonomsko-tehnološka procena čelnog tima Elektroprivrede Srbije.
Međutim, ako se izuzme smena rukovodeće ekipe, zaposleni u najvećem srpskom preduzeću gotovo da i nisu osetili posledice pogrešne orijentacije. Plate u Srbiji, uz nekoliko vodećih privatnih firmi iz IT branše, najveće su upravo u EPS-u. Ima logike da zarade i budu najviše u preduzeću najvrednijim u državi i čija je delatnost osnova za rad svih drugih firmi, za odvijanje života u celini.
Ali, kao što su bili nagrađivani za uspešan višedecenijski rad, tako bi sada više od 28.000 zaposlenih moralo i po novčaniku da oseti kako je njihova kompanija, i to u dužem periodu, radila po pogrešnom konceptu, što je, u krajnjem, i dovelo do havarije čija konačna šteta lako može da dostigne i dve i po milijarde evra.
Neto plata 126.000 dinara
No, "epsovci" i nakon svega i dalje primaju najveće dohotke, u proseku neto platu od 126.000 dinara. Mada se i broj prekobrojnih godinama procenjuje minimalno na 4.000, a kada poredimo sa evropskim elektroprivrednim kompanijama slične proizvodnje, i do 12.000 zaposlenih, nema ni signala da bi uskoro moglo doći do smanjenja broja radnika. Takođe, niko i ne pomišlja da se zarade umanji. I to ne samo kao uobičajena sankcija za nestručan rad, već stoga što je kompanija zapala u ozbiljne gubitke veće od pola milijarde, dok je zaduženost dostigla 1,4 milijardi evra.
Šteta koju je uzročio EPS je zaista velika. Državni čelnici su dugo posledice samo deskriptivno opisivali, izbegavajući da preciziraju težinu nestručnim radom isprovocirane havarije. Tek kada su objavljeni podaci o poslovanju prvog kvartala tekuće godine, finansijski pismeniji mogu da sagledaju posledice havarije. Blago rečeno, teške su, i što je još gore, uvećavaće se bar još godinu dana, možda i dve. I to pod uslovom da se učini sve što je potrebno da se sistem sanira. A toga je baš mnogo.
Kako prezimiti
Podsetimo se incidenta krajem decembra prošle godine. Prvo je snaga Termalke A spala na jedva 60 megavata, dok je u energani B radio samo blok B2 i to smanjene, nestabilne snage između 60 i 120 megavata. Razlog je previše blatnjav ugalj koji se lepio za dozatore. Prve sanacije, naizgled, daju rezulate. Ali, već 26. decembra dolazi do novog ispada, potom i do požara. U jednom trenutku je od osam blokova radio samo jedan.
Napokon svima postaje jasno da su uzroci dublji, te da će popravak potrajati i koštati. U suštini ni do dan-danas nije urađeno sve što treba, a neće biti ni do zime koja se približava. Veliko je pitanje hoće li termalke biti kompletno popravljene i remontovane do zime 2023/24. godine.
Posledice su znatno smanjen kapacitet proizvodnje struje. Nigde se precizno ne kaže koliko, ali zimi je potencijal za najmanje 25 miliona kilovata manji nego pre desetak godine, kada je EPS proizveo dnevni pik od 137 miliona kilovata. Ako zima bude duga i sa izrazitije nižim temperaturama, može biti jako nezgodno. Danas niko ne može građanima Srbije da jemči da na zimu neće biti ne samo manjka struje i podosta uvoza, već ni da neće biti isključivanja.
Plan za prošlu godinu sačinjavao je minimalan uvoz u vrednosti od 12 miliona evra, planirala se samo manja količina nakon 15. decembra, što je period kada Srbija redovno uvozi električnu energiju.
Spiskano 650 miliona evra
No, posle havarije, struje je baš manjkalo, u celoj 2021. godini proizvedeno je 8,7 odsto ispod plana, a tokom tri poslednja meseca manjak je bio 20 odsto. Nadoknađivalo se uvozom - tako je za 1.244 gigavata u proseku plaćeno 233 evra po megavatu, ukupno 290 miliona evra. Još jednom, prema planu računalo se na izdatak od samo 12 miliona evra.
