INTERVJU Danilo Vuksanović: Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Novi Sad će živeti i nakon nas

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

05.01.2023.

10:00 > 08:58

"Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka", kaže u intervjuu za 021.rs umetnik Danilo Vuksanović.

Ono što se nastavlja na rečenicu iznad, izvučenu iz dela razgovora, jeste jedna doza optimizma, a to je da će Novi Sad preživeti i ovu promenu.

Danilo Vuksanović je pomoćnik upravnika u Galeriji Matice srpske. Diplomirao je grafiku, potom magistrirao i doktorirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U Galeriji Matice srpske radi od 2004. godine na poslovima konzervatora-restauratora umetničkog fonda na papiru, aktivan je u različitim projektima kulturnog nasleđa, savremene umetnosti, izdavaštva. Samostalno izlaže od 1997. godine.

To je ono ukratko. Još kraće bi bilo reći da je Danilo Vuksanović umetnik koji voli Novi Sad i koji oseća promene koje se dešavaju, razgradnju grada i na to ukazuje. U svojoj umetnosti povezuje ono što je nasleđeno sa savremenim trenutkom, a upravo o tome kako nasleđe utiče na "nasleđe u stvaranju", planovima Galerije Matice srpske, Novom Sadu i promenama koje se konstantno dešavaju, Vuksanović govori u intervjuu za 021.rs.

021: Kao i uvek, početak godine je trenutak kada imamo priliku da zastanemo na momenat i sumiramo prethodnih 365 dana za nama. Šta biste iz prethodne godine izdvojili kao značajne trenutke za vas, ali i Galeriju Matice srpske?

Vuksanović: Godinе služe prividu kontrolisanja vremena koje nam neprestano izmiče. Sagledavanjem učinjenog tešimo sebe kako bi opravdali postojanje na ovom svetu. Tih 365 dana koje spominjete razvučeni su u prelivenom kalendarskom obeležavanju, do trenutka kada počnete sami da pišete sopstvenu istoriju. U tome vam (nam) mogu pomoći institucije ili druga uporišta društvenog karaktera. Ove godine Galerija Matice srpske je obeležila značajan jubilej, 175 godina trajanja. U tom smislu potrebno je dodatno oplemeniti podrazumevana dostignuća simboličnim ceremonijama ili materijalnim spomenima koji će opstati u budućem vremenu. To smo i učinili.

Velika izložba jednog od naših najpoznatijih slikara, Uroša Predića, velikog dobrotvora Matice srpske, okosnica je protekle jubilarne godine u kojoj smo ponovo pomerili granice. Pokrenuli smo itanja o migracijama izložbom tri kustosa prikazom mnogostrukih dela iz evropskih i domaćih muzeja, učestvovali u velikim zamasima Evropske prestonice kulture, gostovali sa izložbama u zemlji i inostranstvu, proširili krug delovanja na građanstvo, i što je posebno važno, ostavili iza sebe jubilarne srebrne plakete i medalje, mapu kolaža oslonjenu na novu monografiju o Galeriji Matice srpske iz pera upravnice dr Tijane Palkovljević Bugarski. Ova zamašna knjiga nosi naziv "Ponos nacije".

U zbiru je naziv moje umetničke mape kolaža koja se sastoji od osam radova nastalih na preostalim podlogama za kolaže čuvenog umetnika Ivana Tabakovića. U njoj su prikazani vizuelni fragmenti delatnosti iz istorije institucije, amblemi remek dela i tipični simboli. Nije li sve ovo, površno pobrojano, dovoljno da budem zadovoljan i ponosan što imam privilegiju da delujem u našem najstarijem muzeju koji postoji još od 1847. godine? Teško je izdvojiti nešto posebno a da se pritom ne naruši celina ukupnog nastojanja svih zaposlenih u Galeriji Matice srpske. To je košnica u kojoj svako zna šta mu je zadatak radi zajedničkog cilja – zaštite umetničkog nasleđa.

Iz mape jubilarnih kolaža "Ponos nacije u zbiru", 2022

021: Šta bismo mogli da očekujemo u narednim mesecima u Galeriji Matice srpske?

