Dalje ruke od naše dece
Sestre Ana i Elza su, u popularnom Diznijevom crtaću, uoči Božića bile tužne jer nemaju "tradiciju". Kako bi im pomogao, njihov sneško Olaf odlazi u potragu za istom.
Foto: 021.rs (ilustracija)
U toj svojoj potrazi on saznaje da svaka porodica u Arendelu ima svoju tradiciju i dočekuje praznik na svoj jedinstveni način. Naivno dolazi na ideju da sestre izaberu jednu od tih tradicija kao svoju. Međutim, otkriva da ipak postoji nešto što ih povezuje, tradicija ispunjena ljubavlju i srećom – pravljenje sneška.
Pitam se kako bi na ovakvu sliku tradicije, gde svaka porodica definiše svoju na način na koji želi, reagovao prosečan domaći litijaš koji je, evo recimo u nedelju bio učesnik "Krsnog hoda za tradicionalnu porodicu a protiv LGBT propagande i istopolnih brakova"? Gomila ljudi iskazala je svoj protest protiv navodne promocije "homoseksualizma" kroz obrazovne strukture, protiv uticaja gej populacije na njihovu decu, protiv "netradicionalne" porodice koje na neki neobjašnjiv način ugrožavaju tzv. "tradicionalnu".
Da li bi ovi litijaši Elzin Arendel opisali kao Sodomu i Gomoru ili kao mesto gde se tradicija doživljava i manifestuje onako kako želiš i osećaš? Da litijaš pod tradicionalnom porodicom podrazumava samo tehnikaliju zvanu muž-žena-deca možda bih i prihvatila, međutim, bojim se da pod ovim terminom leži mnogo više od puke definicije.
Naravno, nisu sve tradicionalne porodice ekstremisti poput litijaša koji drže megafone, veliki je broj onih porodica koje se u ovakvom narativu izjašnjavaju kao tradicionalne, a da su po sebi neopterećene nametnutim tradicionalizmom, dodeljenim patrijarhalnim ulogama i obaveznim stavovima. Međutim, čini se da “tradicionalna” porodica koja ne silazi sa usana megafonista što na ulicama, što na intenetu, što na porodičnim okupljanjima i slavama. Ipak, sadrži i pun kofer pravila, zabluda, prisile, mržnje, neukosti, i na koncu – nedostatka ljubavi i empatije kao ključnog faktora jedne zajednice. Zaista ne znam za očuvanje kakve to tradicije narod šeta nedeljom, ali znam da sopstveni marketing radi jezivo loše.
Hajde da stavimo "tradicionalnu" porodicu pod lupu medijskih naslova, crne hronike, brojnih zvaničnih statistika i seoskih priča: od početka ove godine pa do kraja jula meseca registrovano je čak 20 femicida u našoj državi u "tradicionalnoj" porodici koja vekovima vrlo čvrsto neguje tako sirovu i surovu mržnju prema ženama. Vidi je kao objekat rasploda, besa, lepote, nagona i frustracija. Sve ove lepe tradicionalne stvari na samoj ženi ostave traga ili trenutno, ili trajno ili konačno – sekirom u glavu. Pre neki dan nam je neki deda u prolazu rekao: "Bravo, imate troje dece, tri delije!", na moj odgovor da je jedno devojčica rekao je saosećajno: "A dobro, nema veze". Nema veze, devojčice mala. Proći će i njegovo, je l' tako?
Dalje, "tradicionalna" porodica između ostalog muža vidi kao bezgrešno nedodirljivo biće te on, pored toga što kući ima ženu koju, tradicionalno, sme da zvekne kako želi, ipak pronalazi neku drugu, neporodičnu i ludački netradicionalnu koju može da zvekne šmekerski nekako bolje, pa se i ova praksa i sama definiše frajerski tradicionalno i nekako folklorski. Ne tako davno, muž moje komšinice pitao je dečka njene drugarice da li je vara. Na negativan odgovor i pitanje "zašto bih", upitao je samo "a što da ne?" Tradicionalno, sportski.
I malo-malo pa nam mediji, večno sablažnjeni nad tradicionalizmom, izbace i ne tako retku priču o obljubama nad maloletnim licima od strane najbližih u kojoj tako uzvišeno datim tradicionalnim ulogama, gle čuda, najčešće barataju muškarci. Najtradicionalnije je zapravo biti nasilan prema deci i uterati im u glave što pre ono osnovno: nesigurnost, konstantni strah i konačno mržnju prema svemu što "ugrožava" tradiciju, a to je glas razuma ili sloboda da nešto poželiš, kažeš, sprovedeš i ono najgore - budeš istinski srećan.
I sve to nekako pod velom protesta protiv Europrajda noseći transparent na kome piše "Dalje ruke od naše dece" - da ih sami možemo tući, učiti da slušaju muškarca ako su (izeš ga, desi se nekad) žensko dete ili da se postave kao muškarčine društva i povedu povorku u zaštitu od onih koji su manje muškarci.
"Dalje ruke od naše dece", reče komšinica koja je mesecima kopala po Novom Sadu tražeći idealnu školu bez romske dece za svoje mladunče.
"Dalje ruke od naše dece", reče mama drugara koji je na igralištu bez problema zveknuo migrantsko dete samo zato što je to što jeste.
"Dalje ruke od naše dece", reče majka iz našeg vrtića za sve vakcine jer one na jutjubu ubijaju nekako, valjda, zlobnije nego dokazano smrtonosna bolest.
"Dalje ruke od naše dece", reče litijaš iako ni sam ne zna o kakvim rukama govori.
I zamisli taj pakao kroz koji prolazi Olaf od vrata do vrata. Zamisli da živiš u sredini gde su sve porodice drugačije, gde svaka prenosi i neguje ono što želi, ne ono što joj namećeš? Da se zalediš, je l' da? Znam, teško je zamisliti.
I znaš šta je još jezivo? Zamisli da decu ne truješ svojim neobrazovanjem, slabostima i strahovima, već im ostavljaš prostor da sami shvate svet oko sebe i pronađu svoje mesto u njemu? Zamisli da naučiš da ne postoji homoseksualizam već homoseksualnost s kojom se ljudi, hajde progutaj knedlu, zapravo rađaju?
Nedavno je neko na Tviteru okačio ilustraciju iz nekog finskog vrtića pod nazivom "different families – same love", gde je bilo ilustrovano šest različitih porodica: majka s bebom, muž žena i troje dece, dve žene i dvoje dece, dva muškarca i dete, muž i žena sa detetom u invalidskim kolicima, muž i žena različite boje kože i dvoje dece. Bila sam strašno radoznala i pokazala sam sliku mom osmogodišnjaku i pitala ga: "Da li je ovde nešto pogrešno, suvišno ili nešto fali?" I to bez ikakve prethodne indoktrinacije. Nakon pažljivog posmatranja je rekao: "Ne, nije ništa pogrešno, ali fale mama i tata bez dece". Tako je, i to je porodica.
U Arendelu mogu da rastu deca koja shvataju ljubav na najlepši mogući način te sami postaju ljudi koji će opasnost videti tamo odakle ona zaista vreba, a empatiju tamo gde je neophodna. Očigledno mogu da vide i dalje i šire i jasnije od nas samih.
A za "Dalje ruke od naše dece", slažem se. Pogledaj prvo u svoje ruke, razmisli šta njima činiš i zapitaj se, ali ne žuri sa odgovorom - da li bi da praviš sneška?
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 40
Bojan
"Levoruk sam pa znam šta je diskriminacija" je totalno kreativan pristup moronskoj arguemntaciji o zaštiti porodice.
Tužnjikavi
Marina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar