Kad se zatrese grad - šta nam je bitno?
Ustala sam i krenula u svoju klasičnu rutinu u vidu najvećih muka ovog sveta a to su pregovori sa dečurlijom oko doručka.
Foto: 021.rs
Danas žele jedno, drugačije nego juče i sporije nego ikad, a sve slatko skakućući po živcima. Posle toga kreće lakši posao – najstarije dete oblači šta mu se da, najmlađe isto, ali ovo srednje svakog jutra najoštrije osuđuje moj izbor garderobe, te najenergičnije zahteva duks sa patrolnim šapama umesto onog sa linijama koje ništa ne znače.
Pregovori oko ovoga (pri čistoj svesti tvrdim) nisu ništa manje teški od onih u Briselu. Dok ih ne izvedemo iz doma proživimo tri nervna sloma. Sva sreća pa terapija za hipertenziju šljaka.
Posle toga bacam se na posao gde već iz daljine vidim pun potencijal za novi stres koji je lako rešiv, ali šta mi teško da se iznerviram i ovde oko gluposti tipa: neko nije uradio svoj posao pa zato ne mogu ja svoj i sve će da kasni i onda moram da iskomuniciram nešto što mi se trenutno ne komunicira, a drugih stotinu stvari istovremeno stižu na naplatu za nerviranje – sve gluplje od glupljeg.
Tada me niotkuda sastavi saznanje da je negde više od nekoliko desetina hiljada ljudi baš ovih dana poginulo od prirodne katastrofe zvane zemljotres, da se mrtvi još uvek broje i da se neko danas probudio bez ičega uključujući sve ove nervne slomove oko doručka, posla i odugovlačenja oko oblačenja.
Saznanje da je ko zna još koliko ljudi zarobljeno ispod ruševina nakon što su stotine zgrada i nekoliko korumpiranih investitora i onih koji su im dozvolili nemar popadale kao kule od karata. Zdravo za gotovo – izraz, ali i osećaj, koji tumačimo onako odoka, kako nas raspoloženje zvizne u momentu. Malo ga kapiramo, malo i ne, malo ga živimo, malo nam ni sto zemljotresa negde tamo ne bi pomoglo da shvatimo koliko možda naše muke, uverenja i borbe nemaju smisla.
MUP je pre neki dan izdao detaljno uputstvo šta raditi u slučaju zemljotresa, i dok sam ga čitala, shvatila sam da su ga krojili po meni samoj. Štaviše ubeđena sam da je tako jer je svaka druga bila "najbitnije je da ne paničite". Panici mesta uvek ima, bar u mom dvorištu jer gle, ako je u Turskoj, pa u Rumuniji, pa u Hrvatskoj šta ga košta da rokne i kod nas – uputstvo i paniku, bar kod mene, već imamo.
I, eto, već sutradan, dok sam sedela i radila osetila sam da se ljuljam levo-desno, a niti imam problem sa budnošću, niti sa anemijom, niti sam pila. Tako sam onako skroz po uputstvu, bez panike, osetila odsustvo donjih ekstremiteta jer sam zamislila u sekundi sav užas koji je hiljade ljudi proživelo prethodnih dana i gotovo uverena, onako bespanično, da to sleduje i nama u minutima koji slede.
Nakon što minuti koji slede nisu doneli ništa novo, te sam noge ponovo mogla da pomeram, tako sam i svoje "obećavam da se više nikada neću nervirati oko gluposti jer svaki čas može neko PRAVO sranje da se desi" utopila u prvi idiotluk koji je naišao i zaboravila na sve strahote koje su do pre minut bile realistični scenario.
I samo kada se dese neke nepredviđene stvari koje za sobom nose samo ogromnog sebe i ne tolerišu ništa drugo, samo tada sam, a verujem i većina nas, u stanju da bitno razdvojim od nebitnog. Da tako obične i zdravo za gotovo stvari poput mo'š misliti života, zdravlja i prisustva ljubavi stavim na pijedestal svega bitnoga gde im je i mesto. Da neke stavove preispitam i neke navike popravim. I sve to kratkoročno, dok potres ne prođe. Posle iznova, kao loš đak koji ništa naučio nije, skalu vrednosti nerviranja i drame vraćam na bahato staro.
Generalno, mislim da svi slabo pamtimo i brzo zaboravljamo, jer loše periode i loše osećaje želimo da napustimo što pre. Mislim da se previše uzdamo u "neće mene" i život je tu pa je tu. I da li je ova priča oda "malim stvarima"? Moguće, sem što ove tričavosti koje u sekundi možemo izgubiti nisu baš male.
A onda, kada malo bolje razmislim, nisam baš najsigurnija da li sam se presekla plašeći se prirodne katastrofe kao takve ili mogućnosti da se, zahvaljujući njoj u sekundi uverimo da, kao i pola Turske izgleda živimo u šarenoj laži sagrađenoj na lošim temeljima, lažnim diplomama, od ruku bahatih i beskrupuloznih investitora, te da sve ono na čemu temeljimo svoje živote i uverenja može da se sruši u sekundi i da čak ni zemljotres ne bude jedini krivac za to? Da ono, dune malo jači vetrić i sruši kulu loših izbora, poklonjenih ocena i kupljenih glasova? Prilično zastrašujuće, zar ne?
Bilo kako bilo, dok budem sledeći put govorila sebi u bradu tiho "a neće mene valjda" stajaću ispod dovratka, paničiti i čvrsto verovati da ćemo u sledećim životima sigurno pametnije da biramo kombinaciju opasnosti od prirodnih katastrofa i moralne principe onih koji nam grade budućnost. I trudiću se da se nerviram samo oko bitnih stvari. Onih nosećih.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 6
Ina
Buba
Miodrag
Pozdrav od starosedeoca Novosadjanina :)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar