Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu

Autor: Lesli Skler

Info

21.01.2023.

10:00 > 09:48

Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.

Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu

Foto: Pixabay

U knjizi Projekat Ikona, Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima.

Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena– tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni "projekat Ikona" današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam.

Uz dozvolu Akademske knjige, donosimo vam odlomak iz najnovijeg izdanja izdavačke kuće iz Novog Sada.

Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu

Postoje još najmanje dva pitanja čiji značaj postaje sve veći za članove profesionalne frakcije TKK u arhitekturi Prvog i Trećeg sveta. Prvo je uloga arhitekata u raspravama o održivoj arhitekturi (Bolchover and Solomon 2009), što je naročito važno za velike ikonične zgrade i projekte u globalizujućim gradovima. Ono što sam analizirao na drugim mestima kao "Korporativnu vladavinu održivog razvoja", izgleda da se dešava i u arhitektonskoj industriji s nekim od najkorporativnijih firmi (naročito Gensler & Fosters) koje tvrde da su predvodnice zelenog razvoja.

Problem u arhitekturi, kao i u svim drugim industrijama, jeste to da se smanjenje emisije ugljenika po jedinici proizvodnje po pravilu gubi ukoliko je njen rezultat povećana ukupna potrošnja. Postoji dokaz koji ukazuje na to da komercijalna poruka o održivoj zelenoj proizvodnji prilagođenoj životnoj sredini prodire u arhitekturu i visoko kvalitetne delatnosti uključene u građevinu kao i u druge industrije, naročito u pogledu ekonomskih prednosti koje se odnose na smanjenje troškova za energiju. Pravi pokazatelj toga je sve veći značaj održivosti i sertifikacije energetske efikasnosti, kao i koristi koje ona nosi. Održivost je veliko i konkurentno tržište.

Lider ovog brenda je Sistem za sertifikaciju energetski efikasnih i ekoloških objekata (LEED), "dobrovoljni, tržišno orijentisan program, zasnovan na konsenzusu koji obezbeđuje nezavisnu verifikaciju zelenih zgrada [izraslih iz] jednostavne ideje u industriju vrednu nekoliko stotina milijardi dolara". LEED je izdanak Saveta zelene gradnje SAD (USGBC), koji je osnovan 1993. godine. LEED sertifikacijom se po visokoj ceni procenjuje najbolja praksa za uštedu energije i vode, smanjenje emisije CO2, poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha, kao i pravilno upravljanje prirodnim resursima u zgradama i ekološkim sistemima. Konstatujući da održivost predstavlja izuzetno veliki izazov, USGBC potvrđuje:

"Zahvaljujući LEED sistemu ocenjivanja zelene gradnje, održivost sada ima najvažnije mesto u građevinskim projektima širom sveta. Zelena gradnja je postala sveobuhvatni globalni pokret koji menja živote i zajednice."

Od februara 2014. godine, prema LEED standardu sertifikovano je više od 20.000 komercijalnih projekata širom sveta, što predstavlja više od 269.000.000 kvadratnih metara, kao i još 37.000 komercijalnih projekata u pripremi. Pored toga, sertifikovano je više od 50.000 projekata prema LEED standardu za domove i 130 prema LEED standardu za razvoj susedstva. Matična organizacija USGBC-a zapošljava 95.000 profesionalaca koji su položili stručni ispit akreditovan prema LEED i otprilike isti broj saradnika LEED zeleni.

LEED projekti postoje u svih 50 američkih država i 147 zemalja i teritorija širom sveta. Globalno ga organizuje međunarodni LEED okrugli sto u saradnji sa preko 100 saveta zelene gradnje i Svetskim savetom zelene gradnje "u zaista globalnoj misiji". USGBC ima oko 13.000 organizacija članica, koje predstavljaju 13.000.000 zaposlenih, uključujući kompanije sa liste Fortune 500, arhitektonske firme, izvođače radova i graditelje, proizvođače, neprofitne organizacije i institucije Vlade.

Godine 2000. Hotel Kandalama u Šri Lanci postao je prvi hotel sa LEED sertifikatom i prvi međunarodni LEED projekat. Od tada, ta industrija doživljava "eksploziju zelene gradnje". USGBC je u početku finansiran bespovratnim sredstvima Vlade, ali kao što je obično slučaj u SAD, to je samo pojačalo njegovu slobodnu, tržišnu poslovnu orijentaciju. Sertifikacija je skupa, a njen komercijalni domet širok.

