Kaže i sledeće: "Možemo mi sada da uradimo tu analizu, ali to je bezveze, bolje idite na kliniku. Ne mogu vam dati uput, ali vi otiđite. Ako su ljudi primiće vas, ako su demoni onda neće."
I dok sam tri sekunde pokušavala da shvatim šta sam upravo čula, četvrte sekunde je presekao moju zbunjenost konačnim: "Znate, ovim svetom vladaju utvare i demoni. Borite se za sebe, izvucite se iz ovog pakla."
Nasmejala sam se! To je jedino što sam uspela onako ultimativno zbunjena da kažem nakon što sam otišla po rutinsku i vrlo banalnu stvar a dobila odgovor na najbitnije pitanje svih vremena - ko vlada svetom??? Čak, nisam baš sigurna, ali mislim da se na trenutak u ordinaciji zamračilo i da je sevnula munja, te da je sestra dok sam odlazila trepnula dvaput i tiho rekla: "Upomoć".
Na putu do auta, i dalje šokirana, pravila sam scenarije u glavi.
"Dobar dan, treba mi taj i taj pregled."
"A ne, gospođo, to vam rade utvare, oni su od pola dva, najbolje da pozovete tada pa da vidite sa njima je l' imaju slobodno."
"Izvinite, ali nemam uput."
"Ma i da imate, mi smo demoni, tako da ništa od toga."
I nekako se priča sama razvija. "Pa da, mi smo karakondžule jer nismo kvalifikovane, radimo za upola manje, a imamo i dežurstva, dok utvare imaju em veća plata, em manje odgovornosti, ginemo ovde ko neki božemeprosti - ljudi." I tako sam se ludo zabavila na putu do kuće zamišljajući glavnog drekavca na šalteru u onoj močvarno jezivoj poliklinici KCV-a kako koleginice naziva babarogama, alama i avetima, pa prođe glavni vukodlak i svi se smire.
Međutim, ko kočnicom na crveno, tako sam glavu vratila na onu prvobitnu situaciju i pomislila - čoveče, da li je moguće da lekar ovako nešto izgovara pacijentu i kako to može da utiče na nekog sa manje bujnom maštom i većim strahom, jačim uticajem autoriteta? Koliko je ovo opasno? I ono najgore, ubeđena sam da on i sam veruje u ono što je rekao.
I hajde, na stranu za trenutak to da je u pitanju lekar u domu zdravlja, zapitate li se nekada šta se dešava u glavi osobe koja opušteno veruje u demone i utvare? Mislite li da takve stvari treba ostaviti tako, ne ulaziti dublje u nečija uverenja, nasmejati se, pobeći i nagaziti na gas?
U situaciji u kojoj sam bila, gde sam od osobe koju sam tada videla i nikad više čula da joj se po glavi motaju demoni, nisam mogla da zamislim da odreagujem drugačije sem da pobegnem glavom bez obzira. Međutim, možete li zamisliti koliko je samo važno osluškivati glasove u ljudima oko nas? Koliko je bitno razgovarati, osetiti promenu, uočiti opasnost, reagovati i pružiti pomoć? Koliko je zapravo bitno osluškivati i mentalno zdravlje kako nas samih, tako i okoline. U redu su demoni i utvare u nekoj ER horor komediji sa KCV-a, ali ne sa druge strane šaltera i jastuka.
Nedavno se desio užas na Cetinju kada je čovek ubio desetoro ljudi, nasumično. Pisalo se da mu je bilo rečeno da je neko od njih bacio crnu magiju na njega te da bi to mogao da bude razlog za ubistva. Pre 15 godina kod Negotina dogodio se gotovo identična tragedija kada je, verujući da je na njega bačena magija, čovek ubio devet svojih komšija. Obojica su pokazivali naznake paranoičnog ponašanja neposredno pre događaja, ali valjda niko na takve "tričavosti" ne obraća pažnju.
U dokumentarnom filmu "Mag i ja", koji se bavi vlaškom magijom sa akcentom na događaj iz 2007. u Jabukovcu, na samom kraju naizgled neuka bakica iz komšiluka autorima filma na pitanje zbog čega ljudi veruju u magiju, odgovara da veruju jer se o tome stalno priča - otvoriš Pink, otvoriš Happy, otvoriš onu treću televiziju i priča se o tome. "To nije u redu i nije dobro. U kom smo mi sada veku, ljudi izmišljaju tehnologije, idu na mesec, a mi crne magije i ubijemo se, to radimo", da bi na kraju dodala kako bi sve vračare trebalo da budu osuđene baš kao i onaj što je poubijao ljude. "Postoji crna magija? Pa u šta vi verujete? Jesmo mi ljudi ili stoka, šta smo?"
I zaista, dokle god nam bilo lakše da se bavimo magijama, demonima i utvarama nego mentalnim zdravljem kao tabu temom jer je to, očigledno, sramota, do tada ćemo kao društvo da budemo tu gde jesmo – na pušku od dijagnoze.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 20
Nada
Bela
Sve najbolje i puno srece ! :)
Ekspert
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar