Ovih dana svedočimo nečemu neviđenom: za oko zapada besomučna scena bogatog klinca koji je navikao da ima sve i koji je utuvio sam sebi (ili mu je utuvljeno) da je prirodno nadaren, kul i genijalan, te da i pored tako jasnih i nedvosmislenih ignorisanja ne samo popularnih drugara iz škole i društva, nego i onih koji to nisu, i dalje ne može da prihvati autsajderstvo uz povremeni podsmeh, zbog čega se okreće starom dobrom: "Ako ne možeš da ih pobediš - kupi ih".
Mnogi stručnjaci kažu da je Elon Mask (pored toga što je iz Republike Srpske ako se ne varam) trenutno u procesu uništavanja svog života - napravio je, kažu, takvu igranku sa koje neće moći da pobegne ni do ponoći, a ni posle. I nije se ta igranka stvorila sama, on ju je kupio za 44 milijarde dolara (to je baš mnogo para, za te pare možeš da kupiš stan u Pupinovoj palati u centru, a možda čak, nisam sigurna ali vredi proveriti, i manji jednosoban na Novoj Detelinari).
Dakle, neka ekipa ga je bockala na Tviteru pa je rešio da skupi novac, iscima banke za dodatni keš i kupi sebi lepo mrežu, dođe na njega kao veliki vlasnik i direktor i bude kul i blesav, pa ga ekipa prihvati. To je bio plan. Međutim, kako to najčešće biva, validacija teško ide na mišiće.
Najveće reklamne kompanije na svetu rekle su svojim još jačim klijentima da pauziraju oglašavanje na Tviteru nakon što je Mask došao na genijalnu ideju da lupi na čelo plavi čekmark svima, ali baš svima koji plate osam dolara mesečno (i ne samo poznatima), te su se stari dobri internet zajebanti dosetili da imitiraju velike kuće i prave forice sa plavim bedževima na reveru.
Tako su sa lažnih naloga velikih kompanija pisali neistine i rušili akcije koliko već sutradan. Mask se naljutio i suspendovao sve, pokazao da je besni šarlatan koji nema apsolutno nikakve veštine da vodi kompaniju – ljudi su verovali da je genije koji može da vodi tri-četiri kompanije, ali su izgleda siroti SpaceX i Tesla preživeli njega, a ne zbog njega.
Osim čekmark afere javno se svađao sa inženjerima pokazujući potpuno neznanje u domenu "kakostvaristojstva" glede programiranja ali i života načelno; zabranio je rad od kuće i tražio da se ljudi vrate u kancelarije, a onda je počeo da deli otkaze i to prvo onima koji su se svađali s njim na Tviteru, potom i svima onima koji su na internoj kompanijskoj mreži pisali loše o njemu.
Od onih hrabriša koji su ostali tražio je da rade duže i da se Tviteru potpuno posvete, nakon čega je još ljudi dalo otkaze, te je rešio da zatvori zgradu na nedelju dana. Čak 70 odsto ljudi odbilo je da učestvuje u njegovom Tviter 2.0 planu. I trenutno, kao na cirkuskoj pozornici, imamo jedinstvenu priliku da javno posmatramo kako Tviter ne prihvata Elona i njegovu ideologiju. U pitanju je lik koji je faktički potrošio pare da kupi vebsajt čiji su svi korisnici rekli da se slobodno vrati odakle je došao.
E onda se cela Tviter ekipa, pa i kod nas, uznemirila da mreže biti neće - svi su skidali svoje arhive i pisali oproštajne poruke. Ali i ne čudi, Tviter je super i jedinstvene je strukture i izuzetno dobar alat javnog mnjenja. Greota je što ga siroma Mask nije skapirao - tvitovi su mu potpuno distancirani od stvarnosti, bez takta i smisla a uz očajnički vapaj da bude prihvaćen. I kada posmatramo taj jaz između njegovog ponašanja i ljudi (i na Tviteru i ovako), zapitamo se da li on prosto ne kapira samo mrežu ili ljude generalno i zašto stalno izgleda kao slon u staklenoj radnji?