Do 2014. godine, prodato je više od 100.000 fleš kartica za vežbanje za one koji su izašli na LEED test ($24.95) putem Obrazovne službe za zelenu gradnju. Glavni rival LEED-u je metod procene uticaja na životnu sredinu Građevinskog istraživačkog centra za testiranje (BREEAM) sa sedištem u UK i njegov međunarodni ogranak BREGlobal. Građevinski istraživački centar za testiranje (prvobitno Odbor) osnovan je 1921. godine kao državna agencija, a privatizovan je 1997. godine. Sada je dobrotvorna organizacija koja se izdržava kroz istraživanja, konsultacije i testiranja za građevinsku industriju.

BREEAM se reklamira kao šema za sertifikovanje zgrada prema principima održivog razvoja, koja se najviše koristi širom sveta i preko koje je od njenog osnivanja 1990. godine sertifikovano više od 250.000 zgrada u više od 50 zemalja. Takođe promoviše Passivhaus, metodologiju gradnje koja je započela u Nemačkoj, a kojom je postignut impresivan nivo uštede energije i koja ima sopstveni niz godišnjih nagrada. Veb-sajt BREEAM-a predstavlja interesantan spoj poslovnih vrednosti i samostalnosti od komercijalnih interesa.

Iako je ta organizacija u čvrstoj vezi sa savetima gradnje u Evropi, podržanim od strane države, što joj daje pravo da tvrdi da je nezavisna od komercijalnih interesa, BRE stavlja poslovni aspekt zelene gradnje u prvi plan svoje ponude, ističući istraživanje koje pokazuje da BREEAM sertifikacija najčešće povećava vrednost imovine. Pretraga vezana za "odnos između LEED-a i BREEAM-a" otkriva veoma živu internet raspravu u kojoj se porede njihove vrline i nedostaci (prva više odgovara uslovima u Sjedinjenim Državama, a druga Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi). Neke firme su razvile sopstvene zelene alatke. Na primer, "Arup"-ov SPeAR, usmeren je na karbonski neutralne projekte (Schittich and Brensing 2013: 63). Hadidin "Arup"-ov Akvatiks centar za Olimpijske igre u Londonu, prema BREEAM-u, sertifikovan je kao izvrstan.

Kao što zelena arhitektura (u mnogim njenim oblicima) postoji kao kategorija u okviru opšte kulture nagrađivanja savremene arhitekture, postoje i mnoge nagrade posvećene održivoj arhitekturi koje sponzorišu kompanije za sertifikaciju, arhitektonska udruženja, tela raznih građevinskih delatnosti i druge organizacije. Nagrade obuhvataju Globalnu nagradu za održivu arhitekturu, koju finansira fondacija GDF-Suez (najveća nezavisna grupacija za komunalne usluge na svetu) pod pokroviteljstvom UNESCO-a.

Godišnje liste najboljih arhitektonskih firmi sve više uzimaju u obzir zelene podatke pri rangiranju poslovnih rezultata. Američki časopis Architecture Magazine rangiranje firmi za svoju listu najboljih 100 sada vrši prema profitabilnosti, održivosti i kvalitetu projekta. Danska firma BIG, koju vodi harizmatični Bjarke Ingels, razvila je ideju hedonističke održivosti, čineću zelenu arhitekturu zabavnom. Značajni primeri rada ove firme jesu elektrana usred Kopenhagena koja ne samo da smanjuje emisije već i izbacuje velike kolutove dima, kao i padina za skijanje napravljena na vrhu fabrike za preradu otpada. BIG je 2015. godine dobio ugovor za Svetski trgovinski centar 2, novi dom za 21st Century Fox i News Corporation, zamenjujući na kontroverzan način firmu Normana Fostera.

Da ne bih bio smatran nepopravljivim cinikom, dopustite mi da objasnim kako nisam protiv zelene arhitekture niti održivosti, daleko od toga. Nema sumnje da mnogi arhitekti i urbanisti stvaraju značajnu održivu arhitekturu i planove gradova širom sveta. Suština onoga što sam hteo da izrazim je da je većina tih napora na kraju uokvirena komercijalno održivim ograničenjima slobodnog tržišta.

LEED, BREEAM, kao i mnoge druge zelene inicijative, dok smanjuju uticaj na životnu sredinu u pojedinačnim slučajevima, u stvari podstiču neodrživu arhitekturu i urbanističko projektovanje u celini. Grad može imati koristi od nekoliko nebodera ili tržnih centara sa LEED Platinum ili BREEAM klimatizacijom, ali kada su ih gradovi prepuni, kao što je već neko vreme trend, sistem postaje neodrživ, kao što spekuliše Jevonsov paradoks (Owen 2010) – još uvek kontroverzan, ali u ovom slučaju njegovi efekti su jasni.

Konkurencija LEED-u u Sjedinjenim Državama dolazi iz neprofitne organizacije Green Globes, koja obećava jednostavniji i jeftiniji proces sertifikacije. Međutim, činjenica da je ona, izgleda, tvorevina hemijske, drvne industrije i industrije plastike pobuđuje sumnju u njen rad. Ne mogu da se oduprem potrebi da opet citiram izjavu jednog rukovodioca iz oblasti zaštite životne sredine iz devedesetih godina prošlog veka: "Ako smo zaradili mnogo para uništavajući ovu planetu, sigurno možemo da zaradimo pare čisteći je".

Kontroverze u profesionalnoj frakciji TKK u arhitekturi javljaju se takođe i u vezi s pitanjem ljudskih prava. Ona su fokusirana na gradnju za totalitarne režime i uslove rada pri izvođenju urbanih megaprojekata, pogotovo u Zalivu. Malo je istaknutih arhitekata govorilo o tim pitanjima, iako su Geri, Foster, Hadid i Kolhas bili izazivani da to učine. Fosters je gradio u Kazahstanu za režim koji se naširoko smatra represivnim. Organizacija Human Rights Watch optužila je 2009. godine Fostera, Hadidovu i Nuvela (nadovezujući se na prethodnu objavu iz 2006. godine) da ignorišu iskorišćavanje radne snage u luksuznom kompleksu ostrva Sadijat u Abu Dabiju, za koji su projektovali Nacionalni muzej, Luvr i Centar izvođačkih umetnosti, prema istom redosledu.

Najviše analizirano mišljenje o ovim etičkim pitanjima jeste mišljenje Frenka Gerija u časopisu Foreign Policy 2013. godine. Tu Geri priznaje:

"Malo sam oklevao da se prihvatim angažmana za Gugenhajm Abu Dabi. Predaleko je i kulturna dimenzija se činila tako različitom. (…) Kada smo počeli rad na projektu u Abu Dabiju, angažovali smo advokata za ljudska prava iz Human Rights Watch-a. Našem klijentu i nama jednako je bilo stalo da budemo sigurni da nema nikakvih sumnjivih pitanja vezanih za projekat. Bilo je trenutaka kada su bili kritikovani zbog uslova za privremene radnike. Stoga su oni uradili nešto u tom pravcu: izgradili su relativno udobne kampove za njih. Ta pitanja su meni bitna kada vodim projekat. Ako budemo angažovani da uradimo projekat u Kini, učinićemo ga najboljim."

Podstaknut time što ga je Hilari Klinton javno pomenula u jednom važnom govoru, Geri deli svoje stavove prema demokratiji.

"Demokratija je očigledno nešto čega ne želimo da se odreknemo, ali ona u stvari kreira haos. To znači da komšija pored vas može da radi šta hoće i to stvara koliziju mišljenja. U gradovima, to znači da ljudi grade šta god žele. Mislim da je najbolje da imamo dobronamernog diktatora – koji ima ukusa!"

Problemi prava radnika u Zalivu nisu nestali; oni su se intenzivirali. Uprkos obećanom izveštaju "PricewaterhouseCoopers"-a, kao i pritisku na Luvr, Britanski muzej i Njujorški univerzitet – koji su svi uključeni u projekte na ostrvu Sadijat – zloupotrebe i kampanje protiv radnika se nastavljaju. Patnja radne snage na Ostrvu sreće nastavlja se isto kao i negiranja.

Iako su retko predstavljena ovim terminima, mnoga od navedenih etičkih pitanja uključuju neki oblik postkolonijalističke ideologije, te arhitekti, investitori i lokalni organi vlasti na kraju češće promovišu konzumerističke interese TKK, a ne dobrobit radnika. Činjenica da većinu čitalaca to ne iznenađuje govori nešto o projektu Ikona i o ulozi ikonične arhitekture i urbanističkog projektovanja u promovisanju konzumerizma, što je tema sledećeg poglavlja.

***

Lesli Skler (Leslie Sklair), profesor emeritus sociologije na London School of Economics and Political Science (LSE). Pre studija sociologije i filozofije radio je dve godine u fabrici pamuka izvan Glazgova. Oba iskustva doprinela su njegovom celoživotnom opredeljenju za istraživanje načina funkcionisanja kapitalizma, alternativa kapitalizmu i transnacionalne kapitalističke klase. Najpoznatija njegova dela su: The Sociology of Progress, Sociology of the Global System, Transnational capitalist class, Globalization: Capitalism and Its Alternatives.

Više o ovoj knjizi pronađite na sajtu Akademske knjige.

Teme

Akademska knjiga Lesli Skler

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Mile

21.01.2023 • 13:08

C02 disu biljke, znaci treba vise biljaka. Posekli ste sve sume zarad papirnih kesa po prodavnicama, a ispirate nam mozak sa C02. Da vam je stalo, sadili bi drvece i sume...

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.