Vuksanović: Otvorićemo novu izložbenu godinu u februaru, postavkom "Jedna sasvim (ne) obična srpsko-francuska veza. Olga Kešeljević i Mark Barbeza" (trenutno u Kulturnom centru Srbije u Parizu). Zatim ćemo jubilej nastaviti kompleksnim izložbama Poklon zbirke Dragiše Brašovana a za Dan Galerije Matice srpske otvorićemo izložbu Vase Pomorišca. U prvoj polovini godine adaptacijom izložbenih stalnih postavki pružićemo drugačija čitanja poznatih, hronoloških i stilskih odrednica srpske istorije umetnosti. Zajednički ćemo pokušati da regenerišemo muzejske stalne postavke izborom dela iz naše bogate kolekcije srpske crkvene umetnosti XVIII stoleća, preko XIX i XX veka ali i savremenog doba, uz preko potrebno uključivanje savremenih muzeoloških pristupa u kojima dijalog između različitih vremena ne dopušta učmale i konačne selekcije.

Biće i novih akvizicija, radićemo na formiranju Parka skulptura na Trgu galerija. Trudićemo se da ponovo u program rada Galerije uključimo mlađu populaciju i građanstvo, kao i da proširimo dostupnost osobama sa invaliditetom. Uslovi čuvanja, konzervacije i restauracije i prezentovanja umetničkih dela, kao i ranije, biće na prvom mestu. Biće to dinamična muzejska platforma unutar koje će svako pronaći zanimljiv umetnički i obrazovni sadržaj. U narednoj godini potrudiću se da objavim knjigu o mom doktorsko umetničkom projektu "Matrica". Monologija kojom istražujem muzejsku prirodu zbirke klišea Galerije Matice srpske, čime ću obeležiti 25 godina umetničkog rada.

021: Iskustvo nasleđa koje vas je oblikovalo, simboli, istorijski kontekst umetničkog fenomena, ikonosfera tehnologizovanog društva. To je deo onoga što ste naveli da utiče na vas dok stvarate. Deluje kao da zaranjate dublje u prošlost da biste proizvelim nešto za budućnost?

Vuksanović: Svojim radom pokušavam da pronađem pravo lice sopstvenog identiteta. U potrazi za njim krstarim po delima prethodnika i umetničkom nasleđu. Svest o postojanju tri dela vremena, koja su, suštinski celina ukupne civilizacije, govore mi da jedno vreme nije dovoljno kako bih ispričao kompletnu priču. Ne možemo bez prošlosti razumeti ni sadašnji a ni budući trenutak. Tehnologija nam pomaže da bolje uronimo u slojeve svetske baštine kojoj pripadamo, i da, iščitavajući svaki novootkriveni artefakt, dopunimo enciklopediju umetnosti i kulture.

Isto tako, zanima me put simbola kroz vreme, njihova uloga u društvu u različitim vremenima, prilagodljivost univerzalnim mogućnostima. Umetnički poriv kod mene, vezan je duboko u arhetipovima kulture kojoj pripadam. Kroz svoj rad tragam za karakterima te kulture koristeći prepoznatljive ličnosti, istorijske događaje i skrivene simbole u njima. Priprema za taj rad najvažniji je deo posla. Učim svakodnevno da bi sam sebe bolje razumeo. Kada uspem deo toga da podelim sa javnošću, čini mi se da postojim. Dijalog je osnova svake umetnosti. Zato stalno radim, slikam i izlažem, govorim o umetnosti i pišem.

021: Rekli ste da su umetničke pojave najbolje analize složenih društvenih i političkih procesa koji i na nas utiču. Na osnovu savremenih umetničkih pojava, šta možemo da kažemo o aktuelnim društvenim ili političkim procesima ili, možda važnije, gde smo kao društvo?

Svedočimo ogromnom napretku umetničkih oblika izražavanja. Mediji se razlažu na sve pore društva dok umetnička slika u digitalnoj sferi preuzima nova obličja proširujući vizuelni interfejs internetske mreže. Detekcija umetničkog dela zapravo je naknadni komentar, reakcija na političke i društvene procese. Savremena umetnička praksa svakim danom izlazi iz sopstvenih okvira ukazujući da možda, jedino ona može biti netaknuto ostrvo demokratije, slobode mišljenja i individualnosti.