Manje je poznato da je još nepovoljnije bilo u januaru, kada termalke isporučuju 16 odsto ispod plana, ali je slab priliv voda u akumulaciju prinudio i hidrolekrtrane da za 20 odsto umanje produkciju. Tako je tokom prva tri meseca tekuće sezone Srbija uvezla čak 1.645 gigavata, plaćajući po 219 evra za megavat. To tromesečni izdatak na uvoz podiže na 360 miliona evra. Dakle, zbirno za šest meseci na uvoz električne energije smo spiskali čak 650 miliona evra.
Dug EPS-a 1,4 milijarde evra
Postavlja se pitanje odakle je struja plaćena. Iz sredstava EPS-a, država, za sada, nije subvencionisala svog proizvođača energije, ali se EPS stoga baš nazaduživao. Tokom poslednjeg kvartala prošle sezone čak 250, tokom prva tri ovogodišnja meseca dodatnih 155 miliona evra. Tako je zaduženje EPS-a podignuto za 405 miliona, utrošenih isključivo na uvoz struje, pa ukupni dug najveće srpske kompanije sada iznosi 1,4 milijarde evra.
Katastrofalno poslovanje tokom šest meseci je učinilo rusvaj u finansijama Elektroprivrede Srbije. Mada je krajem septembra poslovanje bilo u pozitivi 73 milione evra, na kraju godine je zabeležen minus od 112 miliona. Praktično, minus u poslednja tri meseca je iznosio 185 miliona evra.
Međutim, tu nije kraj nedaćama. Tokom prvog kvartala poslovanje je dodatno pogoršano, negativno je za 250 miliona, pa je ukupni šestomesečni učinak učinak 435 miliona evra poslovnog gubitka, plus 405 miliona novog duga.
Nade u uvoz uglja
Naravno, u našim klimatskim uslovima, potrošnja struje tokom proleća i jeseni je dosta niža nego zimi i, ako ne bude iznenadnih incidenata, nema potreba za uvozom struje. Mada je potrošnja struje leti u Srbiji usled širenja klimatizacije sve veća, i umanjeni domaći kapaciteti još uvek bi trebalo da budu dovoljni.
Problem se očekuje tokom predstojeće zime, kada se tokom tri meseca, decembar-februar, predviđa izvestan manjak struje iz domaćih energana. Koliko će to biti novca, najviše će zavisiti od cena energenata na zimu. Srbija je pokušala da već tokom juna rezerviše određene količine, nešto malo je uspela, ali su cene i za kupovinu unapred toliko porasle da je predsednik Vučić priznao da takvi izdaci nadmašuju finansijske mogućnosti države Srbije i angažman je prekinut.
Osnovna strategija Elektroprivrede Srbije zasniva se na uvozu uglja kako bi se nadomestio slab učinak blatnjastog uglja sa kolubarskog ležišta. Cilja se na uvoz četiri miliona tona, što bi trebalo da bude dovoljno, sem u slučaju da bude dugih kontinuiranih perioda sa maksimalnom dnevnom temperaturom ispod minus sedam-osam stepeni Celzijusa.
Nema tog garanta
Međutim, poslednjih meseci vaskrsla globalna potražnja za ugljom znatno je povisila cenu ekološki spornom gorivu sa lanjskih 25 na aktuelnih 60 evra po toni, pri čemu je transport često i dvostruko skuplji. Tako bi cena uvoza uglja za potrebe srpskih termalki koštao možda i 780 miliona evra, a ukupni trošak na uvoz struje podiže na 1,43 milijarde evra. Pri tome niko ne može da garantuje da neće biti potrebno direktno uvoziti još i struju.
I to nije sve, iskusniji stručnjaci iz EPS-a procenjuju da potpuni oporavak sistema neće biti moguć pre nego što se ne otvori "Radljevo", potpuno novo polje uglja u kolubarskom bazenu. Kako je zastoj u pripremnim otkopima otkrivki poprilično velik, mišljenja su da otvaranje novog ležita uglja, dosta kvaliletnijeg od sadašnjeg, nije realno očekivati pre leta 2024. godine. Dakle, pre nego šta naiđu bolji dani EPS-a, osim predstojeće, valja pregurati i narednu zimu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 26
Darko linco
Trio fantastiko
Nervozni glasač
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar