Ovaj tekst treba čitati deci u školama umesto ratnog pokliča iz ministarstva

Dragi učenici, profesori i zaposleni...
Ovaj tekst treba čitati deci u školama umesto ratnog pokliča iz ministarstva
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay/021.rs)

Boje zastave Republike Srbije, u kojoj živite i idete u školu, u kojoj se družite i učite, jesu crvena, plava i bela. Oni koji se bave proučavanjem simbola navode kako crvena boja predstavlja hrabrost i velikodušnost, plava je za vernost i odanost, a bela za čistotu i iskrenost.

Postoji i tumačenje prema kojem crvena označava krv prolivenu za zemlju, plava slobodu i beskraj kome se teži, dok bela predstavlja majčino mleko koje hrani decu. Današnji dan obeležava se i povodom proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, kada je izginulo mnogo vojnika srpske vojske koji su verovali da će živeti u slobodnoj zemlji.

Ipak, treba da znate da je u srži ratova glupost, te da je pre svakog rata za oslobođenje postojao rat za porobljavanje, a pre rata za porobljavanje neki treći rat iz nekog sasvim drugog, neretko sebičnog razloga. I tako u nedogled, otkad čovek zna za sebe, ljudi su se, nažalost, ubijali. O ratovima učite na časovima istorije i oni bi upravo tamo trebalo da ostanu.
 
Iz tog razloga treba da gradite budućnost u kojoj ratova neće biti, a to možete da činite tako što ćete poštovati drugare i drugarice koji sa vama dele klupe, kao što ćete poštovati prijatelje i prijateljice iz drugih država. Pesnici o kojima učite u školi pevali su o "pobratimstvu lica u svemiru". Sa svakim nešto delite i više vas ste isti, govorio je jedan pesnik kojem je i Srbija bila dom.
 
Na početku Ustava Republike Srbije, najvišeg pravnog akta naše zemlje, kaže se da je to država "srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima". Nekima od vas je ovo možda još uvek nerazumljivo i ne znate šta je vladavina prava ili šta su manjinske slobode. Ukratko, ideja je da ste svi ravnopravni, da je Srbija vaša zemlja bez obzira na to da li se osećate kao Srbin, Hrvat, Crnogorac, Mađar, Makedonac ili, jednostavno, nemate osećaj nacionalne pripadnosti. Oni koji, draga deco, tvrde da ste manje vredni samo zato što niste Srbi, ili suprotno - zato što jeste, znajte da nisu dobri ljudi.
 
Kada ste se rađali niko vas nije pitao na kom mestu ćete doći na svet. Tako se moglo dogoditi da vam se roditelji koje volite, u trenutku vašeg rođenja, zadese u Kanadi, Francuskoj, Indiji, Australiji, Albaniji, Sudanu, Kolumbiji... No, živite u Srbiji, koja ne postoji sama od sebe i sama za sebe, već je deo planete koju nazivamo Zemljom. Deo ste grupe koja će uskoro dostići brojku od osam milijardi ljudi. Drugim rečima - stanovnici ste sveta.
 
Nadamo se da ćete što više putovati i da ćete što više upoznati svet, da ćete naučiti da cenite razlike koje umeju da budu pravo bogatstvo. Budite ponosni na to odakle dolazite, ali ne i gordi. Mesto rođenja vas ne čini vrednijim u odnosu na druge. Nemojte misliti da su oni koji žele da odu sa ovih prostora loši, primera ima mnogo - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mileva Marić Ajnštajn...
 
Kako na svetu ima mnoštvo ljudi, svako bi trebalo da se trudi da boljim učini onaj komad planete koji nastanjuje. Vi ste deo zajednice koja živi u Srbiji i pokušajte da učinite da ona bude bolja i ravnopravnija za sve, da svi uživaju slobode u kojima uživate i sami. Upamtite, sloboda nije nešto što vam se poklanja, već nešto što vam se ne može oduzeti. Kolektivne slobode gradite uvažavajući one individualne.
 
Čuvajte reke, šume, jezera, ne dozvolite da se nemilosrdno uništavaju. Znajte da će biti ljudi i posle vas i da oni, baš kao i vi, vaše mame i tate, sestre i braća, zaslužuju da imaju zdravu životnu sredinu. Čuvajte svoj grad, održavajte ga čistim, borite se da se promeni ono što je loše i da se primenjuje ono što je dobro. Borite se za grad i društvo u kojem su ljudi na prvom mestu.
 
Poštujte svoje prijatelje, komšije i poznanike bez obzira na njihovu versku ili nacionalnu pripadnost, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Čovek može biti dobar ili loš uprkos tome da li veruje ili ne veruje u boga. Ukoliko vas neko poziva da nekome uvodite zabrane i ograničavate slobodu, zapitajte se zašto to čini i koji su im ciljevi. Oni koji danas nekome uskraćuju slobode, sutra bi to mogli da učine i vama.
 
Zato budite na strani slabijih, potlačenih i odbačenih. Pružite ruku onima kojima je potrebna pomoć ili podrška. Dignite glas na očigledne nepravde i ukažite na providne laži. Vrednujte znanje, verujte u sebe i svoje dobre namere, propitujte i smejte se onima koji se predstavljaju kao autoriteti samo zato što su na privilegovanim pozicijama. Borite se protiv gluposti, koliko god to delovalo zaludno.
Dragi učenici, poštujte svoju istoriju, jer iz nje možete mnogo da naučite, ali nemojte njome da robujete, jer ćete živeti u zabludama. Isto tako, na osnovu tuđih iskustava i istorija drugih naroda možete da imate važne zaključke. Zato je važno da učite, da budete radoznali i da otkrivate svet, da se suočavate čak i sa onim što smatrate neprijatnim i da to barem pokušate da razumete.
 
Na današnji dan neki će vam citirati poznate ratnike koji su govorili kako treba da se maršira u smrt. Govoriće vam kako je precima zastava bila važnija i preča od života. Uz poštovanje žrtava, znajte deco da nijedna tkanina nije važnija od vašeg života. Vi, živi, dobri i pametni, značite mnogo više Srbiji i svetu, nego da ste mrtvi. Za slobodu treba živeti.
 
Iz tog razloga, draga deco, budite hrabri i velikodušni, budite verni i odani svojim prijateljima, svojoj zajednici i idejama ravnopravnosti, jednakosti i slobode. Budite pravedni, iskreni i istinoljubljivi, makar ta istina ponekad bila i neprijatna.
 
* Uputstvo za učitelje, nastavnike i profesore: Pročitajte tekst deci, neće škoditi.
** Uputstvo za roditelje: Pitajte decu da li su im u školi čitali ovaj tekst. Ako nisu, znate šta vam je činiti.
  • Nemanja

    18.09.2022 17:42
    @Мирко

    Srbija je ovde u Vojvodini agresor, pa tako tretiram i njenu zastavu.
  • NN

    18.09.2022 16:32
    Zaboravite zverstva zapada i njihovih saveznika u EX yU koja su pocinjena Srbiji i Srbima 1914-1918,1941-1945,1991-1995,1999 i dozvolite da vas zapad sikanir ai 2022, jer ako sve zaborwvite i budete ponizni mozda vas taj isti zapad primi u EU za 10,20...godina
  • Maja

    16.09.2022 23:24
    Divno
    Ovo je prelep tekst, ja ću ga prepričati i prilagoditi mom detetu koje ide u vrtić...
    Kada bi se ovakve vrednosti stavovi kod nas svuda cenili, učili, videli, doživeli, ova zemlja bi bila raj..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.