Koliko je to tačno, procenite sami, međutim, iz idealističkog ugla posmatrano, mi umetnici, verujemo da možemo da utičemo na društvo. Društvena realnost otišla je predaleko u otuđenoj sferi profiterske ideologije zastrašivanja i kontrole. Među takvim, zamršenim koridorima, umetnost pronalazi izlaz i način da pošalje poruku bez obzira na složenost situacije. Umetnost je najprecizniji lakmus papir društvenih promena.

021: Razmišljate li o veštačkoj inteligenciji u kontekstu savremenih umetničkih pojava? Pitanja vam pišem iz kancelarije, vi ćete odgovarati verovatno kod kuće, a u program možemo da ukucamo određene reči uz pomoć kojih ćemo dobiti prikaz nas dvojice kako razgovaramo, i sve to da izgleda kao da je Van Gog slikao. Naslovne stranice magazina već proizvodi veštačka inteligencije. Ugrožava li to umetnost ili može da posluži kao "nova alatka"?

Vuksanović: Umetnički postupci su u stanju da asimiluju tehnološki napredak u svoju korist. Veštačka inteligencija samo je produkt savremenosti, etapa u razvoju našeg društva. Drugo je pitanje koliko može biti progresivna u umetničkom smislu? Moj stav je po tom pitanju izričit. Tehnološke mogućnosti nisu ništa bez aure ljudskosti. Bez prisustva čoveka sve je hladno, nedovršeno.

Umetnik je umetnik zahvaljujući svojoj sposobnosti da iskoristi savremene tehnološke alate. Jeste, veštačka inteligencija, kao proizvod čoveka može biti interesantan alat za nastanak novih umetničkih dela. Ipak, smatram da bazični načini umetničkih izražavanja nikad neće posustati pred naletima veštačke inteligencije. Pitanje koje ste postavili usmereno je na postupak uključivanja tehnologije u umetnički rad. Tako je oduvek bilo i biće. Tehnika je sredstvo a sve drugo ostaje isključivo u domenu čovekovih kreativnih dometa.

Almaška česma, 2022

021: Na Fejsbuku ste nedavno objavili jednu vašu sliku uz naziv "Metež grada kojeg više nema". Koji je to grad kojeg više nema i gde je nestao?

Vuksanović: Moji ciklusi crteža i slika gradova, imaginarnih predstava razgradnje započeti su u času urbane destrukcije početkom 2000-ih godina. Taj ciklus pod nazivom "Urbana ekspanzija" nije nikad ni prestajao. Vremenom je prošao različite transformacije, od urušenih fasada sa grafiterskim potpisima savremenog trenutka u senci kranova, do pojedinačnih slika preostalih znamenitih građevina. Delovalo je da će se taj proces u jednom momentu zaustaviti kako bi sačuvao ono što je preostalo od gradskog jezgra. Ipak, to se nije desilo.

Godinama se grad nagriza, ulice nestaju i zamenjuju ih spratnice i manjak prostora. Cena kvadrata doseže abnormalne cifre. S druge strane, izvan centra Novog Sada nikli su novi kvartovi sa bulevarima, grad se otvorio, u njega stalno stižu novi stanovnici. Shvatio sam da je grad organizam koji se stalno menja. U toj transformaciji malo ima prostora za zaštitu graditeljskog nasleđa. Ako se osvrnemo ka prošlosti, u šezdesete godine prošlog veka, videćemo kako je taj proces krenuo presecanjem onog što Italijani zovu "centro storico". Još tad je objavljen urbicidni rat Rackoj varoši, Neoplanti, Ujvideku, Nojzacu, čuvenoj Srpskoj Atini.

U gradu u koji se iz Pešte, s razlogom preselila čuvena Matica srpska 1864. godine, još samo malo, turista neće moći da vidi dugačku prizemnu zgradu u kojoj je postojala kultna kafana Bela lađa (koja pred našim očima u Njegoševoj ulici propada i nešto čeka!), na mestu gde se okupljala tadašnja inteligencija. Kao da je sećanje na kafanu zamenilo mnoštvo novih!

Umesto tog zamišljenog trenutka, u kome ćemo goste našeg grada upoznati sa bogatom istorijom novosadske boemije, prolazimo kolonadom stolica u zaglušujućoj buci narodnjačkog, uz miris girosa i ćevapa. To je sadašnji presek užeg jezgra novosadskog. Metež vašarske nedovršenosti, lice nekog posve drugog vremena. Vremena u kom dominiraju zabava i profit.

021: Ukoliko već grada više nema ili ga barem nema onakvog kakvog ga mi priželjkujemo, ostaje metež. Kakav je to onda metež grada, u ovom slučaju Novog Sada?

Vuksanović: Potrebno je sve te pojave sagledavati racionalno. Dok se novosadski metež odigrava, sela naše zemlje opustošena su, a skoncentrisana naseljenost nije karakteristična samo za naš grad. Grad je slika društvenih turbulencija koje nismo u stanju da ispratimo. Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljujući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka.

Preživeće Novi Sad i ovu promenu, izaćiće iz nje kao pobednik dok god je u njegovom centru Gradska kuća sa figurom Atine Palade, zaštitnicom svih gradova, dok god traje na njenom fasadnom platnu grb grada sa golubom, iznad tri kule pod krivudavim linijama Dunava na gipsanom odlivku. Metež upućuje na životnost, na večitu smenu dobrog i lošeg. Unutar njegovih okvira, treba uvek da budemo svesni naše kratkotrajnosti. Grad će, bez sumnje, živeti i nakon nas.

021: U fokusu vam je i nasleđe, te ste pisali i o propasti značajnih spomenika kulture i umetnosti. Uspeva li Novi Sad da se sačuva u "smutnom urbicidnom vremenu", kako ste jednom opisali ovaj naš trenutka?

Vuksanović: Novi Sad je u trenutku preobražaja. Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Spomenici kulture su ugroženi, izmešteni baš kao grobnica jermenske porodice Čenazi. Pomerena, ipak je uspela da opstane. Osam lobanja na ovoj grobnici zajedno sa četvorostrukim kamenim plamtećim srcem na vrhu upozoravaju nas na preostale tragove nasleđa. Pisao sam o tome i nastaviću. Svaki novi tekst posvetiću sećanju na grad koji stalno nestaje. U neprestanoj borbi sa vremenom. Ostaje nada u prolazu pokraj restauriranih fasada u Almaškoj i ulici Zlatne grede uz najavu kako će čitav, preostali Almaški kraj biti obnovljen. Jedva čekam.

021: Kao što simboli utiču na vaš, oni tako mogu uticati i na novinarski. Na primer - krug u kontekstu pričanja priče. Započeli smo sa Galerijom Matice srpske, njome i da završimo razgovor. Galerija je u 2022. imala izložbu "Novosađani biraju", što je jedan dobar primer onoga da se institucije (umetnosti) otvaraju za građane. Smatrate li da je to način da građani zaista osete da su institucije/ustanove zaista njihove i tu zbog njih?

Vuksanović: Galerija Matice srpske će sigurno ponoviti taj dijalog sa građanima. Verujte da nema ničeg lepšeg nego im otvoriti depoe u kojima, u senci "žive" brojna umetnička dela nepoznata javnosti. Zamena uloga donosi zanimljiv preokret dajući izuzetan rezultat. Profesije se prožimaju, pogledi se umnožavaju. Dajući Novosađanima da sami izaberu i formiraju sadržaj izložbe, potvrđujemo ulogu savremenog muzeja, a to je da on postoji prvenstveno zbog građana.

Novosađani imaju pravo da biraju iz blaga Galerije Matice srpske. Tako zajedno postajemo bogatiji za iskustva koja nam pomažu da se bolje razumemo. Krug umetničkih mogućnosti je upravo takav, beskonačan poput uroborosa, zmije koja proždire sopstveni rep, u cikličnom obnavljanju kreacije, života i vremena. Otvorena vrata Galerije Matice srpske i veliki broj posetilaca svakako da govore u prilog tome.

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Gari sa Naselja

05.01.2023 • 14:10

Glava... Sjajan gari. Da su ljude poput Danila slušali ili bar razmišljali tako ne bi ovaj grad postao ruglo...

24 13 +11
Видоје

05.01.2023 • 13:39

Бгд.

Кућа гори, а баба се чешља !

4 10 -6
Baš

05.01.2023 • 13:37

..zanimljiv intervju

Dragons forever

12 5 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.