Da li ste skloni prokrastiniranju? Možda vam je potrebna pomoć

Autor: Gorica Đokić

Info

03.12.2022.

09:30 > 15:24

Nova knjiga u izdanju Akademske knjige bavi se važnom temom - mentalnim zdravljem. U pitanju je "TikTok - vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto..." Gorice Đokić.

Uz dozvolu izdavača, portal 021.rs donosi vam odlomak iz nove knjige dr Gorice Đokić, koju možda poznajete i kao @neurogoga.

Mentalni umor

Mentalni umor (Brain fog) nije samo po sebi bolest, već je simptom drugih medicinskih stanja. To je vrsta kognitivne disfunkcije koja uključuje:

Probleme sa memorijom
Nedostatak jasnoće misli
Slabu koncentraciju
Nemogućnost fokusiranja

Postoje brojna objašnjenja zašto dolazi do mentalnog umora. Kada identifikujete osnovni uzrok, možete početi sa rešavanjem problema. Najčešći uzroci su:

1. Hronični stres – osim mentalnog umora hronični stres može povećati krvni pritisak, oslabiti imunološki sistem i uzrokovati depresivne simptome. Kada je mozak iscrpljen, postaje teže razmišljati, zaključivati i fokusirati se.

2. Nedostatak sna – loš kvalitet sna ili premalo spava- nja može dovesti do slabljenja koncentracije i nedostatka jasnoće misli.

3. Hormonske promene – tokom trudnoće nivo hor- mona progesterona i estrogena raste. Ova promena može uticati na pamćenje i izazvati kratkotrajno kognitivno oštećenje koje se proteže na period posle porođaja, čemu doprinosi i nedostatak sna i gomila obaveza. Pad nivoa estrogena tokom menopauze može uzrokovati zaboravljanje, lošu koncentraciju i nejasno razmišljanje.

4. Dijeta ili tipska ishrana takođe može igrati ulogu u mentalnom umoru. Vitamin B12 podržava zdravu funkciju mozga, a nedostatak vitamina B12 može prouzrokovati kognitivne probleme.

5. Alergije na hranu ili osetljivost na neku vrstu hrane može takođe dati ove simptome naročito ukoliko se radi o monosodium glutamate (MSG), aspartamima, kikirikiju, laktozi...

6. Neki lekovi naročito oni sa sedativnom komponentom, ali i hemoterapija, što neki nazivaju i hemo-mozak.

7. Medicinska stanja povezana sa upalom, umorom, promenama nivoa glukoze u krvi ili hroničnim bolom takođe mogu izazvati mentalni umor. Najčešća medicin- ska stanja koja dovode do ovog simptoma su: anemija, depresija, dijabetes, Sjogrenom sindrom, migrene, hipoti- reoidizam, autoimune bolesti, dehidratacija...

8. Hronični umor kada traje duže od šest meseci.

Lečenje, naravno, zavisi od uzroka, a ono što možemo da uradimo sami za sebe jeste:

Da se spava 8 sati i to noću

Da minimiziramo uticaj stresa

Da boravimo u prirodi i imamo fizičku aktivnost usklađenu sa našim zdravstvenim stanjem

Da jačamo mozak (kvizovi, ukrštene reči, sudoku, čitanje)

Da pronalazimo prijatne aktivnosti koje nas čine srećnima.

Prokrastinacija

Prokrastinacija se definiše kao automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih aktivnosti za neki naredni trenutak, dan, nedelju...

Najčešće osoba aktivnost koju odlaže menja drugom, manje značajnom, ali prijatnijom. Osoba u datom trenutku kada odlaže ne razmišlja o posledicama svog ponašanja što za rezultat ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i kvaliteta života.

Čest oblik prokrastinacije je odlaganje učenja, odlaganje kućnih obaveza... Prokrastinacija može da ima loš uticaj i na partnerske i prijateljske odnose, a ne samo na poslovne.

Najčešće je u osnovi prokrastinacije kratkoročni hedonizam. Filozofija kratkoročnog hedonizma se zasniva na idejama osobe da sopstvene želje mora odmah da zadovolji i da osećanje neugodnosti mora da izbegne.

Suprotno tome je filozofija dugoročnog hedonizma, što podrazumeva spremnost osobe da odloži trenutno zadovoljstvo i istoleriše trenutnu frustraciju zarad dugoročnog zadovoljstva.

Drugi razlozi su niska tolerancija na frustraciju, nesigurnost u sopstvene vrednosti koja se manifestuje kroz perfekcionizam, strah od neuspeha, strah od kritike...

Prevazilaženje prokrastinacije – ukoliko je prokrastinacija postala ustaljen obrazac ponašanja osobe jedino rešenje je da se obrati za pomoć psihoterapeutu.

***

Dr Gorica Đokića diplomirala je na Medicinskom fakultet u Beogradu 1992. godine, nakon čega je specijalistički ispit položila na Klinici za neurologiju i Klinici za psihijatriju Vojnomedicinske akademije, kao lekar specijalista neurologije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a istovremeno je završila i master iz psihofarmakologije na Neuroscience Educational Institute San Died u Kaliforniji. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatara Srbije, Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) i Neuroscience educational Institute (NEI). Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova i koautorka je dve knjige iz oblasti psihijatrije i jedne knjige iz oblasti demencije.

Više informacija o samoj knjizi pogledajte na sajtu Akademske knjige.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

@konus

03.12.2022 • 14:51

Bolje od ponedeljka

4 0 +4
Konus

03.12.2022 • 12:12

Glavni prokrastinator

Priznajem, sklon sam prokrastiniranju al od sutra ću se baviti tim...

25 0 +25

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.