Reciklaža nije dovoljna: Koristiti aparate do kraja

Pre nekoliko decenija proizvođači su počeli da u nekoliko navrata u godini izbacuju neznatno poboljšane verzije računara i drugih mašina.
Reciklaža nije dovoljna: Koristiti aparate do kraja
Foto: Pixabay

Svi su želeli da budu u trendu, te se ustalio običaj kupovine novih verzija aparata, čak i kada nema naročite potrebe za to. Kupiti tako, na primer, najnoviji "komodor" postala je moda kojom se gradi lični prestiž. 

Vreme hiperprodukcije
 
Proizvođači su se brzo orijentisali na masovnu proizvodnju i dodatno podstakli maniju kupovine novog. Dizajnirali su aparate tako da se sastoje iz većeg broja modula koji se montiraju kako bi se dobio završni proizvod. Kada dođe do kvara nema potrebe ni da se detektuje o čemu se precizno radi. Samo se utvdi koji modul ne funkcioniše i on se zameni.
U suštini, kreirala se navika da se u slučaju i najmanjeg kvara sprava odloži na smeće i kupi nova. Suprotno ranijim očekivanjima, za majstore specijalizovane popravci najmodernijih naprava posla je bilo dramatično malo i svakim danom sve manje. Uskoro je od najvećih globalnih proizvođača stiglo cirkularno pismo kojim se zanatlije obaveštavaju da će u roku od pet do deset godina proizvodnja rezervnih delova biti ukinuta. Drugim rečima, popravljanje aparata se napušta, nova orijentacija je reciklaža odloženog. 
 
Problemi, ipak
 
U Srbiji ni danas nije lako doći do parcele na kojoj bi se po evropskim propisima sakupljao, a potom i reciklirao električni i elektronski otpad. Podjednako je teško i skupo instalirati postrojenja za odvajanje pojedinih elemenata. Jedva trećina onoga što sadrži stari kompjuter ili mobilni telefon može da se u nas izdvoji, ostalo bi trebalo da se šalje u inostranstvo.
 
No, u nas mnogo toga završava na gradskoj deponiji, nekoj vrsti minimalo uređenog đubrišta za sve. Tu se pokušava radom na crno doći do preostalih, najskupljih, komponenti. Često nestručan i rad bez neophodnog alata dovodi do toga da se isparenja opasnih materija sadržanih u računaru putem vazduha ispuštaju u prirodu. Još je gore što se iste materije putem deponijskih voda slivaju u podzemne, preko kojih se ulivaju u vodene tokove. Time ulaze u lanac ishrane.
 
Upotrebi nikada kraja
 
Međutim, od vodećih globalnih institucija stižu novi signali. Ovoga puta, istina zaobilazno, ističe se da se reciklaža, mada dragocena, pokazala nedovoljnom u pogledu rešavanja pitanja otpada i zagađenja životne sredine. Predlaže se da se učini sve da ljudi aparate kupuju samo kada postojećima potpuno istekne rok trajanja ili funkcionalnost. 
 
Prethodno bi trebalo da se popravljaju kada zakažu. Kraj njihove upotrebe ne bi bio ni kada istekne prvi rok. Tada bi bilo dobro učiniti veću popravku i vratiti namenu. Ako nije moguće, vredi pokušati prilagoditi ga drugoj upotrebi. Zanimljivo je da se zagovara i korišćenje aparata sa više namena, tako da bi mobilni nakon što mu istekne rok upotrebe kao telefona, mogao biti fotoaparat za slikanje.
Nereciklibilna plastika
 
Razlog za nametanje sveopšte štedljivosti je ogroman nasrtaj na veći broj različitih sirovina. U pitanju su količne čija prerada teško da može da prođe bez uticaja na prirodu. Takođe, ne mali broj veštački dobijenih materijala praktično ne može da se reciklira. Za sada tu je jedino rešenje da se štedljivom upotrebom aparata drastično smanji njihova prodaja. Naravno, snažan pad prodaje bi umanjio i njihovu proizvodnju.
 
Insistiranje na što dužoj upotrebi zasniva se na urednom održavanju i popravci aparata dokle god je moguće. Ubuduće neće biti neobično ono što danas deluje pomalo smešno - popravljati mobilni.
 
Reciklaža nije svemoguća
 
Nova orijentacija znači ponovnu potragu za majstorima obučenim da srede najmodernije naprave. Kao što su nekada bili dragoceni električari ili automehaničari ubuduće će "na ceni" biti majstori za komjutere, mobilne i druge izume današnjice. Razlog je, zapravo, ekološki - reciklaža nije dovoljna da sama reši krupne posledice ekstremne hiperprodukcije. 
 
Potrebno je početi od početka i kupovati samo neophodno, uređajima se koristiti krajnje racionano i urednim popravkama višestruko produžiti rok trajanja svakog aparata. U suprotnom, zagušiće nas lageri otpada, dok će nas zagađena voda i vazduh u najboljem slučaju učiniti hronično bolesnima. Branimo se racionalnom upotrebom modernih tekovina.
  • Anonimus

    04.03.2023 09:13
    Da bi se prestalo sa bacanjem mobilnog ili kompjutera čim se desi prvi kvar potrebno je da se razviju proizvodnja i distribucija kvalitetnih rezervnih delova.
  • S' ponosom

    03.03.2023 15:02
    proizvedeno u Srbiji
    Mikrotalasna Ei Niš, upravo ulazi u četrdesetu! godinu rada. Grejala sve i svašta za troje dece, sad greje našoj deci.
  • Ha

    03.03.2023 13:24
    Opravka 9000
    sa garancijom pola godine samo na ugrađene delove. Isti novi uređaj sa dve godine garancije manje od 13000 sa uključenom dostavom do kuće.
    Nisam mnogo razmišljao!
    Od starog mobilnog sam odustao jer se ne može naći kvalitetna baterija, jedino se mogu naći preko oglasa bez garancije i traju onoliko mesec koliko je originalna trajala godina.
    Ne patim od novoga ali...
    I na kraju onda bi trebalo zabraniti mobilne i druge uređaje sa integrisanim baterijama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".