U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
U smrt, đaci naši!
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay/021.rs)

U tekstu koji je ministarstvo poslalo školama se navodi da je reč o velikom danu za "Srbiju, Republiku Srpsku i celokupan srpski narod, jer nema viših i važnijih vrednosti od jedinstva našeg naroda i slobode". 

Tekst, navodeći da jedino sabornošću možemo sačuvati svoju kulturu, veru i tradiciju, podseća da je srpska trobojka našim precima bila "važnija i veća od života". Đaci se podsećaju da je 15. septembra 1918. godine Živojin Mišić izdao naredbu srpskim trupama: "U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu".   

"Tog dana su hrabri srpski vojnici ponovo, bez obzira na krvavu cenu, izabrali Srbiju i slobodu. Izabrali su i budućnost, onu u kojoj mi danas stojimo pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode i mira."  
 
Treba biti svestan da je povik "U smrt, samo ne stajte", koliko god strašno zvučao, rečenica koja je izgovorena u kontekstu herojskog podviga srpske vojske koja je, nakon golgote i stradanja prilikom povlačenja preko Albanije usled poraza od austro-ugarske vojske, oslobodila okupiranu zemlju. Iz ugla vojne časti i doktrine veliki je podvig sačuvati zastavu od neprijatelja i sve ono što je srpska vojska tada uradila jeste vredno svake junačke pesme, svakog romana i časno je poglavlje u istoriji srpskog naroda. 
 
O govoru vojvode Mišića i onoga što je srpska vojska tada uradila naša deca treba da uče jer je vredan divljenja, časti i ponosa i oko nečeg tako veličanstvenog dalje nema polemike. Sem ukoliko ga zloupotrebljavamo. Onda bi bilo poželjno da sećanje na veličanstvenu istoriju sačuvamo od onih koji je bacaju u oči ne bi li ostvarili neke druge ciljeve.  
 
Bojim se da je i ovo deo dugogodišnjeg stvaranja atmosfere sveobuhvatnog ultranacionalizma i da se obeležavanje probijanja Solunskog fronta nažalost zloupotrebljava radi indoktrinacije mladih naraštaja ideologijom države iznad naroda. Odnosno, kulta simbola i smrti kao najčistijeg čina patriotizma. Time se stvara štit moralne superiornosti gde svako postupanje u ime države pretpostavlja čistotu namere izuzetu od svake kritike a svaki čin neslaganja i subverzije kriminalizuje kao antipatriotski napad na zastavu i nacionalno jedinstvo.   
 
Ovakvi proglasi, sem pukog obeležavanja praznika, za cilj imaju da stvore nove naraštaje robova ideologije i simbola koji će možda jednog dana u ime tog simbola žrtvotvati svoje živote, umesto da ih obrazovanje inspiriše na velika dostignuća i da uvek imaju slobodu i hrabrost da dirkaju nedodirljivo. Iz škola treba da izlaze doktori, naučnici i novinari a ne navijači i vojnici.  
 
Čitanjem ovakvog teksta bojim se da lako možemo stvoriti nove podele i to tamo gde ih najviše ne treba biti: među decom. Bitno je dati sve od sebe da deca razumeju da su jednakost, ravnopravnost, sloboda i znanje vrednosti koje treba da grade, a ne krv, grob i život za simbol. U proglasu se navodi da moramo učiniti sve da se sutra naši potomci ponose nama – apsolutno, ali se to ne radi megafonom i pripremama za nove ratove. 
 
Ponosiće se nama ukoliko im sačuvamo glavice od novih stradanja i novih mržnji. Deca treba da se osećaju sigurno. I kad kažem deca, mislim na svu decu, i onu čiji preci nisu bili deo slavne istorije i nemaju sa kime da se ujedine i ona koja jesu, a čiji bi nam životi trebalo da budu bitniji od proglasa i simbola.   
Da li imam nešto protiv srpske zastave? Ne, imam protiv čina čitanja ovakvog proglasa deci. Nemam ništa protiv istorije, ali imam protiv ogrtanja zastavom kao kabanicom protiv kritike i nezadovoljstva. To je ujedno i kamuflaža kojim se prikrivaju nepoštovanja zakona, ustava i prava i svaki oblik totalitarizma. Nije problem zastava već to što se u školske klupe gura takav tekst. Ne treba da ga bude, ni njega ni nekog drugog.   
 
A šta onda treba da se čita deci u školama? Lekcije. Lektire. Pesmice. Činjenice. Formule. Enciklopedije. Čitanke, a ne proglasi. Obrazovanje, a ne indokrtinacija. Edukacija, a ne propaganda. Hajde da se juriš u smrt ostavi za lekciju iz Velikog rata. Decu pustite da jurišaju - na veliki odmor.  
  • D

    17.09.2022 11:11
    @čitalac
    Jedan od najjadnijih misli ikada. Pobedio si ceo Internet svojom bednom slikom čoveka. Umesto da Svet činiš boljim, ti ga dodatno razaraš svojom maloumnošću. Odvratno.
    Očisti malo te tvoje misli, loše su.
  • čitalac

    17.09.2022 08:21
    Ponešto i ja znam
    "Đaci se podsećaju da je 15. septembra 1918. godine Živojin Mišić izdao naredbu srpskim trupama: "U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu".

    A tri godine pre toga junačine srBske dobile po pi*ki, podvile rep i POBEGLE iz Srbije!
    De, dobro, ostali su u Srbiji starci, deca i žene. A onda su ih Austrijanci i Bugari zlostavljali, pljačkali, ubijali a žene i silovali.
    A pomenuti Živojin i klika se sunčali i pijančili u Grčkoj.
    Ili sam, možda, nešto slagao?
    PS: i uz neprocenjivu pomoć Francuza u vojnim jedinicama i oružju kao i britanske i italijanske logistike (municija, hrana i transport) krenuli da oslobađaju Srbiju.
  • Lala

    17.09.2022 00:34
    Crnjak
    Hebe mi se za zastavu i drzavu..meni je lepo u Nemackoj...hihihi

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".