I da, uradio je još nešto genijalno: da bi zadržao ljude koji valjaju, naredio je svim programerima da naprave pregled onoga što su radili prethodnih šest meseci i da mu dostave deset slika najboljih linija koda koji su napisali (i da time dokažu kako rade), što je potez na nivou ocenjivanja vodoinstalatera na osnovu deset slika njegovog omiljenih alata ili kao da kažeš Hemingveju da ti da nekoliko stranica omiljenog teksta da dokaže kako je dobar pisac.
Ovaj debakl načelno je jedno vrlo dramatično razotkrivanje svih njegovih mana, arogancije, nelojalnosti, ponosa i svađe s realnošću. Uspeo je da dokaže da je Pera Kojot koji ceo svoj uspeh bazira na umetnosti bežanja i talentu da se izvuče iz situacije. Ekonomski je uništio svoju kompaniju, nekoliko puta se javno izblamirao, te se zamerio inženjerskom talentu silikonske doline.
Tviter je koštao 44 milijarde dolara. To je kao da 120 godina svakoga dana trošiš milion dolara. Zamisli samo koliko gladnih i žedn... a ne, stani. Ipak je "neko nije u pravu na internetu i misli da sam glup" vredno svega i "zapakuj za poneti i vrati Trampa da imam ekipu".
I nije ovo priča o cirkuskom klovnu čijem ludilu svedočimo, ovo je onako kad se razmaknemo dovoljno daleko priča o opasnosti stvaranja mita o bogatim ljudima - većina njih su izgradili korporacije i bogatstva na lošim poslovnim modelima, eksploataciji radnika, bezobraznim cenama i veštačkim imidžima.
Valjda, kada je neko tako silno prebogat mislimo "pa mora da je radio vredno kao mrav i mora da je mnogo pametan". Prečesto zaboravljamo da možda izrabljuju ljude, moooožda ne plaćaju poreze, možda kraduckaju, a možda su im na sve to, tu garažu iz koje su podigli svoje firme i imperije, kupili roditelji.
"Eat the rich" je politički slogan povezan sa klasnim sukobom i antikapitalizmom. Filozof Žan-Žak Ruso je negde tokom Francuske revolucije rekao da "kada ljudi više ne budu imali šta da jedu, poješće bogate". Ne znam zašto sam sad ovo spomenula ali eto, da se ne baci.
Komentari 20
Bane
Nemanja
U suštini, ideja da se cancelovanjem i banovanjem "nepodobnih" može stvoriti neki bolji svet je sama po sebi fašistička. Likovi kao što je Tramp treba da mogu da se*u šta hoće i gde hoće, a na nama koji se ne slažemo s tim je da pokažemo i dokažemo da se*u, a ne da su njihove reči otkrovenje.
Interent bi bio daleko bolje mesto da se vrati na anarhično stanje kakvo je bilo do neke 2007. otprilike, cenzurisati treba samo stvari koje su u startu zakonima zabranjene i to je to.
Tako da, šta god i kakav god da je Mošusni prema "uticajnim Tviterašima", ne mogu a da ne pozdravim, sami su to sebi zamesili i prizvali.
mrva
Stvari su u suštini proste - živimo u svetu u kome vladaju pravila i zakonitosti koje je "skrojila" većina dakle prosek. Često povlačimo pogrešnu paralelu da je za uspeh neophodna pamet, znanje, inteligencija a činjenica je da su zaista inteligentni ljudi često nezainteresovani za veliki materijalni uspeh obzirom da su provalili njegovu apsurdnost, trivijalnost i besmislenost. Da bi se primao na enormno bogatstvo i bio sklon da žrtvuješ život za to - moraš biti donekle ograničen.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar