Ajde ti rodi, pa umri

Hathor

Info

12.04.2023.

10:50

Bilo je to vrelo leto 2013. i jedan petak ili kako mu samo ime kaže "e, i ova nedelja je došla kraju, vreme je za žurku". Bio je to definitivno najteži dan u mom životu - do sada.

Foto: Pexels (Mart production)

Dok sam se, ležeći u nekom porođajnom boksiću naše Betanije, doslovno opraštala od života, ja sam, umesto klasike u vidu prolaženja slika ispred očiju, onako nenormalna, pod sedativima i trpeći nesnosne bolove već šesti sat, rešila da održim lekciju samoj sebi, rugala sam se sebi glasno: "ONA će da bude trudna, ONA će da rodi dete, ONA misli da je to lako, ONA je mislila šta je to, ništa, malo nosiš stomače, malo guraš i hop, bravo mamika, ONA!". I dok sam sebi ovo sipala u lice doslovno sam istoj sebi čupala kosu iz vrlo opravdanog razloga: da osetim bol jači od ovog.

Nije jenjavao i ništa se nije dešavalo sem što sam postajala sve luđa i luđa. Osim zdravog razuma, izgubila sam i svaku drugu moć kontrole nad svojim ponašanjem, te sam lekare koji prolaze da bace pogled na CTG i uvere se da je beba i dalje okej, hvatala za ruke u očaju i preteći preklinjala da me sami dokrajče što pre jer, uveravala sam ih, ja preživeti neću.

Ako sam u nešto bila sigurna u životu, van čiste svesti i zdrave pameti u tom momentu, to je bilo to. "Ali beba je dobro gospođo", "Ali ja nisam dobro, doktore!" Režala sam i u očaju ga gledala kako ipak odlazi.

Posle još nekih milijardu sati u polusvesnom stanju i nakon posete bezbroj lekara, bez nade da ću umreti i na taj način prekinuti ovo sve, čula sam da neko izgovara: "...odlučuje se da se porođaj završi". Tu je stao i izašao. Kako? Šta, kako da se završi? Hoćete li me ipak dokrajčiti? Recite da da! A onda je kao u nekom filmu, dok su me prebacivali na krevet sa točkićima, u mojoj glavi krenula neka super pobednička muzika i dok su me užurbano gurali kroz hodnike gledala sam kako se svetla na plafonu smenjuju brzinski i pomislila: "Jao strava, možda ipak ne umrem!"

Poslednjih dvadesetak godina april je mesec posvećen carskom rezu. Tokom ovog meseca razne organizacije, pojedinci i institucije pričaju o tome koliko je ova operacija istinski značajna, koliko spasava živote, koliko je od svojih početaka napredovala i koliko joj se beskrajno zahvaljujemo što postoji.

Podsećamo se da je do otkrića anestezije i boljih uslova ona bila samo način da se eventualno spasi beba, ali ne i majka. Danas se, kako kažu, milioni života spasu na ovaj način i, da mene pitate, ova operacija zaslužuje sve najbolje u životu, jer sedim ovde a ne kraj svetog Petra ili u raju u delu za ONE što su mislile da "to je ništa".

Sa druge strane, stručnjake imamo ne samo da nam spasu živote, već i da nas upozoravaju. A evo upozoravaju: da je stopa carskih rezova u velikom porastu, da se u Srbiji svaka treća žena porodi carskim rezom i da se sve češće susrećemo sa neindikovanim operacijama, jer kroz narod kruži priča da je carski rez nešto najlakše na svetu, da je to porođaj "za elitu", da se za njega odlučuju one žene koje "ne žele da se muče" i da se onda pribegava traženju veza i vezica ne bi li se preskočila ta tričavost u proceduri, zvana medicinska indikacija.

Sećam se da me je poznanica zaustavila jednom kao diler iza ograde školskog dvorišta i pitala: "Pst, kako da sredim carski bez indikacije, imaš neki savet? Zašto bi, pobogu, to radila? Ma, zabole me da se mučim. Nemoj reći nikom ali, pst, i ovo boli ko sam đavo, plus, to je operacija, prava pravcata sa svim svojim rizicima i nedeljama oporavka".

A osim trenda zaobilaženja "mučenja" u narodu kruži još nešto: kažu da mi žene koje smo se porodile carskim rezom nismo baš prave majke, znate. Lako je tako, je l', izvade ti bebu, nema drame, nema muke, nema ONOG praaavog porođaja kada ti život visi o koncu, kada vrištiš i mučiš se i žrtvuješ do krajnjih granica, kada srce dušu i zdrav razum ostaviš na terenu – e to je prava majka, kažu.

I ova kazivanja nekad, kao i ona prethodna krajnost prelaze granice medicine i postaju trend na drugom kraju spektra gde žene koje žive "sve što je prirodno je jedino dobro i ispravno" sa lakoćom rizikuju insistirajući na prirodnom porođaju, porođaju u kućnim uslovima i izbegavanju lekara, noža, dobre prakse i 21. veka.

Bilo kako bilo, u ovoj priči, kao i u mnogim drugim, laprdanje i prisvajanje znanja i mišljenja i njihovo razvlačenje po ulici značajno su doprineli tome da izgleda o ovome (kao i o mnogim drugim medicinskim stvarima) moramo da pričamo u cilju dizanja svesti - odlično je, jer spasava živote, ali opasno je i nije za svakog. Možda da damo lekarima da odluče? Eventualno da ih zaustavljamo i režimo dok nas ignorišu jer i to im je posao nekada. I bitno je da u svakom momentu znamo šta je čiji posao – posao lekara da da indikaciju, a naš da sačuvamo zdrav razum. I da se nadamo najboljem, taj posao je najteži.

Naposletku, kada aprilom naletim na neki od članaka o značaju carskog reza pomislim kako je meni bio odličan sluga i koliko imam sreće da loše gospodarenje nisam naročito osetila. I volim da se našalim da kod carskog reza, a imala sam ih tri (i izgleda značajno doprinela statistici u porastu), najviše bole tri stvari: Dobar vic, kašalj i vraćanje farki s niskim strukom u modu.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

X

12.04.2023 • 15:50

Mislim da kao što mi nismo svi isti,tako isto i porođaju sami po sebi nisu jednaki.Porodila sam se tri puta i sva tri puta različito.Prvi i drugi prirodan,prvi na "Isusovim" mukama,drugi za pola sata.Treći se čekao prirodan i počeo,al se završio kao hitan carski.Po mom iskustvu najteže mi je pao taj hitan carski.Verujem da je na vreme odrađen da nije bio hitan već normalno zakazan da bi bilo lakše.Ali hvala Bogu pa je postojao kao opcija i sve je prošlo kako treba.Svaki porođaj po sebi je težak i bolan,laže svaka koja kaže ne boli.Boli ili pre tj za vreme porođaja ili kasnije,ali kad se vidi rezultat tog bola zaboravi se na njega(bar dok se ne pokrene neka tema poput ove)

11 3 +8
Helena

12.04.2023 • 14:25

Nije svaki porodjaj isti

Dva puta sam se poradjala vaginalno. Posle prvog mesec i po dana nisam mogla da sedim. Ni normalno da legnem i ustanem. Uzasno je bolelo.

Posle drugog, 5. dan sam vec vozila kola, i osecala se kao da se nista nije desilo. Izgubila sam litru i po krvi, ali nije bilo epiziotomije, i to je napravilo ogromnu razliku u oporavku.

Tako da nije svaki 'prirodan' porodjaj bez posledica i komplikacija. Ponekad oporavak traje i kao kod carskog. Problem je sto nasi lekari cesto izbegavaju carski, cak i kada je potreban. Pa i mama i beba zavrse na intenzivnoj posle porodjaja.

30 3 +27
B

12.04.2023 • 14:12

Dva carska

Carski rez iz mog ugla (dva carska medicinski indikovana) - danima u bolnici lezis kao biljka i pazis da se ne pomeris ni najmanje jer svakonajmanje pomeranje boli kao djavo, danima ne mozes da obrises du*e posle nuzde jer od bolova mislis da ti puca rana, molim boga da se ne nakasljes danima posle operacije, danima ustajes iz kreveta kao baba od 120godina jer boli svako stiskanje misica stomaka, teskoce sa dojenjem jer mleko nije krenulo... Ne vidim nista carsko u tome, pritom sam ja dosta dobro prosla i dosta se brzo opravila (dobrim se smatra sto sam posle 7 dana mogla sama da udjem u kadu).

Ovaj tekst ima prizvuk kako je oporavak posle carskog lagan i ne boli tako jako, ne znam da li je autorka toga svesna... Meni se cini da ce mnoge trudnice citajuci ovo opet pomisliti "ma trazim vezu za carski, to je ipak lakse!"

19 5 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.